Izvor: Advance
Nemački dnevni list Frankfurter Allgemeine Zeitung navodi kako iza masakra 25.5.2012. u sirijskom naselju Houli stoje opozicijske snage povezane s pobunjeničkom Slobodnom Sirijskom Vojskom (FSA).
Izveštaj uticajnog nemačkog lista u potpunosti odbacuje navode SAD-a i drugih država koje su tvrdile kako je masakr počinjen od strane pro-vladinih snaga. Masakr u Houli iskorišten je za propagandnu ofenzivu i pozivanje na vojnu intervenciju protiv Bashar al-Assada. Bez imalo dokaza, SAD i saveznici su konstatovali kako iza masakra stoji ili sirijska vojska ili pro-vladina militantna grupa Shabiha. Većina medija su gotovo bez imalo pogovora ili kritičkog osvrta objavili ove navode, i pored činjenice da dokazi ne postoje.
Izveštaj lista Frankfurter Allgemeine Zeitung objavljen je 7. juna 2012, a potpisuje ga reporter Rainer Hermann koji se nalazi u Damasku. Njegovo istraživanje bazira se na istraživanjima članova opozicije koji su posetili lokaciju i uzeli informacije od svedoka.
Svedoci gotovo u potpunosti potvrđuju navode o događajima u Houli kakve je dala i sirijska vlast. “Njihovi nalazi su u kontradikciji s optužbama pobunjenika, koji su pak okrivili Shabiha militante koji su na strani režima”, zapisao je Hermann i nadodaje – “članovi opozicije koji se protive uporabi sile su poubijani ili im se barem pretilo nedavno, članovi opozicije nisu hteli reći imena”.
Masakr je počeo nakon tradicionalne molitve u petak. Sve je počelo s napadom pobunjenika na 3 vojna punkta sirijske vojske oko Houle. “Vojni punktovi su bili tamo kako bi se zaštitila alawitska sela koja se nalaze oko Houle koja je većinski sunitska”, ističe se u izveštaju.
Istaknuto je kako su poginuli “desetine vojnika i pobunjenika”. Sukob je trajao oko 90 minuta i tada su sirijske snage pozvale pojačanje. Tada, dok su trajale borbe između pobunjenika i vojske oko vojnih punktova, tri sela unutar Houle bila su odsečena od spoljašnjeg sveta.
Frankfurter Allgemeine Zeitung navodi: “Prema rečima svedoka, masakr se desio u to vrijeme. Među mrtvima bile su gotovo isključivo porodice alawitske i šitske manjine u Houli koja je 90% sunitska. Ubijeno je i na desetine osoba porodica za koje se zna da su prethodnih godina prešli sa sunitskog na šitsko verovanje. Također, među ubijenima su bili i pripadnici alawitske porodice Shomaliya kao i porodica sunitskog člana parlamenta koji se smatrao izdajnikom”
Izveštaj nastavlja: “Odmah nakon masakra, rečeno je kako su počinioci snimili žrtve nazivajući ih sunitskim žrtvama i odmah su distribuirali video snimke putem interneta”.
“Brigade za pokope”
Istraživanje lista Frankfurter Allgemeine Zeitung može se nadovezati na izveštaj drugog nemačkog uticajnog lista. Der Spiegel je 29.3.2012. objavio veliku reportažu o pripadnicima Slobodne Sirijske Vojske koji likvidiraju civile. Der Spiegel je čak odradio i intervju s jednim od članova tzv. “brigade za pokope” koji je otvoreno priznao za list kako je “ubio 4 muškarca tako da im je prerezao grkljane”. U izveštaju se navodi kako postoji i tzv. “brigada za ispitivanje” koja vrši mučenje, no, to nije posao “brigade za pokope” – njihovi zadaci su samo likvidacije, istaknuto je u izveštaju Der Spiegela.
“Ukoliko ulovimo sunita koji špijunira ili nekog stanovnika da je izdao revoluciju, obavimo to na brzinu”, rekao je za Der Spiegel jedan od pobunjenika, Abu Rami, koji je također naveo kako je “Husseinova brigada za pokope likvidirala 200 do 250 izdajnika od početka pobune”.
Listovi kao što su Frankfurter Allgemeine Zeitung i Der Spiegel, generalno se smatraju predstavnicima izuzetno uglednog novinarstva, no, kada se objavi nešto što ne ide na ruku militarističkoj koaliciji predvođenoj SAD-om, svi ti sporadični izveštaji i istraživanja nestaju pod teretom neumoljive propagande.
Po pitanju Houle, do sada imamo već nekoliko argumentovanih izveštaja koji tvrde da su pobunjenici izvršili masakr, izveštaj Frankfurter Allgemeine Zeitung samo je zadnji u nizu koji potvrđuje relativno jednu te istu priču.
S druge strane, oni koji tvrde kako je pokolj u Houli izvršila sirijska vlast, na svojoj strani nemaju nikakve dokaze, no, imaju gotovo potpunu medijsku dominaciju, a ona je – nažalost – često daleko važnija od istine.