Izvor: Politika

Američke obaveštajne službe, pre svih CIA, obrele su se u makazama kineskih i ruskih kontraobaveštajaca. Minulih meseci razbijene su američke špijunske mreže u vojnim i obaveštajnim centrima Kine i Rusije, a paralelno je podstaknuta medijska kampanja na uštrb Amerikanaca. Stručnjaci procenjuju da je ofanziva protiv CIA deo koordinisane akcije pokrenute uoči američkih predsedničkih izbora.

Okružni vojni sud Moskovske oblasti osudio je, u sredu, pukovnika službe bezbednosti (FSB) Valerija Mihailova na osamnaest godina strogog zatvora zbog špijunaže za stranu silu (CIA) i veleizdaje. Bila je to druga presuda ove vrste u minulih nedelju dana, a četvrta u protekla četiri meseca. Osuđeni su visoki oficiri ruskih bezbednosnih struktura kao doušnici američkih službi – CIA, Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) i odseka za kontrašpijunažu u Federalnom istražnom birou (FBI).

Portparol suda Irina Žirnova nije saopštila detalje suđenja iza zatvorenih vrata, ali se zna da je Mihailov proglašen glavnim krivcem za razbijanje špijunske mreže Moskve u SAD, u leto 2010. godine. Odao je identitet deset ruskih agenata u SAD, sa Anom Čepmen na čelu, ali i metode njihove komunikacije. Omogućio je CIA i FBI da dokažu konspiraciju u detalju.

Prethodno su izrečene kazne robije trojici stručnjaka za odbranu od napada krstarećim raketama. Pukovnik Vladimir Lazar, kako mu operativno ime glasi, osuđen je 31. maja na 12 godina strogog zatvora i ražalovan čina zbog prosleđivanja Pentagonu 7.000 maršruta krstarećih raketa koje su pod nadzorom Moskve. „Saučesniku” Aleksandru Gnjitejevu izrečena je kazna od osam godina zatvora pred sudom u Jekatarinenburgu. Potkraj februara ove godine, raketni stručnjak, pukovnik Vladimir Nesterec „zaradio” je – trinaest godina zatvora.

Nevolja po Amerikance utoliko je veća jer je i Peking uoči minulog vikenda prosledio vest „Njujork tajmsu” o hapšenju obaveštajca CIA u resoru kineske državne bezbednosti. Reč je o najvećoj špijunskoj aferi dve države od 1985. godine, kada je kineski obaveštajac Ju Kvanšeng prebegao Amerikancima.

Uz vest o hapšenju američke „krtice” Kinezi su saopštili da je špijun CIA otkriven početkom ove godine. Indirektno su dali do znanja Vašingtonu i javnosti da su mesecima snabdevali SAD lažnim informacijama.

Identitet privedenog špijuna CIA nije saopšten, ali je rečeno da je uhapšen sekretar zamenika ministra za državnu bezbednost – ađutant operativnog šefa kineske bezbednosti. Prema informacijama iz evropskih izvora, uhapšeni je zapravo sekretarica, Kineskinja koja je kao državni stipendista školovana u SAD gde ju je zavrbovala CIA.

Ona je otkrivena zahvaljujući jednoj drugoj špijunskoj aferi u kojoj su akteri bili izgledni naslednik prvog čoveka Kine Bo Ksilaj i njegova supruga, koja nije mogla da odoli šarmu agenta britanske MI-6 Nilu Hejvudu. Kada je Hejvud potkraj prošle godine otrovan, motiv ubistva je predstavljen kao posledica ljubomore. Međutim, dokumenti o pravom razlogu smrti Britanca dospeli su u ruke CIA upravo iz kabineta šefa kineske državne bezbednosti u kojoj radi pomenuta sekretarica. Slučaj se pretvorio u britansko-kinesku državnu aferu, a britanski premijer Dejvid Kameron uložio je protest kod kineskog šefa države Hu Đintaoa.

Pozivajući se na izveštaje o izlivima gneva kineskog predsednika i na zaricanje ruskog predsednika Putina da će raščistiti sa „domaćim” izdajnicima, spekuliše se da su bezbednosni razlozi najnovijih špijunskih afera bili u drugom planu. Glavni motiv „šamaranju” CIA bila je, navodno, osveta.

„Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski šef države Hu Đintao shvatili su afere kao atak usmeren protiv njihovih ličnosti”, tvrde izvori u obaveštajnim centralama Berlina i Beča.

Ocena dobija na verodostojnosti, s obzirom na plan o novoj razmeni špijuna između Lenglija i Lubjanke. Austrijski organi dobili su obaveštenje SAD i Rusije da bi pukovnik Valeri Mihailov trebalo da bude razmenjen za ruskog trgovca Viktora Buta, operativca ruske službe za inostranstvo SVR koji je u SAD osuđen na 25 godina robije.

Razmena bi bila obavljena na bečkom aerodromu Švehat, kao pre dve godine u slučaju Ane Čepmen.