Izvor: Standard, Dragan Knežević

U subotu 21. aprila pala je holandska desničarska vlada, koja se sastojala od tri stranke – liberalno-demokratske Narodne stranke za slobodu i demokratiju (FFD), Hrišćanskih demokrata (SDA) i Slobodarske stranke (PFF) Gerda Vildersa.

FFD – holandske liberalne demokrate članovi liberalne internacionale – imala je premijera Marka Rutea. Iz te vlade u Srbiji je najpoznatiji njen sad već bivši ministar inostranih poslova Maksim Ferhagen iz stranke hrišćanskih demokrata, koji je dolazio u posete režimu bivšeg predsednika Borisa Tadića i u jednom trenutku bio nosilac holandskog otpora da se Srbiji dodeli kandidatura za članstvo u EU.

Ruteova vlada trajala je manje od dve godine, budući da su izbori održani 9. juna 2010. godine, a u 150-članom parlamentu imala je većinu od 76 poslanika.

SLOM BANAKA

Glavni razlog za pad vlade bila je propast pregovora vođa vladajućih stranaka o paketu vladinih mera štednje, koji su iza zatvorenih vrata, uz mlake proteste opozicije, trajali nedeljama. Holandija, često predstavljana kao ekonomski motor Evropske unije, zapala je u probleme posle paketa pomoći Grčkoj i propasti i nacionalizacije domaćih banaka, što je Holandiju koštalo više od 500 milijardi evra.

Nacionalizovane holandske banke ABN AMRO (poznata kao sponzor fudbalskog kluba Ajaks) i ING (neki tvrde da svoj novac u njoj drži Džordž Soroš) ni posle državne intervencije nisu na stabilnim nogama. Jedan od razloga za to je da su dve pomenute banke posle nacionalizacije nastavile da posluju po starom, ali i zbog toga što su one, kao i holandska država, u okviru evropske pomoći dale milijarde evra Grčkoj. Gubitak od 500 milijardi evra je, naravno, veliki udarac za ekonomiju bilo koje zemlje, i on pokazuje da je teret krize prenet na holandsku ekonomiju i holandski narod. Opozicija je imala primedbu da se gubitak tog novca nije jasno video u državnom budžetu, odnosno da nije bilo jasno odakle je vlada odjednom izvukla 500 milijardi evra.

Na taj gubitak došao je zahtev Holandiji iz EU da deficit u budžetu zemalja evrozone ne može da bude viši od tri odsto. Istina, svima je poznato da ne samo Grčka, Italija i Španija nego i Francuska i Nemačka ne poštuju dogovore koji se tiču primene tog pravila. Vladi je preostalo da raspravi o tom zahtevu Brisela kao i o još 14 milijardi evra, koliko je predloženo da iznosi holandski paket štednje.

PAKET ŠTEDNJE

Ali teške optužujuće reči koje su razmenili lideri vladajućih stranaka osvetlile su sporni paket štednje. Vlada je planirala da zamrzne plate, zatim da za svaki recept od lekara mora da se plati po devet evra i da se PDV poveća sa sadašnjih 19 na 21 odsto. Tu su i poskupljenje već ionako skupih cigareta, odlazak u penziju sa 66 godina, za razliku od sadašnjih 65, zatim potpuno ukidanje stipendija za studiranje, smanjenje izdvajanja novca za državnu televiziju – jedinu televiziju u Holandiji koja ima vesti, smanjenje izdataka za vojsku, povećanje kirija i hipoteka za kuće i stanove itd.

Još u četvrtak među strankama je postojao uslovni sporazum o paketu mera. Međutim, pošto je program mera štednje projektovao nacionalni centralni biro za planiranje, postalo je jasno da taj plan podrazumeva ogromna odricanja holandskog naroda. Vilders je rekao da bi primenom tog plana štednje stagnirao ekonomski rast, nezaposlenost bi nastavila da raste, dok bi kupovna moć bila u velikom padu za sve građane, a posebno za penzionere.

Vilders je za propast pregovora o paketu štednje okrivio zahteve EU tvrdeći da Brisel, uprkos ogromnoj krizi, želi da poveća sopstveni budžet i izdatke. Vilders se posebno obrušio na pretnju iz Brisela odakle je Holandiji rečeno da će, ako ne usvoji paket mera štednje, morati da plati kaznu od milijardu evra.

Drugi razlog za Vildersovo uskraćivanje podrške vladi bio je taj što je premijer Rute pre nekoliko nedelja odbio da podrži njegov zahtev za održavanje lokalnog referenduma da se pod vodu stavi jedna manja oblast u Holandiji uz granicu sa Belgijom. Liberalno-demokratski premijer bio je energično protiv referenduma budući da holandska vlada izbegava izjašnjavanja naroda još od 2005. godine, kada se više od 60 odsto Holanđana izjasnilo protiv ustava EU.

Vilders se svemu tome suprotstavio, uskratio podršku vladi i pozvao glasače da na izborima ne daju glas strankama koje podržavaju diktat iz Brisela.

Holandski ekonomisti kažu da će posledica neuspelih pregovora i pada vlade biti gubitak trostrukog A kreditnog statusa za tu zemlju.

Izbori u Holandiji najverovatnije će se održati u septembru, ali će u ponedeljak posle razgovora između premijera Rutea i kraljice najverovatnije biti donesena definitivna odluka.