Izvor: NSPM

Vladimir Vladimirovič Putin uveden je na svečanosti u moskovskom Kremlju u dužnost predsednika Rusije. On se vratio u predsedničku fotelju posle četiri godine provedene na položaju premijera. Da podsetim: Putin je u dva mandata već bio predsednik (2000-2008), a ovaj treći mandat, uz četvorogodišnju pauzu, poveren mu je pošto je na izborima u martu osvojio oko 64 odsto glasova.

Uvođenje u dužnost propraćeno je svečanostima u velikom Kremaljskom dvorcu, u prisustvu oko 3.000 zvanica – poslanika oba doma parlamenta i drugih gostiju. Od stranih gostiju bili su prisutni samo bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, s kojim je Putin uspostavio bliske prijateljske odnose.

Veoma impresivnu svečanost neću opisivati, ali bih naveo neke neke detalje.

Prisutnima se najpre obratio Dmitrij Medvedev, koji je rekao da uvođenje u dužnost predsednika Rusije uvek označava novu etapu u razvoju zemlje. Za protekle četiri godine mnogo smo uradili i pored globalne krize, ali predstoji još mnogo da se uradi. Izrazio je uverenje da će se uspešno nastaviti dosadašnja politika i na unutrašnjem i na međunarodnom planu koja se pokazala kao uspešna.

Vladimir Putin je najpre položio zakletvu na vernost zemlji i narodu i poštovanju ustava. Rusija ima veliku istoriju, a predstoji joj takođe velika budućnost, rekao je Putin. Pomenuo je novu ekonomiju, ,,doterivanje’’ ogromnog ruskog prostranstva, neophodnost da Rusija postane lider u centar ,,privlačne snage’’ Evroazije. Govorio je o jačanju demokratije u Rusiji, pravima i slobodi građana, proširenju učešća građana u upravljanju zemljom. ,,Mi živimo i živećemo u demokratskoj zemlji’’, naglasio je Putin.

Mnoge je interesovalo da li će svečanosti prisustvovati njegova supruga Ljudmila, koja se već dugo vremena nije pojavljivala u javnosti. U Moskvi su kolali glasovi o ozbiljnim nesuglasicama u porodici. Ljudmila je prisustvovala inauguraciji, stajala je na počasnom mestu zajedno sa suprugom Dmitrija Medvedeva Svetlanom i suprugom prvog predsednika Rusije, Nainom Jeljcinom.

Odmah posle inauguracije, Vladimir Putin sa suprugom prisustvovao je molebanu koji je patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril održao u crkvi Svetih Blagovesti u moskovskom Kremlju. Taj čin uznemirio je neke duhove u Moskvi, uz obrazloženje da to liči na krunisanje imperatora. Crkvene vlasti i zvaničnici odbacili su takve tvrdnje. Moleban ne treba shvatiti kao politički akt, kažu predstavnici crkve i dodaju da je on služen u crkvi Svetih Blagovesti, a ne u Uspenskoj crkvi u kojoj su se svojevremeno krunisali imperatori.

Svečani čin inauguracije pomutili su neredi i demonstracije na ulicama Moskve uoči i na sam dan inauguracije. Prethodnog dana, na već poznatom po demonstracijama Bolotnom trgu, više stotina učesnika uzvikivalo je parole protiv Putina i aktuelne vlasti. Policija je privela oko 450 ljudi, a javlja se da je bilo povređenih na obe strane. Na nekoliko punktova u Moskvi bilo je nereda i tokom svečanosti u Kremlju. Policija je privela više desetina demonstranata čiji je cilj bio, kako kažu zvaničnici, da izazovu haos u gradu.

Uvođenje u dužnost Vladimira Putina bio je povod da se analitičari i komentatori u Moskvi osvrnu na pređeni put poslednjih dvanaest godina i na zadatke koji stoje pred novim državnim upravljačkim timom.

