Izvor: Advance, RT

Rafael Korea (49) je predsednik Ekvadora i jedan od najistaknutijih novih levičarskih vođa Latinske Amerike. Pošto se zdravstveno stanje Uga Čavesa pogoršalo, mnogi analitičari upravo u Korei vide novog lidera Latinske Amerike koji ima sve predispozicije da preuzme vođstvo i glavnu reč o pitanju „epohalnih“ promjena kojima smo svedocin poslednjih godina u regiji koja je decenijama bila pod punom dominacijom SAD.

Korea je gostovao u najnovijoj epizodi emisije „The World Tommorow“ Džulijana Asanža na globalnoj televizijskoj stanici „Russia Today“. Korea je rekao kako je krajnje vreme da se razobliči uloga masovnih medija i njihovih novinara koji su pre svega samo agenti interesa krupnog kapitala i bankarskih elita.

Korea je odlučno kritikovao i kapitalistički sistem u celini, tvrdeći kako je on vekovima dominirao Latinskom Amerikom a njenim narodima doneo samo jad, bedu i siromaštvo. Korea tvrdi kako je došao trenutak da se taj sistem promeni i svrgne uz pomoć samog naroda. Njegova možda i najupečatljivija izjava u celom razgovoru je: „Došlo je vreme da narod upravlja tržištem, a ne tržište narodom“, kojom jasno opisuje svoja politička stajališta.

Korea je realističan državnik, koji u potpunosti shvata da nikakve promene, čak ni skromnih magnituda, nisu moguće dok se Južna Amerika ne otarasi uticaja SAD. Nacionalni suverenitet je predispozicija za uvođenje ekonomskih i socijalnih promena. Kao čovek koji ima doktorat iz ekonomije, svestan je svih događanja koja potresaju Evropu. U razgovoru jasno navodi da je krupni kapital glavni krivac za stanje u svetu, ali je i svestan činjenice koji segment kapitala drži apsolutno najveću vlast – finansijski kapital.

httpv://www.youtube.com/watch?v=ZvUwC5JTAJY

Iz razgovora se jasno da zaključiti da se radi o čoveku koja nema nikakvih iluzija – Korea shvata da državnička moć ne znači ništa bez podrške naroda kao i činjenicu da su sve promene podložne reviziji ukoliko nisu duboko srasle sa samim društvom. Ali, uprkos dobrom osećaju za stvarnost, takođe je svestan da se nešto grandiozno upravo događa na širem prostoru Latinske Amerike – u nekoliko navrata navodi da su narodi Latinske Amerike vekovima patili pod nepravednim sistemom i sad se stvara snažna kolektivna želja za njegovim odbacivanjem. Prema njemu, Latinska Amerika je već toliko ojačala da može bez previše problema da izbaci američkog ambasadora iz zemlje. Otpor lokalnih elita je veliki, baš kao i u drugim državama gde su na vlast demokratskim putem došli levičari, kao što je Venecuela, ali podrška naroda je snažna i za očekivati je kako će promene koje se događaju širom kontinenta, kako navodi i sam Korea, tek dobiti snažniji zamah.

DŽULIJAN ASANŽ: Dok Čaves i Lula polako izlaze iz fokusa javnosti, nova generacija latinskoameričkih državnika je stasala. Ove nedelje gost emisije je predsednik Ekvadora Rafael Korea. Korea je levičarski populista koji je promenio lice Ekvadora, ali, za razliku od njegovih prethodnika, Korea ima doktorat iz ekonomije. Prema depešama ambasada SAD, Korea je najpopularniji političar u demokratskoj istoriji Ekvadora. Godine 2010. bio je zarobljen u pokušaju državnog udara, za šta krivi korumpirane medije i zato je pokrenuo veliku kontraofenzivu. Korea tvrdi da su mediji ti koji ograničavaju provođenje reformi. Želeo bih da saznam da li su njegovi potezi opravdani i koja je njegova vizija Latinske Amerike.RAFAEL KOREA: Pozdrav, gde ste?

DŽULIJAN ASANŽ: Nalazim se u Engleskoj, u kućnom pritvoru. Već 500 dana bez ikakve optužnice.

RAFAEL KOREA: Petsto dana? Zaista?

