Izvor: RTS, RFE

Na osnovu 99,34 odsto obrađenih biračkih mesta, Tomislav Nikolić osvojio 49,55 odsto glasova, a Boris Tadić 47,30 odsto, saopštio RIK.

Predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić osvojio je 49,55 odsto glasova, a kandidat koalicije “Izbor za bolji život” Boris Tadić 47,30 odsto, privremeni su rezultati koje je saopštila Republička izborna komisija sa obrađenih 99,34 odsto biračkih mesta.

Prema tim rezultatima, 46,37 odsto građana je iskoristilo svoje biračko pravo, dok je nevažećih listića bilo 3,15 odsto.

Portparol RIK-a Miodrag Petrović rekao je agenciji Beta da bi izborni materijal sa 90 biračkih mesta na Kosovu, koji je prebačen u Rašku i Vranje, trebalo da stigne u RIK danas posle 18 sati.

Glasovi birača iz Kosovskog, Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog okruga, prebrojani su rano jutros. Za predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića glasalo je 51,17 odsto, dok je Tadića podržalo 46,54 odsto birača iz tog dela Pokrajine.

Na severu Kosova i u Peći za Tomislava Nikolića glasalo je 61,54 odsto, a za Borisa Tadića 35,32 procenta.

RIK će objaviti konačne rezultate jučerašnjih predsedničkih izbora u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, najkasnije u četvrtak 24. maja do 20 sati.

Posmatrači OEBS-a ocenili su da je drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji bio regularan i da je protekao u atmosferi otvorenosti i jakog takmičarskog duha.

“Dan izbora je protekao u redu u svakom smislu – od identifikacije birača do brojanja glasova”, ocenio je specijalni koordinator Posmatračke misije Parlamentarne skupštine OEBS-a Mateo Mekači.

Posmatrači su zabeležili da su učesnici imali jednake mogućnosti za vođenje kampanje u kojima je biračima ponuđena mogućnost izbora dve različite političke opcije.

Kako su naveli na zajedničkoj konferenciji međunarodnih posmatrača, mediji su biračima predstavili široku paletu stavova i mišljenja, ali je nedostajalo analitičko praćenje izbora.

Kako se glasalo po gradovima

Tomislav Nikolić ubedljivo je pobedio u Čačku, Lučanima i Ivanjici, rečeno je u RIK-u nakon što su obrađeni podaci sa svih biračkih mesta u tim gradovima.

U Čačku je Nikolić dobio 57,1 odsto glasova, a Tadić 39,2 odsto glasova. U Ivanjci Nikolić je dobio 67,7 odsto glasova, a Tadić 30,1 odsto. U Lučanima je Nikolić dobio 57,9 odsto glasova, a Tadić 39,3 odsto.

Nikolić je osvojio 58,38 odsto glasova birača u Kruševcu, a Tadić 38,53 odsto, saopštila je Gradska izborna komisija.

U drugiom krugu izbora za predsednika na području Zrenjanina, Boris Tadić je dobio 25.039 glasova ili 49,18 odsto, dok je za Tomislava Nikolića glasalo 24.334 birača ili 47, 8 odsto, saopštio je GIK.

U Vranju kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić dobio je 57 odsto glasova, dok je Tadić dobio 40,2 odsto.

Tadić je, međutim, pobedio Nikolića u Trgovištu, jednoj od najsiromašnijih opština u Srbiji. Prema podacima Opštinske izborne komisije, Tadić je dobio 8,52 odsto glasova više od Nikolića.

U Topličkom okrugu predsednički kandidati Tomislav Nikolić, odnosno Boris Tadić pobedili su u po dve opštine okruga. Nikolić je odneo najubedljiviju pobedu u opštini Kuršumlija gde je od ukupno 52 pobedio na 51 izbornom mestu. U opštini Blace Nikolić je osvojio 3.260 glasova, dok je Boris Tadić dobio 2.604 glasa.

Tadić je bio bolji u opštini Žitorađa sa osvojenih 4.128 glasova, 215 više od Nikolića. Razlika u glasovima bila je najmanja u opštini Prokuplje gde je Tadić dobio 56 glasova više od Nikolića.

