Izvor: Standard, En-Mari Sloter

Kada je Savet bezbednosti UN održao sednicu u februaru da bi razmotrio predlog Arapske lige za okončanje nasilja u Siriji, državna sekretarka Hilari Klinton predstavljala je Sjedinjene Države. Ona se obratila sirijskom narodu, a ne sirijskom ambasadoru, koji je bio prisutan, ili sirijskoj vladi. Rekla je da će za promene u Siriji biti neophodno da Sirijci svih veroispovesti i etničkih pripadnosti udruže snage i štite i poštuju prava manjina.

„Čujemo za vaše strahove, i poštujemo vaše težnje. Ne dozvolite aktuelnom režimu da ih iskoristi da bi produžio krizu“, rekla je Klintonova. Ona je sirijskim poslovnim, vojnim i drugim liderima kazala da moraju da priznaju da njihova budućnost zavisi od države, a ne od režima: „Sirija je u vlasništvu svojih 23 miliona stanovnika, a ne jednog čoveka ili njegove porodice.“

Obraćanje Klintonove građanima nije samo retorika. Dok analitičari naglašavaju „oslonac koji SAD predstavlja u Aziji“, ona je pružila manje promovisanu, ali jednako važnu podršku narodu. Predstavila je politiku osmišljenu da pruži podršku diplomatiji na liniji „vlada-društvo“ i „društvo-društvo“, pored tradicionalnog odnosa „vlada-vlada“. Ova inicijativa nije dospela na naslovne strane, ali će postepeno i znatno izmeniti američku spoljnu politiku.

Stejt department je u januaru otvorio novu „super-kancelariju“ za bezbednost civila, demokratiju i ljudska prava pod rukovodstvom podsekretarke Marie Otero. Kancelarija okuplja agencije koje prate poštovanje međunarodnog prava, borbu protiv terorizma i rekonstrukciju i stabilizaciju u saradnji sa onima koji su zaduženi za unapređenje demokratije, za ljudska prava i pružanje humanitarne pomoći izbeglicama i migrantima.

Otero objašnjava logiku koja stoji iza inicijative izrazom „zaštita pojedinaca“. Ona ne zahteva samo angažovanje države za državu, već i saradnju sa akterima koji su van tradicionalnog ‘kanala’ delovanja.

Klintonova je otvorila ogroman broj novih pozicija u Stejt departmentu da bi prokrčila put do različitih segmenata društava. Strategije i programi koje su osmislili ambasador za globalne probleme žena, specijalni savetnik za globalna pitanja mladih, visoki savetnik za civilno društvo i demokratske zemlje u razvoju, specijalni predstavnik za globalno partnerstvo i specijalni predstavnik za pitanja u domenu trgovine i biznisa često predstavljaju prilično drugačije lice SAD.

Kao rezultat toga, Klintonova je pokrenula pravi strateški dijalog s civilnim društvom. Tako je na primer, ambasadorka Melani Vervir bila na više od hiljadu događaja širom sveta za promociju prava žena u raznim domenima – od mirovnih pregovora do stočarstva. Kancelarija za globalna pitanja mladih gradi lokalne savete mladih u američkim ambasadama širom sveta, čiji je cilj pružanje saveta i pomoći namenjenih lokalnoj omladini.

Veliki deo programa čija su ciljna grupa mladi, žene, preduzetnici, dijaspore, tehnolozi i druge socijalne grupacije delimično finansira i vodi privatni sektor. U Strategiji nacionalne bezbednosti Obamine administracije zapravo se više od 30 puta spominju partnerstva između državnog i privatnog sektora.

Aktivnosti koje Klintonova zove „državništvo dvadeset prvog veka“, ima dubok smisao. Od sada će u diplomatskim odnosima SAD s drugim zemljama biti direktno angažovani njihovi narodi koji će što je moguće više biti povezani sa američkim narodom. Iz perspektive američkih diplomata, narodi svih zemalja imaju isti status kao njihova vlada. Ta pretpostavka predstavlja suštinu demokratije; to je revolucija za demokratiju.

Autorka je bivša direktorka političkog planiranja u Stejt departmentu i profesorka međunarodnih poslova na Univerzitetu Prinston