Izvor: Advance

Vladimir Putin računa na diplomatsku pobedu u Siriji kako bi se učvrstio uticaj Rusije na međunarodnoj spoljnopolitičkoj sceni u vreme kada on ponovo preuzima predsedničku funkciju – slažu se analitičari i bivši diplomate iz Moskve i Londona u razgovoru za list Bloomberg.

Dok SAD i zalivske države traže da sirijski predsednik Bashar Al-Assad odstupi, Rusija je uspela stvoriti situaciju u kojoj je aktualna vlast u Damasku sigurna od nasilnog rušenja od strane zapada. Pritom svakako valja napomenuti kako je Sirija najveći uvoznik ruskog oružja na prostoru Bliskog istoka, oko 8% ukupnog ruskog izvoza oružja otpada na Siriju.

Na snazi je UN-ova posmatračka misija i mirovni plan Kofi Annana, mirovni proces snažno je podržan od strane Rusije – to je već dovoljno da zemlje poput Katara i SAD-a budu skeptične prema celom mirovnom procesu, što se najbolje vidi u medijskom izveštavanju iz te dvije zemlje, ali i u silnim naporima da se stvori paralelno političko telo u obliku koalicije “Prijatelji Sirije” s čije platforme se proziva celi mirovni plan.

Uspeh u Siriji glavni je cilj i kruna Putinovog 12 godišnjeg angažmana da Rusiji vrati prestiž kojeg je imala pre raspada SSSR-a 1991. Rusija je danas takođe bitan faktor u pregovorima s Iranom, ali i u smirivanju tenzija na korejskom poluostrvu. Analitičari smatraju kako je konačan cilj zadržati što veći uticaj nad Bliskim istokom.

“Rusi se nadaju i radiće na tome da se pronađe mirno rešenje između Assada i opozicije u Siriji”, rekao je Tony Brenton, britanski ambasador u Moskvi u periodu od 2004 do 2008.

“Kada se prisetimo da je ne tako davno, nakon raspada SSSR-a, Rusija bila potpuno zanemarivi faktor na međunarodnoj sceni – no, danas se već nalazi za pregovaračkim stolom o važnim međunarodnim pitanjima, to je velika stvar za Rusiju”, ističe Brenton.

Putin je još dodatno zaoštrio retoriku pre predsedničkih izbora, kada je rekao kako “SAD žele kontrolisati sve” i pritom zanemaruju interese međunarodne zajednice.

Evroazijska Unija

Kao premijer protekle 4 godine, Putin je pokrenuo ekonomsku reintegraciju s Belorusijom i Kazahstanom, 4. novembra prošle godine potpisan je sporazum kojim su se bivše sovjetske republike obavezale da će zajedno sarađivati po brojnim ekonomskim pitanjima, pre svega na polju energetike.

Tri države zajedno imaju oko 170 miliona stanovnika, prošle godine su formirali posebnu carinsku uniju, a od 1. januara ove godine na snazi je tzv. zajednički ekonomski prostor. Rusija je takođe pokušala pridobiti Ukrajinu da se pridruži Euroazijskoj Uniji.

Gubitak Libije

Rat u Libiji znatno je ekonomski štetio Rusiji, još jedan razlog zbog kojeg sigurno neće pustiti Siriju da je zadesi ista sudbina. Oko 2,5% ukupnog ruskog vojnog izvoza otpadalo je na Libiju za vreme vlasti Muammara Gaddafija. Sergej Čemezov, šef ruske državne kompanije za proizvodnju oružja navodi da je Rusija izgubila ugovore vredne oko 4 milijarde USD nakon pada Gaddafija. Nadalje, ruska željeznička kompanija OAO ostala je bez unosnog ugovora od 1,5 milijarde USD – plan je bio izgradnja željezničke pruge koja bi povezivala gradove Sirte i Bengazi.

Putin je rekao kako su zapadne sile izvele “krstaški rat” protiv Libije – zbog NATO napada na Libiju ogradio se od odluke Dmitrija Medvedeva koji je apstinirao od ulaganja veta na Savetu bezbednosti UN-a. Medvedev je kasnije optužio NATO savez da je zloupotrebio UN-ov mandat, jer u rezoluciji se pominjala samo zabrana letenja kao zaštita civila, a ne i promena vlasti.

Da li je Medvedev mogao znati što će se desiti s Libijom ukoliko rezolucija prođe, ostaje stvar debate – no, jedno je sigurno – Rusija će iskoristiti svoju poziciju kao stalna članica Saveta bezbednosti i neće dopustiti da NATO ponovi isto i u slučaju Sirije.

Iranska kriza

Rusija također igra bitnu ulogu u iranskoj krizi – upravo je Rusija prva predložila da se nizom zajedničkih pregovora, ali i ustupaka, krene u stvaranje atmosfere obostranog poverenja. Za vreme prošlonedeljnih pregovora u Istanbulu, EU ministrica spoljnih poslova Catherine Ashton istakla je kako se pregovori vode po principu “korak po korak uz uzajamnost” – što je zapravo ruski plan predložen još prošle godine.

Velika pobeda

Fjodor Lukjanov, analitičar Saveta za spoljnu politiku i obranu u Moskvi, navodi kako bi rešavanje sirijske krize doslovno transformisalo rusku međunarodnu snagu i uticaj.

“Bila bi to velika pobeda za Rusiju, bio bi to trijumf u kojem bi pokazali da svojom snagom mogu razrešiti jednu takvu krizu – bila bi to najveća diplomatska pobeda još od doba Sovjetskog Saveza”, ističe Lukjanov.

Putin smatra raspad Sovjetskog Saveza za jednu od najvećih geopolitičkih katastrofa 20. veka – njegov prvi period na čelu Rusije, 2000-2008, obilježen je tenzijama između Rusije i SAD-a po pitanju uticaja među bivšim državama sovjetskog bloka.

Najveće tenzije izbile su neposredno nakon što je Medvedev došao na vlast – rat s važnim američkim saveznikom, Gruzijom u jesen 2008.

Ipak, pitanje Sirije je za Rusiju važnije od bilo čega do sada – diplomatskom pobedom u Siriji u stanju su nametnuti neka sasvim nova pravila igre na geopolitičkoj sceni. Američki predsednik Barack Obama već je izgovorio svoju varijaciju na temu “kocka je bačena” rekavši za sirijskog predsednika Assada – “on mora otići”, Rusija ima priliku pokazati pred celim svetom da konačna odluka američkog predsednika ne mora biti konačna. No, s druge strane, SAD su pokazali da neće tako olako pustiti ovu veliku pobedu Rusiji.