Izvor: Glas Rusije

Predstojeći sastanak lidera EU u Briselu 23. maja biće prva manifestacija na kojoj će se suočiti dve koncepcije spasavanja Evrope koje brane Nemačka i Francuska. U centru diskusije će se naći ideja uvođenja opšteevropsih dužničkih obaveza, evrobondova, u EU, protiv kojih kategorično istupa Berlin. Još pre mesec dana federalni kancelar Nemačke Angela Merkel mogla je da računa na podršku Francuske sa tadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem, mada izbor Fransoe Olanda pretvorio je čisto ekonomsko pitanje u arenu geopolitičke franko-nemačke konfrontacije, smatra naš komentator Petar Iskenderov.

– Ni za koga u Evropi nije tajna da sredstva dobijena od realizacije novih evropskih dužničkih obaveza mogu da odu ne toliko na razvoj, koliko na spas problematičnih zemalja koje tonu, na čelu sa Grčkom. Kancelar Angela Merkel ispoljava sve manje želje da se spasu rasipni Grci, Portugalci ili Španci na račun sredstava svojih poreskih obveznika. Njeni oponenti imaju svoje argumente, koji se sastoje u tome da je za izlazak iz recesije i obnovu ekonomskog rasta potrebno ne „zatezanje kajševa“, već masovne investicije u proizvodnju i infrastrukturu. Upravo pod tom parolom je Fransoa Oland i pobedio na francuskim izborima.

Ipak Merkel i Oland su ključni, ali ne jedini lideri sa principijelnim stavom, napominje direktor Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov.

– Zona evra je samo deo EU. To je ovaploćenje ideologije ekonomskog i valutnog saveza u koji u principu treba da uđu svih 27 zemalja članica EU. Za sada u taj savez nije ušlo 10 država. I ključni evropski faktor koji ostaje van okvira jedinstvene valute jeste Velika Britanija. Na samitu EU u decembru 2011. godine upravo britanski premijer Dejvid Kameron je izneo najstrožu i najbolje agrumentovanu kritiku zajedničke inicijative Francuske i Nemačke za usvajanje Budžetskog pakta. Poslednjih nedelja britanska strana je zauzela u mnogome prinudni stav u pogledu francusko-nemačkih sporova. Ipak ne treba sumnjati da će na predstojećim diskusijama u Briselu, a zatim na zvaničnom samitu EU 28-29. juna od stava Londona zavisiti mnogo u izradi daljih finansijskih mehanizama jedinstvene Evrope.

Do danas glavna linija konfrontacije sa EU po pitanjima ekonomskih poslova i finansijskih mehanizama prolazila je između Velike Britanije i Francuske. Bivši predsednik Nikola Sarkozi dopuštao je sebi neobično oštre izjave na račun premijera Kamerona. Sarkozija u Briselu više neće biti, što znači nije isključena varijanta nove, sada već franko-britanske alijanse protiv Merkelove. A to će situaciji dati novu geopolitičku dimenziju.