DŽULIJAN ASANŽ: Koji je ekvadorski stav prema SAD? I koji je stav stanovnika Ekvadora prema SAD uzimajući u obzir da su SAD dugi niz godina upletene u događanja u Latinskoj Americi?

RAFAEL KOREA: Kako je rekao Evo Morales, jedina država koja može biti sigurna da joj se neće desiti državni udar su SAD – zato što nemaju američku ambasadu (smeh). Jedan od razloga zašto je došlo do ustanka policije u zemlji je zato jer smo obustavili sve finansiranje policije od Američke ambasade. Pre nego što smo došli na vlast, imali ste cele policijske odrede, najvažnije odrede koje je u potpunosti finansirala Američka ambasada. Načelnike policije birao je američki ambasador koji ih je plašao. Tada smo kompenzovali policiji plate, ali neki i dalje žale za tim vremenima. Ali ona se više neće vratiti.

U vezi sa odnosima sa SAD, uvek smo isticali vrednosti poput prijateljstva i dobrih odnosa, ali mora da postoji obostrano uvažavanje suvereniteta. Živeo sam u SAD četiri godine, imam tamošnju diplomu, volim i cenim američki narod. Ja nisam antiamerikanac, ali, ako njihova vlast donosi odluke protiv naše zemlje ili protiv Latinske Amerike, čvrsto ću ih odbaciti. Nikad, nikad neću dozvoloiti da SAD ugroze suverenitet moje države.

DŽULIJAN ASANŽ: Vaša administracija je zatvorila američku vojnu bazu. Možete li mi reći zašto ste to napravili?

RAFAEL KOREA: Pa ko bi dozvolio američku bazu u svojoj zemlji, da li biste vi, Džulijan? Što se tiče američke baze u Ekvadoru… nema problema, može ako Ekvador može da otvori vojnu bazu u SAD, recimo u Majamiju (smeh).

DŽULIJAN ASANŽ: Predsedniče Korea, zašto ste tražili od nas, od Vikiliksa, da objavimo sve naše dokumente?

RAFAEL KOREA: Zato što smo mi jedni od onih koji ništa ne skrivamo, Vikiliks nas je učinio snažnijima. Dokumenti američkih ambasada pokazuju da SAD smetaju naš „preterani nacionalizam“ i odbrana našeg suvereniteta. Naravno, mi itekako branimo svoj suverenitet. Stoga poručujem – neka Vikiliks objavi sve što ima – mi se ničega ne bojimo. Slobodno objavite sve što imate o ekvadorskoj vladi i Ekvadoru, pa ćemo videti pravu istinu i ko se zapravo protivi našoj civilnoj revoluciji – oportunisti i izdajnici.

DŽULIJAN ASANŽ: Posle objavljivanja depeša Vikiliksa izbacili ste američku ambasadorku iz Ekvadora. Zašto? Kada ste otkrili već toliko o njima, zar nije bilo mudrije zadržati ih?

RAFAEL KOREA: Ma, to je bila jedna žena koje na sve to rekla da „nema komentara“. Radilo se o osobi koja je imala ekstremističke desničarske stavove i potpuno je prezirala našu vlast, ona kao da je živjela u vreme hladnog rata, kao da su 60-te. U dokumentima me optužila da sam na visoke pozicije u policiji postavljao korumpirane ljude zato da ih mogu kontrolisati. Pošto su ti dokumenti došli u javnost, pozvali smo je da ponudi objašnjenje, ali ona je u tipičnom imperijalističkom tonu odbrusila da nema ona šta da komentiše niti da se pravda. Stoga, pošto cenimo svoju zemlju, jednostavno smo je izbacili. Samo da napomenem – prozvani ljudi iz vrha policije su se u istrazi koja je usledila pokazali potpuno nevinim. To je tipičan primer kako SAD nastoje da ospore progresivne vlade sa kojima se ne slažu – koriste se glasinama i neproverenim informacijama koje dolaze od njihovih kontakata, koji su zapravo mahom iz redova političke opozicije.

DŽULIJAN ASANŽ: Kako se snalazite u saradnji sa Kinezima? Da li sarađujući sa Kinom samo zamenjujete jednog đavola drugim?

