Izvor: Tanjug

CIA je u operaciji „Sent Cirkus” sredinom prošlog veka obučavala pobunjenike na Tibetu protiv Kine i doturala im oružje i novac, objavio je nemački list „Špigl”.

U tekstu pod nazivom „Instruktori CIA na Tibetu – dilema na ‘krovu sveta’“, objavljenom u internet izdanju lista, navodi se da je CIA obučavala seljake, nomade i budističke monahe, koji su dobijali američka imena – Volt, Tom ili Nejtan.

Operacija je godišnje koštala 1,7 miliona dolara, a Dalaj Lama je u egzilu posebno dobijao 180.000 dolara godišnje, preneo je „Dojče vele”. Pobunjenici su obučavani da pucaju, prave bombe… i to na Zapadnom Pacifiku i u Koloradu u SAD.

U njihovu opremu spadala je i kapsula sa cijanidom, u slučaju da padnu u ruke Kinezima, piše „Špigl” a prenosi „Dojče vele”.

Povod za ovaj tekst, koji baca novo svetlo na zbivanja na Tibetu sredinom prošlog veka, je dokumentarni film „CIA na Tibetu” Lize Katej u kojem ona intervjuiše tibetanske gerilce veterane i bivše agente CIA.

Ona je time osvetlila jedno skoro zaboravljeno poglavlje u istoriji Tibeta. Film će narednih meseci biti prikazan javnosti, ali su ga novinari već videli. „Zidojče cajtung” i ARD magazin „Panorama” izveštavaju takođe o ovom filmu i konstatuju da je time bačena „velika senka na dalaj lamu kao najznačajnijeg predstavnika čistog pacifizma”.

Postavlja se pitanje istine i imidža dobitnika Nobelove nagrade za mir. „Špigl” piše da profesionalne CIA ubice i dalaj lama zaista ne „idu zajedno”.

Međutim, ta alijansa uopšte nije nova. Aktivisti CIA na „krovu sveta” su odavno poznata činjenica, dokumentovana o mnogim knjigama istorije. Čak ni intervjui sa veteranima nisu toliko ekskluzivni: još početkom prošle godine delom ih je objavio list „Saut Čajna Morning Post” koji izlazi u Hong Kongu.

Belgijska autorka Birgit van Vijer zabeležila je još 2007. sećanja 48 veterana. A ni sam dalaj lama nije krio taj težak deo svog života i kontakte sa američkom obaveštajnom agencijom.

U dokumentarcu se vidi i bivši šef operacije za Tibet, Džon Kenet Knaus koji o svom susretu sa dalaj lamom kaže da je bio veoma hladan ali korektan.

Činjenica je da je CIA 50-ih godina pokušavala da pridobije dalaj lamu da joj da zeleno svetlo za oružani ustanak – međutim bez uspeha.

Pedesete prošlog veka su bile ratne godine. Tibetanci su se radovali ulasku Kineza, očekujući slobodniji i pravedniji Tibet. Međutim, kada su Kinezi počeli da oduzimaju stada i polja, mnogi Tibetanci su se tome usprotivili, pre svega narod Kampa, stanovnici istočnog Tibeta.

Kineska vojska je bombardovala manastire. Dalaj lama se osećao kao „između dva vulkana pred erupcijama”, citiraju listovi.

I mada je narod Kampa čekao na podršku, tada još mladog i neiskusnog dalaj lame, nikada je nisu dobili. On je smatrao da je to, s obzirom na premoć kineske vojske, samoubilački poduhvat – a to nije u skladu sa njegovom religijom.

Njegovi savetnici nisu bili jedinstveni po tom pitanju. Na kraju je verski poglavar Tibetanaca, sledeći njihov savet, pobegao u Indiju. Njegova dva starija brata su dve godine ranije uspostavila kontakt sa agentima CIA, navodi se u dokumentarcu.

Vašington u to vreme verovatno nije bio toliko naivan da veruje da može da protera Kineze iz Tibeta, ali je stajao iza doktrine da komuniste treba svuda zaustaviti – pa tako i na Tibetu. 1957. Kampa Tibetanci su dobili prve isporuke oružja od Amerikanca. Očigledno ne dovoljno, žale se veterani u dokumentarcu.

Hiljade Tibetanaca, gerilaca CIA, piše „Špig”, kasnije su započeli svoje oružane akcije, a činjenica je da se dalaj lama nikada nije jasno tome usprotivio.

CIA je 1967. godine počala da smanjuje obim svoje operacije na Tibetu, a 1974. dalaj lama je apelovao na poslednje pobunjenike da polože oružje. Od tada se on zalaže za takozvani – „srednji put”.