Izvor: Standard, Advance

Pobunjeničke snage koje se predstavljaju kao Slobodna sirijska vojska (Free Syrian Army – FSA) izložile su 108 mrtvih tela u džamiji u Huli. Prema rečima pobunjenika, to su bila tela civila koje su 25. maja masakrirale provladine naoružane grupe poznate kao „Šabiha“. Sirijska vlast reagovala je u šoku na tu vest, odmah je osudila ubijanje i masakr pripisala naoružanim grupama pobunjenika.

Ali, dok službena novinska agencija SANA nije bila u stanju da odmah iznese jasne podatke, sirijska Katolička novinska agencija – Vox Clamantis – odmah je prenela izjave svedoka koji optužuju pobunjenike za pokolj. Pet dana kasnije, ruski kanal „Rossiya 24“ (bivše „Vesti“) objavio je detaljnu 45-minutnu reportažu, koja je dosad najopširnije istraživanje o incidentu.

Zapadne i zalivske države – koje su, radeći na „smeni režima“ u Siriji, već prepoznale FSA kao svog glavnog sagovornika – odmah su prihvatile pobunjeničku verziju priče, ne čekajući istragu posmatračke misije UN (UNSMIS). Već su imale i spremne mere, u prvom redu izbacivanje sirijskih ambasadora. Ali mnoge akreditovane sirijske diplomate i dalje će ostati na svojim mestima.

Savet bezbednosti UN osudio je masakr, ali bez indikacija ko ga je učinio. Pored toga, sirijska vlada je opomenuta da se mora držati svoje odgovornosti, u prvom redu po pitanju zaštite civila i uzdržavanja od upotrebe teškog naoružanja.

Ali – potpuno suprotno ovim odlukama – visoka predstavnica Saveta za ljudska prava UN Nevi Pilej podržala je optužbe koje terete sirijsku vlast i zahtevala da se slučaj prebaci u Međunarodni krivični Sud u Hagu.

Francuski predsednik Fransoa Oland i njegov ministar inostranih poslova Loren Fabius najavili su da imaju nameru da ubede Rusiju i Kinu da prestanu da ulagažu veto u Savetu bezbednosti UN na rezolucije koje bi odobrile upotrebu sile protiv Sirije. Istovremeno, francuski mediji optuživali su Rusiju i Kinu za „zaštitu kriminalnog režima“.

Odgovarajući na optužbe, prvi zamenik ruskog ministra inostranih poslova Andrej Denisov izrazio je „žaljenje zbog francuske emotivne reakcije“, koja nije zasnovana na analizama. Takođe je rekao da pozicija Rusije nije podrška vlasti, nego narodu. (Ali podrazumeva se da je sirijski narod podržao predsednika Bašara al Asada na referendumu o novom ustavu.)

Istraga koju je provela sirijska vlast okrivila je pobunjenike za masakr u Huli. U isto vreme, posmatračka misija UN započela je svoju istragu. Svesni da bi posmatračka misija UN mogla da u izveštaju iznese detalje koji im neće ići u korist, zapadne zemlje odmah su zahtevale od Saveta za ljudska prava UN u Ženevi – koji je pod njihovom kontrolom – da pokrene još jednu nezavisnu istragu. Cilj je bio da taj Savet brzo sastavi izjavu, pre nego što posmatračka misija UN iznese svoje zaključke.

KAKO DA ZNAMO ŠTA SE DESILO?

Postoje dva faktora koji otežavaju istragu Hule. Prvo, sirijska vlast je izgubila kontrolu nad Hulom pre više nedelja. Sirijski istražitelji zato nisu u poziciji da odu na mesto događaja, uprkos činjenici da je nekim novinarima dozvoljeno snimanje, ali samo uz strogi nadzor pobunjenika. Ali postoji jedan izuzetak – novinarski tim ruske stanice „Rossiya 24“ uspeo je da napravi reportažu bez nadzora i da napravi vrlo detaljan izveštaj.

Sirijski funkcioneri tvrde da imaju više svedoka, ali navode da će oni biti predstavljeni tek kad istraga bude u potpunosti završena. Trenutno se njihov identitet čuva, ali neke izjave su puštene na državnoj televiziji 1. juna.

Istražuju se i video zapisi koje je napravila FSA. Međutim, pošto je pobunjenička FSA zakopala tela već idući dan, posmatrači UN nisu bili u poziciji da provedu forenzičko istraživanje na većini tela.

ZAKLJUČCI

Hula nije grad, već administrativna zona koja se sastoji od tri sela, svako sa po oko 25.000 stanovnika. Ali ona su sada većinom pusta. Sunitsko selo Tal Daw je pod kontrolom FSA pobunjenika više nedelja. Sirijska vojska, međutim, kontroliše transportne rute i ima nekoliko punktova na cestama u toj zoni, ali se nije kretala izvan područja.

Pojedinci su otimali decu i neuspešno pokušavali da za njih traže otkup. Na kraju, i ta deca su bila ubijena nekoliko dana pre masakra u Huli, ali njihova tela su doneli pripadnici FSA kako bi ih snimili zajedno sa ostalima.