RAFAEL KOREA: Prvo, mi uopšte ne surađujemo s đavolima (smeh). Ako nam neko pristupi kao đavo, jednostavno mu poručimo – ne, hvala. Osim toga, postoji veliki snobizam čak i među našim elitama i pojedinim medijima. Kada je 60 odsto naše ekonomije bilo koncentrisano u rukama SAD, niko se nije bunio, uprkos činjenici da u tom odnosu nismo imali nimalo novca za sebe i nismo mogli razvijati svoju ekonomiju. Ali, sad, kad smo postali zemlja s najvećom količinom kineskih investicija u regionu, odjednom je to problem. Te priče o kineskim đavolima bi trebalo da prestanu. U situaciji kada se i same SAD finansiraju iz Kine, zar nije odlično da Kina ulaže i u Ekvador? Brojne fabrike pokrenute su kineskim investicijama, ali nismo zavisni od Kine. Naglo se povećava količina investicija iz Rusije, Brazila… Mi širimo svoje tržište i stabilnost, ali nekima će uvek smetati činjenica da više nismo zavisni od SAD.

DŽULIJAN ASANŽ: Niz godina se borim za slobodu govora, za pravo da se objavljuju istinite informacije. Kako će vaše reforme da obezbede da ne dođe do toga da se istinite informacije ne objave?

RAFAEL KOREA: Džulijan, vi dobro znate kakvi su mediji, poput, na primer, Inter American Press Association (IAPA), koja je zapravo veliko udruženje novina na prostoru Latinske Amerike. Veliki broj knjiga je napisan o Vikiliksu u Latinskoj Americi, a u jednoj od posljednjih – čiji su autori Argentinci – nalaze se analize od države do države. I, kad se osvrnemo na Ekvador, možemo da vidimo kako su sramotno lokalni mediji jednostavno preskočili one detalje koji su išli protiv njih. Svi mediji zajedno su doneli odluku da ne objavljuju informacije jedni o drugima u javnosti. Pročitatću vam samo jedan detalj iz knjige: „Mediji u Ekvadoru bez problema kritikuju aktuelnu vlast, ali nisu u stanju ništa da pišu o bankarima i velikom biznisu kojim upravljaju njihove porodice. Taj detalj nam mnogo govori o tome ko ima pravu vlast u Ekvadoru.“

Ovo je samo jedan detalj da vidite sa čim smo mi zapravo suočeni u Ekvadoru, ali i u celoj Latinskoj Americi. Dragi moj Džulijane, mi verujemo da su jedine informacije koje ne bi smele da budu objavljene u javnosti one koje štite međunarodni zakoni i informacije koje su vezane za bezbednost države i pojedinaca. Sve drugo bi trebalo biti objavljeno, što više ljudi ima što veće znanje – tim bolje.

Vi ste izrazili strah za kvalitetne i poštene novinare, ali to su stereotipni strahovi da će država dokinuti slobodu govora. To se danas više gotovo nigde ne može videti na prostoru Latinske Amerike. To su samo mitovi. Imajte na umu da su mediji ovde imali – i verovatno još uvek imaju – veću moć nego što je politička moć. Štaviše, mediji svoju moć najčešće koriste u političke, ekonomske i socijalne svrhe i – iznad svega – informisanje prema želji. Moćnici, uticajni zakonodavci, sudije – oni upravljaju medijima i kreiraju agendu, i na taj način ruše vlade, sudove i države. Prestanimo da negujemo tu sliku o sirotim i hrabrim novinarima koji samo žele da prenesu istinu, a zli diktatori i autokrate žele da ih u tome spreče. To jednostavno nije istinita slika. Pogledajmo, s druge strane – vlast koja želi da nešto napravi za dobrobit celog naroda progone novinari koji misle da uz pomoć pera i mikrofona mogu sve. Često vređaju i blate iz čiste mržnje, to su masovni mediji koji samo služe za nečije privatne interese.

Molim vas, dajmo svetu da sazna šta se zaista događa u Latinskoj Americi. Kad sam preuzeo kabinet predsednika, u zemlji je operisalo sedam nacionalnih tv-kanala – nijedan nije bio u vlasti države. Svi su bili u privatnom vlasništvu, a pet od sedam pripadalo je bankarima. Mora vam biti jasno – da bih se zaista mogao suprotstaviti bankarima i krizi koju su proizveli u Evropi – morao sam da se suočim sa nemilosrdnom medijskom kampanjom koja je stala u odbranu njihovih bankarskih interesa.