Pristalice i protivnici Vladimira Putina različito ocenjuju pređeni dvanaestogodišnji period tokom koga se Putin nalazio na najvišim državnim funkcijama. Prvi gledaju u njemu čoveka koji je izvukao zemlju iz ekonomskog kolapsa, sprečio raspad države i vratio joj političku i ekonomsku stabilnost. Drugi ga pak optužuju za autoritarne metode upravljanja, što po njima predstavlja prepreku demokratskom razvoju zemlje. Uzimajući u obzir veoma ozbiljne izazove koji se nalaze pred zemljom, narednih šest godina, koliko sada traje predsednički mandat, treba da pokažu koja će od ovih tvrdnji stajati popred imena Vladimira Putin.

Putin se vraća na scenu u dosta složenom trenutku. Privreda zemlje zahteva ozbiljne reforme. Modernizacija, koju je proklamovao Medvedev, još ne daje zapaženije rezultate. Zemlja i dalje zavisi od izvoza energenata, što je višestruko štetno, a potencijalno i veoma opasno.

Demografska situacija je i dalje teška iako je zaustavljen drastičan pad broja stanovništva. Dužina života je među najnižim u Evropi. Da bi se demografska situacija stabilizovala, država ili mora da stimuliše natalitet ili da menja migracionu politiku, što nailazi na otpor društva koje tradicionalno ispoljava netrpeljivost prema došljacima. S tim u vezi narasta politizacija društva na svim frontovima: desničarsko-liberalnom, levičarskom i nacionalističkom. Masovne akcije protesta poslednjih meseci, često podržavane i inicirane spolja, pokazuju da u društvu rastu zahtevi za promenama. Analitičari podsećaju da je i sama inauguracija delimično pomućena demonstracijama u nedelju i ponedeljak u Moskvi na kojima su učecnici uzvikivali parole ,,Rusija bez Putina’’. Iako predstavnici policije kažu da je opozicija diskreditovala sebe ranije isplaniranim provokacijama tokom šetnje ulicama, analitičari smatraju da se vlast ne može sasvim uglušiti o ove proteste.

Zemlja je suočena i sa drugim krupnim problemima. To su, pored ostalih, korupcija, pa nacionalizmi raznih boja i s tim u vezi separatizam i terorizam. Samo pre nekoliko dana u Dagestanu je izvršena teroristička akcija u kojoj je poginulo petnaestak ljudi. Ovih dana neka moskovska glasila prenela su izjave najviših rukovodilaca iz Kazana, glavnog grada Tatarstana, koji su ovu republiku nazvali islamskom, što protivreči i federalnom republičkom ustavu.

Kakav će biti naredni Putinov mandat, niko tačno ne može da prognozira. Predizborna obećanja i izjave sa kojima je išao na izbore kao i čitava lepeza programskih načela puna su realnih ideja i ispravnih mera koji zadovoljavaju zahteve praktično svih delova društva.

Putin je, kažu politikolozi, uvek uspešno balansirao između raznih interesa, vodeći računa o zahtevima širokih društvenih grupa. Da li će to uspeti da uradi i tokom trećeg predsedničkog mandata, pokazaće najbliža budućnost. Kao pokazatelj mogu da posluže naznačenja ključnih članova vlade i administracije predsednika. Kao sto je bilo dogovoreno, Putin je već predložio parlamentu da za premijera izabere Dmitrija Medvedeva, što će parlamenat sasvim sigurno prihvatiti.

Vladimir Vladimirovič je tokom čitavog čina inauguracije delovao sveže, smelo i odlučno. Sasvim jasno se videlo da na dužnost predsednika federacije dolazi pun odlučnosti da nastavi započeti posao i uverenja da će u tome uspeti; da ojača demokratske procese, sprovede potrebne društvene i ekonomske reforme, osigura celovitost zemlje, poveća životni standard, učvrsti stabilnost društva i odbrani nezavisnost i druge nacionalne interese zemlje.

U rukama Vladimira Putina nalaze se sve poluge da bi dokazao efikasnost i stabilnog liderstva, kako primećuje jedan analitičar. Ostalo je samo da ih pravilno iskoristi.