Uveče 24. maja FSA je pokrenula veliku operaciju učvršćivanja kontrole nad tom regijom, gde je Tal Daw trebalo da postane njihova nova baza. U tu svrhu okupilo se oko 600-800 boraca iz mesta Rastan i San, koji su pokrenuli napade na vojne punktove. Istovremeno, utvrđivali su bazu u Tal Dawu, instalirajući tamo pet antitenkovskih raketnih baterija, kada su neki stanovnici poubijani.

Među prvim žrtvama u Tal Dawu bilo je desetak osoba koje su u rodu s Abd al-Muty Mashlabom, sirijskim poslanikom koji je na posljednjim izborima ušao u parlament. Posle toga ubijena je porodica Mouawyya al-Sayyedija, visokog funkcionera. Sledeće žrtve bile su porodice šiita koji su ranije bili suniti. Među žrtvama se nalaze i porodice dvojice novinara novinskih agencija „Top News“ i „New Orient News“, koje su povezane s „Voltaire Network“-om. Mnoge od žrtava, uključujući i decu, bile su silovane pre pogubljenja.

Za vreme napada pobunjenici su uspeli da zauzmu samo jednu vojnu bazu i tada su promenili strategiju. Pretvorili su vojni poraz u komunikacijsku operaciju u kojoj je napadnuta i spaljena bolnica Al Watani. Iz bolničke mrtvačnice uzeli su leševe i, zajedno sa ostalim žrtvama, izložili ih u džamiji, gde su tela snimljena.

Teorija o masakru koji su počinile provladine milicije ne odgovara činjenicama. Dogodili su se sukobi između pobunjenika i lojalista u kojima je bilo žrtava. FSA je režirala scenario u kome su sva ta tela izložena kao žrtve jednog pokolja.

Samo postojanje naoružane grupe „Šabiha“ je mit. Postoje individualci koji favorizuju sirijsku vlast, oni imaju oružje i sposobni su da izvrše činove osvete, ali ne postoji nikakva struktura ili organizovana grupa koja bi se mogla nazivati provladinom milicijom.

POLITIČKE I DIPLOMATSKE IMPLIKACIJE

Izbacivanje sirijskih ambasadora je potez koji je bio unapred pripremljen i dobro koordinisan. Zapadne sile su čekale takav masakr kako bi mogle da provedu svoj plan. Namerno su ignorisali brojne prethodne masakre zato što su znali da postoje dokazi da iza njih stoji FSA. Opredelili su se za ovaj, verujući da je njega zaista počinila provladina milicija.

Ideja o izbacivanju sirijskih ambasadora nije potekla iz Pariza, nego iz Vašingtona. Pariz se u principu složio ne uzimajući u obzir pravne implikacije toga. Naime, ambasador Sirije u Parizu Lamia Chakkour je istovremeno i ambasador u UNESCO i zato ne može, prema zakonima, da bude izbačena iz Francuske. Pored toga, čak i da nije predstavnik u UNESCO, njeno dvojno državljanstvo obezbeđuje joj da ne može da bude izbačena iz Francuske.

To izbacivanje orkestrirao je Vašington da bi se stvorio utisak o opštem pokretu, čiji je cilj da izvrši pritisak na Rusiju. SAD žele da testiraju međunarodnu ravnotežu snaga, da vide rusku reakciju i otkriju koliko su Rusi spremni daleko da idu.

Ipak, izbor Hule bio je taktička greška. Vašington se preračunao izabravši ovaj masakr bez dovoljne provere detalja i misleći da niko neće moći da obori njihovu priču. Očigledno je da nisu bili svesni činjenice da je Rusija već ušla u Siriju, budući da se tamo već nalazi više od 100.000 Rusa. Oni tamo, naravno, nisu samo instalisali antivazdušne sisteme da bi sprečili NATO bombardovanje nego su uspostavili i informacijske baze, uključujući posebne trupe koje se kreću i u zonama pod okupacijom pobunjenika. Zato je Moskva bila u stanju da razjasni neke detalje svega tri dana posle masakra. Ruski specijalisti su identifikovali 13 pripadnika FSA koji su krivi za ovaj masakr i njihova imena su prosleđena sirijskoj vlasti. Tako se pokazalo da Moskva ne samo da nije popustila već je i učvrstila svoj stav.

Činjenica da je Zapad pokušao od Hule da napravi simbol za Vladimira Putina bila je potvrda da zapadne sile nisu upoznate sa prilikama na terenu. Pošto su povukli pojedine oficire koji su komandovali u FSA, preostale su im samo bespilotne letelice i sateliti za posmatranje terena. Zapadne sile postale su ranjive zbog laži koje im plasiraju plaćenici sa terena.

Za Moskvu je masakr u Huli samo još jedna u nizu tragedija koje se dešavaju sirijskom narodu više od godinu dana. Ali brza reakcija Zapada pokazuje da nisu uspeli da skroje kolektivnu strategiju još od pada svog glavnog uporišta Baba Amra. Suštinski gledano, zapadne sile su počele da se bave nagađanjima koja idu u korist drugoj strani.

Tijeri Mejsan (Thierry Meyssan) je glavni urednik, osnivač i redovni kolumnista francuske novinske grupe „Voltaire Network“, specijalizovane za politička zbivanja, posebno na prostoru Bliskog Istoka i Latinske Amerike. Organizacija je sastavljena od više od 30 manjih novinskih agencija koje deluju na prostoru Bliskog istoka, Latinske Amerike i Evrope.