Izvor: Deutsche Welle

Mit Romni i dalje ima najveće šanse da bude kandidat Republikanaca na sledećim izborima u SAD. Za petama su mu Rik Santorum i Njut Gingrič. Manje se govori o Ronu Polu koji nije miljenik medija. Za to postoje razlozi.

Ron Pol je u politiku ušao iz redova lekara. Kaže da se na taj korak odlučio sedamdesetih godina jer je shvatio da je „Amerika krenula putem ekonomske propasti, uništenja naše valute, da ćemo izgubiti poslednju vezu našeg dolara sa zlatom, da ćemo štampati previše novca, trošiti previše novca, a u inostranoj politici preko okeana činiti mnogo stvari koje ne bismo smeli da činimo“.

Ron Pol je republikanac libertarijanskih shvatanja. Libertarijanski ideal slobode kao najvišeg dobra, odnosno mogućnosti da pojedinci čine šta hoće dok time ne ugrožavaju slobodu drugih jedinki, Pol je u politici pretočio u svoj otpor uticaju američke vlade i emisione banke na život Amerikanaca. On sebe vidi kao sledbenika tradicije osnivača SAD i želi da obezbedi građanima najveću moguću ličnu i ekonomsku nezavisnost. U građanske slobode za njega spada i sloboda nošenja oružja.

Pol je i pristalica striktnog konstitucionalizma. Prema tom shvatanju je organima vlasti dopušteno samo ono što Ustav izričito predviđa, za razliku od tumačenja prema kome politika sme sve što nije izričito zabranjeno. Sebe smatra sledbenikom prvobitnih republikanskih ideja i mnoge članove Republikanske stranke optužuje da su napustili te ideje. „Mislim da nas je većina problema snašla jer smo prekršili ustav, i rešili bismo sve naše probleme kada bismo u Vašington slali ljude koji ozbiljno shvataju i poštuju Ustav.“

Kao oštar kritičar vlade, Pol nije ljubimac korporativnih medija koji ga najradije ignorišu. Tome je doprinelo i njegovo zalaganje za neintervencionističku spoljnu politiku u tradiciji Džordža Vašingtona ili Tomasa Džefersona. Ron Pol je glasao protiv rezolucije o ratu u Iraku i uvek se zalagao za hitno povlačenje američke vojske iz drugih zemalja. Isto tako je bio protivnik podrške libijskim pobunjenicima u jeku Arapskog proleća.

Nimalo se ne slaže sa izdacima za vojne intervencije i rado bi ih izbrisao iz državnog budžeta o kome je u Minesoti izneo sledeći koncept: „Verujem da ako bismo hteli da dovedemo našu kuću u red i zemlju vratimo na pravi put, moramo da smanjimo troškove, i ja nameravam da smanjim budžet za bilion dolara za godinu dana.“

U skladu sa svojim političkim principima, Pol se zalaže za istupanje SAD iz NATO, UN i STO. On se bori, kako kaže, „za jaku Ameriku, koja sa drugim zemljama ima otvorenu trgovinu, putuje po svetu, komunicira i održava diplomatske odnose“. Na unutrašnjepolitičkom planu, on je veliki kritičar zakona donetih posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. i njihovog ograničavanja slobode građana. Traži raspuštanje Odeljenja za domovinsku bezbednost.

Ron Pol ima mnogo pristalica među mladima. U republikanskoj trci za predsedničkog kandidata, u Minesoti se probio do drugog mesta. U glasanjima na internetu uglavnom – pobeđuje.