Izvor: Politika

Iza proklamovane politike „podsticanja demokratije” u nerazvijenim zemljama u stvari se krije želja velikih sila, pre svega SAD, da se u zemljama „trećeg sveta” zadrži postojeće elitističko uređenje – jedna je od nosećih teza knjige „Podsticanje poliarhije: globalizacija, intervencija SAD i hegemonija” američkog profesora sociologije Vilijama I. Robinsona koju je proteklih dana kao gost Fakulteta političkih nauka predstavio ovdašnjoj čitalačkoj publici. Kao redovni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari, široj javnosti postao je poznat po oštroj kritici globalnog svetskog poretka i njegovog ustrojstva.

„Svedoci smo krize kapitalizma na globalnom nivou, a vladajuća elita pokazuje da nije u stanju da se nosi sa njom i ponudi održivo rešenje. Ogromne ekonomske razlike među različitim delovima sveta ne mogu više da opstaju zahvaljujući mehanizmima društvene kontrole. Vladajuća klasa je izgubila legitimitet i prisustvujemo krahu hegemonije vladajuće klase širom sveta”, kaže profesor Robinson u razgovoru za „Politiku”.

Kako će doći do tog kraha? Revolucijom?

Usred krize jedan od oblika promene postojećeg stanja može biti revolucija (mirna ili nasilna) ili da jednostavno dođe do kolapsa kapitalističkog poretka koji neće više biti u stanju da funkcioniše kao koherentan sistem. Smatram da bi bilo dobro kada bi došlo do revolucije, a još bolje ako bi ona bila nenasilna. Svetski kapitalizam mora da bude zbačen i zamenjen demokratskim socijalizmom, u kome profit ne rukovodi svakim aspektom organizacije društva, ali u kojem organizujemo globalno društvo kako bi se zadovoljile potrebe čovečanstva.

Možete li da prognozirate kada će doći do tih društvenih promena?

Plašim se da globalni sistem još ne izlazi iz haosa. Nemoć jednog dela čovečanstva da obezbedi puku egzistenciju u istom sistemu koji je nekolicini pružio mogućnost neograničenog bogaćenja ukazuje na to da je sistem u kome živimo definitivno u krizi.

Na osnovu čega zaključujete da je baš sada stvorena klima za velike socijalne potrese?

Čini mi se da se čovečanstvo nalazi u sličnom istorijskom momentu kao što je bilo početkom tridesetih godina prošlog veka, a ima i elemenata koji su obeležili svet 1968. Početkom tridesetih svet se suočavao sa velikom ekonomskom krizom i izgledalo je da nema izlaska iz nje. To je pogodovalo razvoju levičarskih (komunističkog i socijalističkog) kao i desničarskih (fašističkog) pokreta. Dakle, došlo je do polarizacije društva. Istu situaciju imamo i danas. Rezultati grčkih izbora su najbolji pokazatelj – došlo je uspeha levice i desnice i kolapsa centra.

Kakve paralele vidite sa svetom iz 1968?

To je doba pobune protiv vlasti širom zemaljske kugle. U Evropi se dogodilo „praško proleće” i studentske demonstracije u Parizu, kulturna revolucija u Kini je te godine bila na vrhuncu, a u Latinskoj Americi, u Meksiku, došlo je do masakra studenata u „Tlateloko masakru”. Sjedinjene Države 1968. beleže procvat kontrakulturnog pokreta sa svim njegovim varijantama od protesta protiv rata u Vijetnamu do crnačkog pokreta. Svojevrstan pandan šezdesetosmoj je 2011. gde smo bili svedoci „arapskog proleća”, kao i pokreta „Okupirajmo Volstrit” i „Indignados”.

U svojoj knjizi se bavite fenomenom globalizacije i hegemonije na čijem čelu su SAD. Šta u tom smislu možemo da očekujemo posle američkih predsedničkih izbora?

Ko god da pobedi, Barak Obama ili Mit Romni, ne očekujem da se u odnosu prema globalnom kapitalizmu nešto značajnije promeni jer su oba kandidata predstavnici elitne klase koja je na vlasti u SAD. Verujem da će da pobedi Obama, ali on će i dalje u spoljnoj politici nastaviti da promoviše globalnu ekonomiju i ekonomsku integraciju. Jedina razlika među njima su socijalne strukture koje ih podržavaju – Obama će dobiti glasove omladine, žena, crnaca i Latinosa, dok Romni može da računa na podršku konzervativnijih, desnih struja.

———————————————-

Izrael i međunarodno pravo

Budući da ste pre nekoliko godina optuženi za antisemitizam zbog toga što ste vašim studentima ukazali na sličnost položaja Palestinaca u Gazi i Jevreja u getu, kakav je vaš komentar povodom sličnih optužbi sa kojima se nedavno suočio nemački književnik Ginter Gras?

On je hrabar čovek. Izrael je zemlja koja apsolutno ignoriše međunarodno pravo i svako ko se usudi da ga kritikuje zbog toga suočava se sa optužbama za anitisemitizam, što je apsurdno. Izrael daje legitimitet svim svojim akcijama tako što ih povezuje sa holokaustom, patnjom Jevreja i antisemitizmom. Ali to su zaista odvojene stvari. Kada, na primer, kritikujemo Iran to ne znači da smo antiislamski orijentisani, dok je u slučaju Izraela to tabu. Za takvu politiku ne treba gubiti iz vida da je izraelski lobi u SAD ubedljivo najjači lobi u zemlji i da je nemoguće doći na bilo koji značajniji politički položaj kao što su mesta guvernera ili mesta u Kongresu ukoliko se kritikuje državna politika Izraela.