Izvor: RT, Advance

Alesandro Politi, politički analitičar iz Italije koji tvrdi da se „cela Evropa nalazi pod napadom finansijskih špekulanata“. Tvrdi da u Evropi nema dovoljno solidarnosti i da svaka zemlja cinično poručuje – „mi nismo Grčka“ – dok se upravo grčki scenario polako i sigurno širi na celu Evropu.

Politi takođe ističe da u ovom procesu ne ispašta samo radnička klasa već da se merama štednje želi potpuno uništiti srednja klasa. Upravo iz tog argumenta proizlazi njegova konstatacija da se brojne zemlje Evrope danas nalaze „na ivici oružane revolucije“. Alesandro Politi se pritom sigurno oslanja na brojne istorijske lekcije, poput industrijske revolucije i svrgavanja feudalizma, kada je upravo srednja klasa predvodila odlučujuće revolucije protiv sistema koji joj je ugrožavao egzistenciju. U razgovoru za Rusia Today takođe se osvrće na još uvek „stabilne“ ekonomije i tvrdi da su one tek formalno stabilne, dok im u stvarnosti svima preti scenario koji već neko vreme gledamo u Grčkoj.

RT: Pred Grčkom su teške odluke – mogla bi izaći iz evrozone, možda bankrotirati i početi iz početka ili pak držati se ovog plana i trpeti decenije mera štednje. Kojim pravcem bi Grčka trebalo da ide?

— Verujem da postoji i treći pravac – evropske zemlje morale bi da pokažu veću solidarnost, koja je sastavni deo lisabonskog ugovora, ali veoma malo solidarnosti smo videli prošlih meseci. Ovo je finansijski napad špekulanata koji napadaju Evropu tako što prvo počinju sa slabijim zemljama i onda se kreću prema centru, a centar su u ovom slučaju Francuska, Nemačka i druge zemlje sa AAA rejtinzima. Svim tim zemljama preti se padom rejtinga. Francuska je već srozana na rejting „A“. Srednja klasa se uništava zbog ovih finansijskih interesa, to je nešto što je u potpunoj suprotnosti sa demokratijom i slobodom.

Kao da opisujete nekakvu lančanu reakciju koja se širi iz Atine. Prognozirate li zastrašujući scenario koji kazuje da će se i druge države naći u istoj situaciji u kojoj je sada Grčka?

— Ako države i dalje budu razjedinjene, a špekulanti nastave svoj koordinisani napad, onda je ova situacija neizbežna. To je upravo ono što bi evropske zemlje morale pokušati da spreče. Ali u ovom trenutku svi govore: „Mi nismo Grčka, mi smo drugačiji. Neka Grčka plati i onda će sve biti dobro“. Ovo je veoma loš stav.

U redu, razjedinjenost nije dobra ideja, ali šta jeste? Velike probleme sada već imaju i Španija, Italija i Portugalija. Šta je rešenje?

— Kao prvo, trebalo bi kolektivno pregovarati o dugovanjima. Svaka država je sada prepuštena sama sebi. To nije dobro kad se nalazite pod napadom financijskih špekulanata – ovo nije samo kriza. Trebalo bi nadzirati dugove – diferencirati one koji su stvarni i one koji predstavljaju sumnjive finansijske operacije koje Evropljani ne bi trebalo da plaćaju.

Istaknimo jednu stvar koju mnogi danas ne pominju. A to je da na kraju dana sve te mere štednje najviše osećaju sami građani. Koliko još dugo radnici i srednja klasa mogu da podnesu ove mere štednje? Ljudi gube sve, penzije, zdravstvo, štednju – gde je bes?

— Grčka je već dotakla dno a i druge države će uskoro. Jer ne radi se ovde samo o radničkoj klasi. Najteže pogođena će zapravo biti srednja klasa, koja će biti totalno uništena samo za interese finansijske elite. Zato smatram da je situacija u mnogim zemljama doslovno zrela za oružanu pobunu. U Italiji je broj samoubistava prilibližan broju samoubistava u Tunisu pre revolucije.

U Španiji imamo masovne proteste protiv mera štednje. U Italiji vidimo nove sukobe sa policijom. Znamo dobro šta se događa u Grčkoj – pre nekoliko nedelja čovek se upucao u glavu pred zgradom parlamenta. Zar nije javnost do sada progovorila?

— Da, nažalost, postoji politička i poslovna klasa koja je obrazovana na temelju 30 godina deregulacije. Oni vide situaciju, ali ne shvataju poruku koja im se šalje. Italija tvrdi da je broj samoubistava u zemlji više-manji isti kao i proteklih godina, verujem da su statističari Ben Alija tvrdili isto pre pobune u Tunisu. Ali ovi političari ne osećaju ništa ukoliko se to ne događa direktno njima.

Kad je skovana ideja evrozone, tada se ona mnogima činila kao dobra ideja. Da li sada imamo situaciju kad evrokrate u Briselu i drugde jednostavno ne žele da odustanu od te ideje?

— Ne samo oni nego i političari. Stvar je u tome da su i naizgled stabilnije zemlje u velikim problemima, banke su im pune toksičnih dugova, o tome se veoma malo priča. Pojedine zemlje samo izgledaju stabilno, ali zapravo nisu. Pogledajmo samo Veliku Britaniju. Uveli su mere štednje, ali i dalje imaju jaku ekonomiju uprkos činjenici da im je jasno da sa dugom stoje veoma loše. S druge strane, imamo SAD, koje poručuju – ne želimo da nas se tiču problemi EU – uprkos činjenici da su svi problemi i nastali na temelju skandala u SAD.