Izvor: RTS

Stručnjaci veruju da su planovi izraelskih vojnih planera ograničeni na visokorizične akcije, poput bombardovanja raketama dugog dometa ili napada specijalnih snaga na postrojenja, prenosi britanski Telegraf.

U najnovijem izdanju vojnog nedeljnika Džejns difens analitičari sumnjaju u sposobnost Izraela da sprovede uspešnu vojnu akciju, zbog, kako navode – „velikih poteškoća i prepreka”.

“Veliko rastojanje do meta i ojačane strukture iranskih nuklearnih postrojenja prave od svakog masivnog vazdušnog napada visokorizičnu operaciju da bi je Izrael sproveo sam”, piše britanski Telegraf prenoseći izveštaj vojnoj nedeljnika.

Uprkos činjenici Izrael ima ubedljivo najjače vazduhoplovstvo na Bliskom istoku, vojni analitičari ovog nedeljnika smatraju da Tel Aviv nema kapaciteta da pokrene dovoljno složene udare koji bi naneli dovoljno štete iranskim odlično zaštićenim nuklearnim postrojenjima.

Izrael je uništio iračke reaktore u Osiraku 1982. godine, kao i sirijski reaktor 2007. godine. Ali za napad na Iran izraelskom vazduhoplovstvu je potrebno da izvede veliki broj naleta tokom nekoliko dana i to sve sa dopunjavanjem goriva u vazduhu.

“To neće biti jedan udar i gotovo. Ne poput Sirije ili Iraka gde postrojenja nisu bila pod zemljom. Sada je mnogo teže od toga. Pogotovu imajući u vidu da su Iranci stručnjaci u pravljenju ojačanih betonskih građevina zbog njihovih stalnih problema sa zemljotresima”, navodi Malkolm Čalmers iz britanskog kraljevskog instituta RUSI.

Ipak, prema njegovim rečima vazdušni napadi mogu da unište elektirčne centrale, postrojenja za snabdevanje i komunikaciju, a centrifuge bi same po sebi bile veoma osetljive na eksplozije.

“Mogli bi da naprave priličnu štetu i vrate program nekoliko godina unazad”, ističe Čalmers.

Druge opcije za Izrael

Neki analitičari, kako se navodi u izveštaju, ipak smatraju da bi Izrael možda i mogao da postigne svoj cilj, ali ne vazdušno, već iskrcavanjem nekoliko timova specijalnih snaga. Napad komandosa mogao bi da se započne sa broda ili podmornice u Persijskom zalivu.

“Sprovodili su takve akcije i u prošlosti i prilično su sposobni da ih sprovedu opet. Iako ne bih rekao da će biti lako, nikako se ne bi usudio da kažem da je nemoguće”, naveo je bivši komandant britanskih specijalnih snaga SAS.

Prema njegovim rečima, u akciji bi moralo da učestvuje oko 60 specijalaca, a oni bi morali da kao svoj cilj odaberu jedno postrojenje, verovatno ono za obogaćivanje uranijuma kod Fordova, pošto je ono pod planinom i ne može biti gađano iz vazduha.

Kako se navodi u izveštaju postoji još jedan način – prepravljanje izraelskih raketa Džeriho koje nose nuklearne bombe i njihovo opremanje sa konvencionalnim bojevim glavama.

Politički direktor nezavisne organizacije “Henri Džekson” Davis Levin kaže da „100 odsto siguran” da bi izraelski vazdušni udar uspeo i bez pomoći SAD.

“Jedan od razloga za to jeste što je izraelsko vazduhoplovstvo već dosta vremena svesno potrebe bombardovanja na duge domete. Ekstremno su sposobni da sprovedu takve operacije sa tehnologijom koju imaju”, kaže Levin.

Sumnja se i da Izrael poseduje tajni program koji planira i sprovodi u delo atentate na iranske nuklearne naučnike.

Od 2007. godine sedam napada je izvedeno na iranske naučnike, a pet naučnika je poginulo.

Pored toga, desila se i eksplozija u raketnom postrojenju prošlog novembra, prilikom koje je poginulo 17 pripadnika Revolucionarne garde. Tada je ubijen i general Hasan Mogadam, vodeća osoba iranskog balističkog programa.

Uvid u to što Izrael može da pokuša najbolje opisuje jedan od izraelskih bezbednosnih izvora koji je analitičarima poručio: „Ne razmišajte konvencionalno, previše smo pametni za to”.