Izvor: Advance

U ovom novom carstvu vojni uspesi višu nisu bitni, eksploatacija se vrši samim činom što se nalazimo u ratu – uzima se novac vlastitih stanovnika kako bi se uzeo život drugih stanovnika. Ubijeni Muslimani s jedne strane, opljačkani Amerikanci s druge strane, svi su oni žrtve Američkog carstva.

Velika carstva, kao što su bila rimsko i britansko, bila su uspešna toliko dugo jer su crpila više bogatstva iz osvojenih zemalja nego što su potrošila na osvajanja i upravljanje. Razlog zbog kojih se Rimsko carstvo nije proširilo istočno na Germaniju nije bilo zbog ratobornih germanskih plemena već pre svega zbog činjenica da je Rim izračunao da im se takav poduhvat ne bi isplatio, jer bi morali uložiti više no što bi od tamo mogli crpiti.

Konačno Rimsko carstvo se raspalo jer su Rimljani potrošili ljudstvo i resurse u građanskim ratovima za vreme međusobnih borbi za prevlast. Britansko carstvo raspalo se jer se Britanija istrošila za vreme dva svetska rata protiv Nemačke.

U svojoj knjizi “Vladavina carstava” (2010), autor Timoti Parsons (Timothy H. Parsons) zamenio je mit o sve civilizovanijim carstvima s istinom o carstvu koje crpi resurse. Opisao je uspeh Rimljana, Umayyad Kalifata, Španaca u Peruu, Napoleona u Italiji i Britanaca u Indiji i Keniji – u svim slučajevima se radilo o crpljenju resursa.

Parsons se nije osvrnuo na Američko carstvo, ali u svom uvodu u knjigu postavlja pitanje – da li je Amerika zaista carstvo? Jer stanovnici SAD dobivaju jako malo od tih resursa iz drugih zemalja. Nakon osam godina rata i okupacije Iraka, sve što je Vašington dobio su bilijarde dolara dodatnog duga i ništa od iračke nafte. Nakon 10 godina i milijardi dolara utrošenih u borbi protiv Talibana u Avganistanu, Vašington se nema čime pohvaliti osim eventualno jednim segmentom u trgovini narkotika iz čega se finansiraju tajne operacije CIA.

Američki ratovi su jako skupi. Buš i Obama duplirali su državni dug, ali stanovnici od toga nemaju nikakvih benefita. Nema ni bogatstva ni hleba ni igara za američke stanovnike od ovih ratova – dakle, o čemu se ovde zapravo radi?

Odgovor je da Američko carstvo najviše resursa crpi iz vlastitog naroda i naposletku pogoduje samo sićušnoj moćnoj eliti koja upravlja zemljom. Vojno-bezbednosni kompleks, Volstrit, velike korporacije, izraelski lobi – svi oni koriste državne vlasti kako bi crpili resurse iz samih stanovnika SAD, samo za svoj profit i moć. Državni Ustav izvrnut je kako bi služio samo njihovim interesima, a sav prihod Amerikanaca preusmeren je u džepove bogate elite. Na taj način funkcioniše Američko carstvo.

Američka vojska nije uspela u nameri da pokori Irak i sada mora otići na zahtev vlasti koju je upravo Vašington postavio. Nikakva pobeda nije ostvarena ni u Avganistanu, nakon decenije rata američka vojska ne kontroliše tu zemlju. U ovom novom carstvu vojni uspesi višu nisu bitni – eksploatacija se vrši samim činom što se nalazimo u ratu. Ogromne sume američkih poreznih obveznika otišle su u ruke američke vojne industrije, Američko carstvo funkcioniše na način da Amerikancima oduzima njihov novac i njihove slobode.

To je razlog zbog kojeg ratovi nikada ne smeju da prestanu, a ukoliko jedan prestane drugi mora odmah otpočeti. Sećate li se onoga što je Obama rekao u vezi sa ciljevima rata u Avganistanu kada je postao predsednik? Otvoreno je rekao da ne zna koji je cilj i da cilj tek treba definisati.

Obama nikada nije definisao ni misiju ni cilj. Obnovio je rat u Avganistanu a da nam nije uopšte naveo njegovu svrhu. Naravno, jer ne može američkom narodu reći da je cilj rata gomilati moć i profit za vojno-industrijski kompleks na teret vlastitih stanovnika.

Istina, ne znači da objekti nad kojima se vrši američka vojna agresija ne trpe veliku cenu. Velik broj Muslimana je ubijen i bombardovan, njihove ekonomije i infrastrukture leže u ruševinama, ali cilj crpljenja resursa nije bio toliko bitan. U ovom novom carstvu uzima se novac vlastitih stanovnika kako bi se uzeo život drugih stanovnika. Ubijeni Muslimani s jedne strane, opljačkani Amerikanci s druge strane – svi su oni žrtve Američkog carstva.