Izvor: Dnevno.hr

Nemačka centralna banka svesna je opasnosti pa sada lobira protiv beskonačnog širenja fondova za spas članica EU i preduzima mere za kontrolu štete koju bi prouzrkovao eventualni raspad Unije. Čim se Bundesbank počne pripremati za raspad, samo je pitanje vremena kada će to učiniti i drugi, smatra Soros.

Na samo da se stanje u eurozoni ne poboljšava, već je odnedavno kriza krenula još nagore, piše Džordž Soros u komentaru za Financial Times.

Evropska centralna banka otpustila je velike količine novca, što je samo prikrilo probleme i neće dugo potrajati. Fundamentalni problemi nisu rešeni, rascep između kreditora i zaduženih zemalja još se povećao. Kriza je ušla u možda manje opasnu, ali smrtonosnu fazu.

Na početku krize, raspad eurozone bio je nezamisliv: imovina i obaveze denominirane u zajedničkoj valuti bile su tako izmešane da bi to izazvalo nekontrolisani raspad. Ali kako je kriza napredovala, eurozona je preorijentisana prema nacionalnim osnovama.

LTRO (dugoročno refinansiranje ECB-a) operacije omogućile su španskim i italijanskim bankama da se uključe u vrlo profitabilne i niskorizične arbitraže s obveznicama vlastitih zemalja. A povlašteni tretman koji je dobila Grčka za svoje obveznice od ECB-a obeshrabrit će druge investitore da obuzdavaju državni dug.

Ako se to nastavi još nekoliko godina, raspad eurozone će postati moguć, ali će ostaviti centralne banke zemalja s velikim potraživanjima, koje će biti teško naplatiti od centralnih banaka zemalja dužnika.

Bundesbank (Nemačka centralna banka) je svesna opasnosti pa sada lobira protiv beskonačnog širenja fondova za spas članica EU i preduzima mere za kontrolu štete koju bi prouzrokovao eventualni raspad Unije. “Na ovaj način se ispunjava vlastito predviđanje: čim se Bundesbank počne pripremati za raspad, samo je pitanje vremena kada će to učiniti i drugi. Na tržištu se već vide posledice”, smatra Soros.

Za Evropu predviđa dugotrajnu ekonomsku stagnaciju s mogućim negativnim trendom, bez obzira na preživljavanje eura. Zemlje Latinske amerike izgubile su jednu celu deceniju nakon 1982. godine, a Japan je stagnirao četvrt veka. Oni su preživeli, ali EU nije država i ima puno manje šanse za preživljavanje, objasnio je Soros.

Dodaje kako je smanjivanje duga zamka koja preti uništenjem još nepotpune političke zajednice, a jedini način da se izbegne je da se prepoznaju i promene kontraproduktivne politike koje se sprovode. Na kraju savetuje radikalne promene u pravilima koja vode eurozonu, vanredne mere za vraćanje normalnosti situacije te nova pravila koja će finansijskim tržištima omogućiti urođenu nestabilnost.

Takođe, smatra korisnim kažnjavati članice koje ne ispune svoje obaveze, a nagraditi one koje to uspiju.