——————

EU čestitala je Tomislavu Nikoliću na izboru za novog predsednika Srbije. Istovremeno, iz Brisela se poručuje da je srpski narod na ovim izborima dao jasnu podršku evropskoj orijentaciji vlasti u zemlji
Brisel je danas, posle jučerašnje „tehničke greške“i preuranjenog saopštenja, zvanično čestitao Tomislavu Nikoliću kao novoizabranom predsedniku Srbije. U zajedničkom saopštenju predsednici Saveta EU i Evropske komisije, Herman van Rompej i Žoze Manuel Barozo, poželeli su Nikoliću puno uspeha u rešavanju izazova u cilju ispunjavanja velikih očekivanja naroda Srbije, u pravcu ekonomskog prosperiteta i opšte dobrobiti. Istovremeno Nikolića su podsetili i na odgovornost koju kao novi predsednik ima u osiguranju stabilnih i funkcionalnih institucija u zemlji:

„Narod Srbije se izjasnio i izabrao svog predsednika. Mi imamo poverenja u njegov angažman na daljem nastavku evropskog puta Srbije. Spremni smo za saradnju i čekamo priliku za razgovor sa njim i utvrđivanje zadataka koji su pred nama“, izjavio je portparol Evropske komisije, Alehandro Munjoz (Alejandro Munoz)

EU ne sudi po imenu nego po delima

U Briselu su se povodom izbora Tomislava Nikolića za novog predsednika Srbije mogla čuti mnogobrojna pitanja na račun njegove političke prošlosti i u skladu sa tim, da li EU ima uveravanja da će se evrointegracioni procesi Srbije nastaviti u dosadašnjem pravcu i tempu. U kancelariji komesara za proširenje EU, Štefana Filea, kažu da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu kao i da se očekuje da će nova vlada i novi predsednika zajedno uraditi sve što je potrebno kako bi Srbija krenula napred ka EU, a zarad dobrobiti i zemlje i naroda. Naglašava se i da je Nikolićev mandat, dobijen od naroda, jasan, i da će na kraju tom narodu predsednik i polagati račune za svoje postupke:

„EU ne sudi po imenima ili prošlosti onih koje narod izabere u legitimnom i slobodnom procesu. Mi ocenjujemo dela. Ono što očekujemo od gospodina Nikolića jeste nastavak evropskog puta, rad na evropskom planu i približavanje Srbije EU“, izjavo je portparol komesara za proširenje, Peter Stano.

U suprotnom Stano upozorava da neće biti daljih preporuka za Srbiju niti daljeg progresa u evrointegracijama.

Najveća očekivanja od nove Vlade Srbije

I šefica evropske diplomatije, Ketrin Ešton, čestitala je Tomislavu Nikoliću, istovremno se zahvalivši i Borisu Tadiću na dosadašnjem radu na evrointegracijama i saradnji u regionu. U Brisleu se posebno naglašava važnost što bržeg formira vlade i parlamenta u Srbiji kako bi zemlja nastavila sa ispunjavanjem potrebnih reformi:

„Mi smo čestitali Nikoliću na pobedi. Verujemo da kada je rekao da ce Srbija nastaviti sa proevropskim putem da će to i napraviti. Sad je nepohodno što brže formirati vladu koja će biti najodgovornija za usvajanje proevropskih reformi u zemlji“, izjavila je portparolka visoke predstavnice EU, Maja Kocijačić.

Istovremeo iz kabineta šefice evropske dioplmtije naglašeno je da se očekuje i skori nastavk dijaloga sa Kosovom, koji će doneti nova rešenje, ali i implementaciju već postignutih dohovora.

——————

Niska izlaznost birača ne potvrđuje tezu o pobedi nacionalista u Srbiji, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina. Ljudi su umorni i nezadovoljni. Oni su očekivali brži napredak i pošto se to nije ostvarilo želeli su da nešto promene, kaže Altman

Nikolić će u Evropi biti procenjivan na osnovu dela a ne retorike, ističe za RSE Danijel Server (Daniel Serwer), američki stručnjak pri Centru za transatlantske odnose sa sedištem u Vašingtonu. Ukoliko želi da Srbija nastavi put ka EU, Nikolić će morati da reši protivrečnost politike “I Evropa i Kosovo“, što Tadić nije uspeo.