Moćni bankari upravljaju medijima – taj stereotip o autoritarnim vladama koje guše slobodu medija treba odbaciti, Džulijane, jer često je upravo obrnuto.

Ti ljudi koji glume novinare zapravo žele da utiču na politiku. Žele da destabilizuju našu zemlju, tako da promene ne dođu u naš region. Strahuju da će izgubiti moć kojom su do sada dominirali.

DŽULIJAN ASANŽ: Predsedniče Korea, iz ličnog iskustva se mogu složiti s vama. Video sam kako su veliki mediji s kojima smo radili – „The Guardian“, „El Pais“, „The New York Times“ i „Der Spiegel“ – cenzurisali naš materijal, što je bilo protivno našem sporazumu. Cenzuru su uveli zbog političkih razloga i nastojanja da zaštite oligarhe poput ukrajinskog oligarha koji se skrivao u Londonu ili italijanskih korumpiranih kompanija koje su radile u Kazahstanu. Imamo originalne dokumente i, kad to uporedimo s onim što su ti mediji objavili, tačno možemo da vidimo koje detalje su izostavili. Ali smatram da je najbolja taktika za borbu protiv ovih medijskih monopola i kartela uvođenje novih manjih medija. Smatrate li da bi to bila dobra ideja? Da se manjim medijima olakša ulazak na tržište, a većim uvede stroža regulacija?

RAFAEL KOREA: Džulijane, to je upravo ono što mi nastojimo da napravimo. Već dve godine vodi se debata o novim zakonima koji bi uredili radio i TV industriju. Naš predlog je ovaj – da trećina medija budu privatni, profitni. Druga trećina bi bili javni neprofitni mediji u rukama zajednice. Treća trećina bila bi u vlasništvu države. O ovom zakonu smo imali referendum i većina stanovnika Ekvadora ga je podržala, ali zakon već dve godine sistematski blokiraju veliki mediji koji imaju svoje plaćene zastupnike u nacionalnom veću. Oni naš predlog nazivaju gangsterskim zakonom, ali naš jedini cilj je da mediji, vlasništvo nad medijima i informisanje postanu više demokratski. Trenutno vodimo žestok rat protiv medijskih moćnika i njihovih lobista u političkoj strukturi Ekvadora.

DŽULIJAN ASANŽ: Nedavno sam razgovarao sa novim predsednikom Tunisa. Pitao sam ga da li je iznenađen činjenicom koliko zapravo malo moći ima kao predsednik. Da li je i kod vas tako?

RAFAEL KOREA: Jedna od najvećih kriza u Latinskoj Americi desila se početkom 90-tih godina, za vreme duge i teške noći neoliberalizma. Bila je to kriza vođstva. Šta je vođstvo? Možete ga koristiti na dobar način, podstaći ljude da vas u tome slede – ili pak možete da iskoristite svoju funkciju samo za sopstveni profit. Nažalost, u Latinskoj Americi je bilo i puno takvih vođa. Lično smatram da je vođstvo od izuzetne važnosti, potpuno neophodno u vreme velikih promena – možete li da zamislite nezavisnost SAD bez snažnog vođstva? Možete li da zamislite rekonstrukciju Evrope posle Drugog svetskog rata bez snažnog vođstva? Oni koji žele da zaustave promene koje se događaju u Latinskoj Americi sada žele da odbace sam pojam vođstva. Govore da smo populisti, zli tirani. Ali državama je potrebno vođstvo – dobro i pošteno vođstvo.

Džulijane, da završim misao – ovo je bitno: mi u Ekvadoru i Latinskoj Americi ne upravljamo zemljom, mi je menjamo. Sistem koji smo imali vekovima bio je potpuni promašaj. Zbog tog sistema smo postali region sa najvećim nejednakostima na svetu, region kojim haraju jedino jad i siromaštvo. A imamo sve da budemo najprosperitetniji region sveta!

