Izvor: Politika

Najmanje deset zgrada u centru Atine zapaljeno je u nedelju uveče tokom masovnih protesta zbog novih mera štednje o kojima raspravlja grčki parlament.

TV snimci prikazuju jednu trospratnicu koja je potpuno zahvaćena plamenom dok vatrogasci nastoje da ugase požar, prenosi AP.

Među zapaljenim zgradama su jedna banka, bioskop, prodavnica mobilnih telefona i kafeterija, saopštila je vatrogasna služba. Za sada nema informacija o tome da li se neko nalazio u zapaljenim zgradama.

Desetine specijalaca formiralo je kordone da bi sprečili demonstrante da izvrše juriš na zgradu parlamenta. Povređeno je nekoliko demonstranata i policajaca, a privedeno je i više učesnika protesta, saopštile su vlasti.

Sukobi su izbili nakon što je više od 100.000 demonstranata marširalo prema parlamentu da bi izrazili protest protiv drastičih mera štednje, navodi AP.

httpv://www.youtube.com/watch?v=HesmUU-BsJo

Veliki broj demonstranata se u noći između nedelje i ponedeljka i dalje nalazi na trgu Sintagma u centru Atine ispred grčkog parlamenta, dok je vlada upozorila da bi odbacivanje novih mera štednje značilo da bi Grci morali da podnesu “nezamislivo teže” žrtve.

Demonstranti su bacali bombe ručne izrade, a policija je uzvratila suzavcem i šok bombama, prenose grčki mediji.

Grčki parlament usvojio je u nedelju kasno uveče paket mera štednje kako bi osigurao novu tranšu medjunarodne pomoći za sprečavanje bankrota zemlje, javio je Rojters.

Pred istorijsko glasanje u grčkom parlamentu, iz sata u sat se povećavao broj poslanika koji su otkazivali partijsku poslušnost i najavljivali da neće glasati za paket drastičnih mera štednje koji je uslov za evropski zajam od 130 milijardi evra i delimičan otpis duga, ali i spasavanje Grčke od bankrota.

Lideri koalicionih partija u vladi, Papandreu i Samaras su u nedelju ponovo pozivali svoje predstavnike na partijsku disciplinu. Reč je o desetini vrlo uglednih političara i javnih radnika koji odbijaju da glasaju ili se kolebaju. Lideri PASOK i Nove demokratije konstatatuju da su mere kreditora na koje se pristaje teške i nepopularne ali da su jedini način da se Grčka spase od bankrota,dobije malo vremena, stane na noge…

Poslanici trećeg partnera u koaliciji, krajnje desničarskog LAOS već su saopštili da će glasati protiv što je i stav partija levice, komunista, SIRIZA i nekih nezavisnih poslanika. Čule su se, međutim, i prognoze i da bi premijer Luka Papadimos ipak mogao da očekuje 200 glasova podrške, što je u parlamentu od 300 poslanika sasvim dovoljno da sporazum prođe. Premijer je i sam, uoči „istorijskog glasanja“ –kako u Atini nazivaju izjašnjavanje o novom ekonomskom programu koji bi Grčku trebalo da spase od bankrota, haosa, napuštanja evra– u dvadesetominutnom govoru koje su prenosile TV stanice, podsetio i poslanike i građane da je odobravanje programa „preduslov za obezbeđivanje finansiranja zemlje u narednim godinama“. Premijer nije propusti da naglasi da mu je jasno koliko su nove mere štednje bolne za stanovnike Grčke ali da u suprotnom, zemlji preti nelikvidnost i moratorijum na plaćanja što bi značilo „ekonomski haos i nekontrolisanu socijalnu erupciju“.

„Pre ili kasnije to bi nas dovelo do izlaska iz evozone“- rekao je Papadimos, uz opasku da bi „kriza bila manja“ da su neophodne reforme bila sprovedene ranije. Predočio je sunarodnicima da i bi u slučaju nelikvidnosti države Grci ostali bez svojih ušteđevina, da država ne bi mogla da isplaćuje plate i penzije, i da bi došlo do nestašice uvozne robe od koje zemlja zavisi.

„Socijalna cena ovog programa je ograničena u poređenju sa socijalnom i ekonomskom katastrofom koja nas čeka ukoliko ga na prihvatimo“–rekao je Papadimos. Pokušao je da ohrabri Grke uveravanjem da bi tzv.duplim programom, paketom ekonomske pomoći i smanjenjem duga, uz sprovođenje drastičnih mera štednje, već polovinom 2013. mogao da počne „održivi razvoj“.

Podsetimo, Grčku već četvrtu godinu prati recesija, a nove mere znače i masovna otpuštanja u državnom sketoru, smanjenje sada već i osnovnih, garantovanih minimalnih plata, svih penzija.

Grci su očajni i već sada, prema nekim pokazateljima, 27 odsto nacije živi na granici bede pa zemlja se zemlja po siromaštvu stanovništva, nalazi na sedmom mestu EU. Preciznije, prema evropskom statističkom birou Evrostatu, za život je u Grčkoj je neophodano mesečno 2.000 evra, tj. srednji mesečni prihod od 2.464 evra. A statistika kaže da je godišnji prihod onih koji se smatraju siromašnima oko 7. 000 evra, odnosno 15 hiljada evra za četvoročlanu porodicu. S novim platama i penzijama siromašnih će biti sve više. Napominje se, takođe, da su godinama Grci, izbegavajući poreze, prijavljivali znatno manje prihode tako da sve statističke podatke treba još uvek shvatati uslovno.

Iako Grci shvataju svoj položaj, većina nije spremna da slepo prihvati, kako kažu, „evropski jaram“, “diktat Bisela“ i svakodnevne „ultimatume” evropskih lidera. Neredi i protesti na ulicama Atine i drugih većih gradova se nastavljaju, sindikati najavljuju nove generalne štrajkove… U centru Atine je više od pet hiljada policajaca obezbeđivalo parlament, ispred koga je nepregledna masa, i pored kiše, čekala ishod glasanja.