Nikolićeva pobeda je svakako iznenađenje, smatra Altman.

„Jedno od objašenja za njegov uspeh je niska izlaznost birača nezadovoljnih, između ostalog, brzinom kojom su Demokratska stranka i Socijalistička partija saopštili da su se dogovorili o formiranju vlade. Dakle, reč je o njihovom tihom protestu. Takođe, građani su umorni. Možda su razmišljali na način – ’glasali smo, vlada se neće promeniti’. Sva istraživanja javnog mnjenja su davala prednost Tadiću, tako da su neke od pristalica smatrale da je njegova pobeda osigurana, te da nije potrebno da ponovo glasaju. Činjenica da je i na ovim izborima bilo, prema nezvaničnim podacima, oko 100 hiljada nevažećih listića, pokazuje da ljudi nezadovoljni“, ocenjuje Altman.

Pojedini strani mediji tumače Nikolićevu pobedu kao uspon nacionalista. S druge strane, veoma je rasprostranjeno mišljenje da su mnogi građani koji su podržavali proevropske snage u vreme zbacivanja Miloševića, sada veoma razočarane njihovim učinkom, pre svega korupcijom, nedemokratskim postupcima, lošom ekonomskom situacijom i da su zbog toga kaznili Tadića.

Oba viđenja su validna, ističe Server.

„Nema istinske demokratije bez mogućnosti promene vlasti. Situacija je sada veoma komplikovana. S jedne strane, Nikolić je izabran za predsednika, a, s druge, najavljena je koalicija Demokratske stranke i Dačićevih socijalista, što će iskomplikovati pregovore o formiranju vlade. Međutim, dobro je što je demokratski proces ostao neokrnjen. Nacionalisti su dobili priliku da na vlasti pokažu da su u stanju da urade bolje stvari nego Tadić. Iskreno govoreći, Tadić nije uspeo da se u dovoljnoj meri distancira, odnosno predstavi u drugačijem svetlu u odnosu na nacionaliste, što pokazuje i ovaj nedostatak entuzijazma građana i njihova slaba izlaznost na izborima“.

Male šanse da SNS formira Vladu

Međutim, po mišljenju Altmana, nije opravdano govoriti o pobedi nacionalista.

„Niska izlaznost birača ne potvrđuje tezu o usponu nacionalizma. Ljudi su umorni i nezadovoljni. Oni su očekivali brži napredak i pošto se to nije ostvarilo želeli su da nešto promene“, kaže Altman.

​​No, Altman smatra da Nikolić ima male šanse da omogući svojoj stranci da formira Vladu, tako da je veća verovatnoća kohabitacija sa demokratama i socijalistima, što će izazvati teškoće u funkcionisanju političkog sistema.

„Naime, Srpska napredna stranka je pojedinačno najjača i ona će, kao opozicija aktivno delovati u parlamentu, što će, u kombinaciji sa Nikolićem kao predsednikom, otežati funkcionisanje koalicone vlade demokrata i socijalista. To je otvorena igra sa neizvesnim ishodom. U međuvremenu, Srbija će se u narednim mesecima suočiti sa velikim izazovima. Ona nastoji da dobije datum za početak pregovora. Mora da nastavi pregovore sa Kosovom“, podseća Altman.

Nikolić je promenio retoriku i najavio je nakon objavljivanja rezultata da će nastaviti evropski put Srbije i nastojati da neguje dobre odnose sa ključnim međunarodnim faktorima kao i susedima.

„Nadam se da će održati reč“, kaže Server.

Hoće li možda biti odlučan u sleđenju tog novog kursa da bi razuverio sumnjičave. Možda odlučniji od Tadića, koji se možda pribojavao da učini neke ustupke strahujuću da ne bude optužen za nacionalnu izdaju?

„To ćemo uskoro videti. Važno je da mu se omogući da bude ocenjivan po konkretnim delima. Nije toliko važna njegova izborna retorika, koliko način na koji će vladati“, dodaje Server.