Ovo nije kao u SAD. Koja je tamo uopšte razlika između demokrata i republikanaca? Mislim da postoji veća razlika u tome šta ja mislim ujutro a što uveče nego što postoji razlika između te dve stranke. Oni samo upravljaju jednim istim sistemom.

Mi sada sistem menjamo i zato je potrebno vođstvo, vođstvo s demokratskim legitimitetom koji će promeniti sistem. Promenićemo institucije i samu strukturu sistema kako bi koristio većini naroda.

DŽULIJAN ASANŽ: Čini mi se da Obama nije u stanju da kontroliše sile koje ga okružuju. Da li je to istina kad je reč o svakom vođstvu? Kako to da ste vi uspeli toliko toga da promenite u Ekvadoru? Da li je to „duh vremena“? Da li se radi o vašem ličnom vođstvu? O snazi vaše partije? Koji su to elementi zbog kojih uspevate da provedete promene, a Obama ne?

RAFAEL KOREA: Prvo da kažem nešto vezano uz opšti konsenzus – ponekad ga je jednostavno nemoguće imati. S nekim stvarima se jednostavno morate suočiti, stvari kao što su korupcija, zloupotreba moći… Morate se suočiti sa svim elementima koji uništavaju društvo.

Dalje, promene koje su se desile u Ekvadoru nisu se desile mojom zaslugom, to bi bilo pogrešno razumevanje. Ljudi se menjaju, zemlja se menja – ne samo zbog vođe, vođa možda jeste glavni koordinator, ali narod je taj koji insistira na tim promenama i uvodi ih. Nas je na vlast doveo bes naroda Ekvadora, mislim da to treba i stanovnicima SAD. Taj bes, Occupy Wall Street pokret, taj otpor običnih ljudi protiv sistema mora da jača. Mora da postane permanentan kako bi prisilili SAD da moraju da uvedu promene.

DŽULIJAN ASANŽ: Gde Ekvador i Južna Amerika idu dugoročno? Izgleda da se događaju dobre stvari – udruživanje država Latinske Amerike, povećanje životnog standarda, uticaj SAD i drugih stranih država se smanjuje. Ali šta će biti za 20-30 godina?

RAFAEL KOREA: Važna je stvar da SAD gube uticaj, sve manje smo zavisni od Vašingtona. To je jako bitno jer politika SAD nimalo ne mari za potrebe naroda Latinske Amerike. Kad pogledate ekonomsku politiku SAD, uz svu skromnost, to je ipak domen o kom ponešto znam. Sve se svodi na interes krupnog kapitala, ali iznad svega – interes finansijskog kapitala. Realista sam, ali imam nadu. Znam da smo postigli važne stvari, ali pred nama je još dug put. Svestan sam činjenice da se promene koje smo uveli mogu uništiti… Svestan sam da, ako ponovno na vlast dođu ljudi koje smo imali ranije, sve se opet može vratiti na prethodno stanje. Ipak, mi smo optimisti. Verujemo kako se Latinska Amerika menja i, ako nastavimo ovim putem, promene će dobiti još snažniji zamah. Svedoci smo epohalnih promena u istoriji Latinske Amerike. Moramo da insistiramo na politici suvereniteta kako bismo mogli da uvedemo novu ekonomsku politiku u kojoj će društvo upravljati tržištem, a ne tržište društvom. Moramo da stremimo ka pravdi i socijalnoj jednakosti, prevazilaženju nepravdi prethodnih vekova, poštovanju naših autohtonih naroda i naroda poreklom iz Afrike kao i svih drugih manjina. Ako ostanemo predani ovim ciljevima, Latinska Amerika će imati divnu budućnost. Ovo je region budućnosti, imamo sve da postanemo najprosperitetniji region na svetu. Još to nismo postigli jer smo imali pogrešne vođe i pogrešnu politiku.

DŽULIJAN ASANŽ: Predsedniče Korea, hvala vam na gostovanju.

RAFAEL KOREA: Hvala i Vama, Džulijan, drago mi je da smo se upoznali, makar i ovim putem. I glavu gore, Džulijan, dobrodošao u klub progonjenih.

DŽULIJAN ASANŽ: Hvala, čuvajte se predsedniče, pogotovo atentata.

RAFAEL KOREA: Naravno, na to pazimo svakodnevno (smeh).