Izvor: Deutsche Welle

Iako se stiče utisak da je privredna kriza u svetu prošla, novi problemi su već na vidiku. Naime, cene sirovina rastu neverovatnom brzinom. Ali ni tu priči nije kraj. Brže od cena energenata, rastu cene hrane.

Svetsko privreda se polako, ali sigurno oporavlja od financijskog šoka i stagnacije u poslednjih par godina. Ponegde, kao u Nemačkoj, pogoni rade punom parom. Međutim, kako bi ispunila obaveze prema naručiocima industrija zavisi od sirovina. Njih je sve manje, što znači da i cene rastu. Prema podacima Hamburškog instituta za svetsku privredu (HWWI) samo u decembru 2010. cene sirovina su na svetskim berzama porasle za 9,4 odsto. Ali i dugoročno gledano, cene sirovina će neminovno rasti.

Rastuće privrede poput Indije, Brazila i svakako Kine, upravo žude za sirovinama. Pritom se radi o zemljama koje su donedavno još izvozile sirovine. Kina više ne izvozi bakar kojoj je takođe potreban u elektronskoj industriji.

Rusija nakon prošlogodišnjih razornih požara najverovatnije do jeseni neće izvoziti žitarice. Udruženje nemačkih industrijalaca (BDI) gleda sa strepnjom na nova ograničenja na tržištu. Neke kompanije u Nemačkoj su zbog nestašice sirovina dovedene na rub egzistencije.

Nestašica sirovina ne odnosi se više samo na fosilna goriva. Cene osnovnih životnih namirnica nikada nisu bile toliko visoke, kao krajem prošle godine. Posebno su traženi šećer, žitarice i masnoće. Poznati nemački stručnjak za pitanja cena poljoprivrednih proizvoda Joahim fon Braun smatra da taj rast ne treba povezivati samo sa porastom svetskog stanovništva. “Hrana je danas toliko skupa, jer industrijski razvijene zemlje godinama nisu pravilno investirale”, smatra Braun.

Između ponude i potražnje više gotovo da i nema prostora tako da i najmanja oscilacija, poput poplava u Australiji dovodi do ekstremnog povećanja cena. “Osim toga i špekulanti sve češće veštački izazivaju skok cena”, kaže ovaj stručnjak.

Tako ni ne čudi da mnogi koji su investirali u namirnice danas imaju veliku zaradu. “Od malog ulagača do velikih špekulanata – svi su investirali u soju i pamuk”, smatra Braun. U julu je jedna manje grupa ulagača u Londonu otkupila sedam odsto svetske proizvodnje kakaa, nakon toga je došlo do poskupljenja proizvoda te vrste, najvećeg u poslednje 33 godine. To je proizvođače čokolade dovelo u tešku situaciju jer zbog ogromne konkurencije, malo ko sme da se odluči na poskupljenja takvih proizvoda.

Rast cena sirovina primorao je mnoge na razmišljanje o ponovnom aktiviranju zatvorenih rudnika. U Rudnoj gori na istoku Nemačke se odnedavno u jednom već zatvorenom rudniku ponovno eksploatišu rude.