Sličan je i stav Altmana:

„Mislim da će evropske vlade sačekati da vide konkretne Nikolićeve poteze, i kada je reč o EU, ali i u odnosima sa susedima, na koji način če reagovati u pregovorima sa Kosovom. Siguran sam da će Brisel, Berlin, Pariz, London sačekati prve Nikolićeve korake i da će biti otvoreni za saradnju ukoliko njegove inicijative i pristup budu pozitivni. Zašto da ne. Njega su građani izabrali.“

Kosovo će biti problem

Tadić je bio rado viđen u evropskim prestonicama. Da li će EU biti oprezna prema Nikoliću ili će raznim podsticajima pokušati da ga ohrabri na evropskom putu?

Server kaže da će evropske institucije čekati i posmatrati kakvu će politiku voditi Nikolić, odnosno neće formirati stav na osnovu njegove dosadašnje retorike.

„Smatram da su u evropski zvaničnici prilično razočarani Tadićevim učinkom i oni će sačekati da vide da li Nikolić može da na zadovoljavajući način reši protivrečnost u dosadašnjoj politici Srbije. Ako ne bude mogao, onda će put Srbije ka Evropskoj Uniji biti duži i teži. No, biće veoma dobro ako bude iskoristio svoju pobedu kao sredstvo za raskid sa prošlošću Srbije. Ali, kao što sam rekao, teško je predvideti kakvu će politiku voditi, osim što znamo šta je obećao, a to što je obećao je kontradiktorno, isto kao u slučaju Tadića“, smatra Server.

Prema Altmanu, Nikolićeva prošlost pokazuje da on nije političar od poverenja, jer je često menjao stavove, ali što u ovom trenutku može čak biti i pozitivno, jer on uviđa da ne postoji mnogo drugih opcija, osim saradnje sa Evropskom unijom kao i negovanja dobrih odnosa sa susedima.

„Međutim, velika prepreka na tom putu biće Kosovo. On je dosada bio odlučan u stavu da je Kosovo deo Srbije. Istovremeno, EU je nedvosmisleno predočila da bez jasnog aranžmana Beograda i Prištine oko statusa Kosova, Srbija ne može da računa na članstvo u EU. To će biti stvarni problem za Nikolića“, naglašava Altman.

Pošto će posle ulaska Hrvatske u EU, očigledno biti duga pauza do prijema drugih zemalja, hoće li Nikolić nastojati da balansira između evropske i nacionalne politike?

Server naglašava da su Nikolića izabrali ljudi koji imaju određena očekivanja.

„Međutim, problem je u tome što su ta očekivanja protivrečna. Oni žele da zadrže Kosovo a da, istovremeno, uđu u Evropsku Uniju. Ta kontradikcija ostaje bez obzira da li je pobedio Nikolić ili Tadić. Nadam se da će Nikolić staviti naglasak na evropsku dimenziju“, kaže Server.

No, sve ove godine to je bila i Tadićeva politika – i Kosovo i EU.

„Da, Tadić nije uspeo da reši tu protivrečnost. Videćemo da li će Nikolić biti uspešniji u tome“, navodi Server.

Iz vaših opreznih odgovora može se zaključiti da Srbiji predstoji neizvesnija politička budućnost nego da je pobedio Tadić?

„Ne znam. Mada je tačno da je Tadić bio rado priman u evropskim prestonicama, on nije uspeo da reši pomenute protivrečnosti u politici Srbije. Nikolić će biti procenjivan na osnovu onoga što bude radio a ne što bude govorio“, ističe Server.

Altman smatra da je sada nastupila pauza u evropskim integracijama Srbije.

„S jedne strane, treba da se konstituišu institucije u Srbiji i vidi kakvu će politiku voditi. S druge strane, kao što sam rekao, Brisel će sačekati da vidi kakvu će politiku voditi nove vlasti u Beogradu prema susedima, pre svega prema Kosovu. Skeptičan sam da će Srbija do kraja godine dobiti datum za početak pregovora sa Evropskom unijom. U Evropi postoji veliki skepticizam, jer se sporazumi Beograda i Prištine samo sporadično primenjuju. Sada se iščekuje da se vidi u kojoj meri su vlasti u Srbiji zaista posvećene implementaciji dogovora i na Nikoliću i novim vlastima je da to ispune”, zaključuje Altman.