Izvor: NSPM (Aleksandar Kostić)

Samo pre deset godina za bivše komunističke države najvažniji cilj je bio članstvo u EU, ali je danas za mnoge od njih ono postalo teret koga je gotovo nemoguće zbaciti. Bugarska i Rumunija ni danas nisu odmakle dalje od evropskog zadnjeg dvorišta, a Mađarska, nekad isticana kao jedan od primera uspešne tranzicije, ponovo se nalazi na rubu bankrota i pod velikim pritiskom Evropske komisije i MMF-a da odustane od mera kojima nastoji da koriguje najteže posledice dosadašnje neoliberalne ekonomske politike.

Dug Mađarske iznosi oko 140 milijardi evra, i ona zavisi od pomoći EU i MMF-a, od koga je pre četiri godine dobila kredit od 20 milijardi dolara da bi sprečila bankrot. Suočen sa ekonomskim ambisom, sadašnji premijer Viktor Orban je, nakon što je 2010. došao na vlast, odlučio da povede „rat“ za finansijsku nezavisnost Mađarske, i s tim ciljem doneo niz mera koje pogađaju bankarski sektor. Krajem prošle godine donesen je i zakon koji mađarsku centralnu banku spaja sa jednom državnom institucijom za regulisanje finansija, ali je Budimpešta i pored „objave rata“ morala, opet zbog opasnosti od bankrota, da zatraži novi veliki kredit od MMF-a od 15 milijardi dolara. Međutim, EU i MMF su odlučno odbacili zakon o centralnoj banci, sa obrazloženjem da on ugožava njenu nezavisnost, i prekinuli pregovore o novom kreditu. Potom je početkom januara forinta pala na rekordno nizak nivo, a agencije za kreditni rejting „Fič“, „Mudi“ i „Standard i purs“ su umanjile kreditni rejting Mađarske na „džank“ i postavile je ispod stepena pogodnog za investicije. Početkom januara Evropska komisija je saopštila da Mađarska „nije dovoljno napredovala kako bi na trajan i održiv način korigovala svoj deficit“, iako je on u 2011. bio ispod tri odsto, i najavila da će za „nekoliko dana ili nedelja“ odlučiti o pokretanju akcije, što bi Budimpeštu ove godine moglo da ostavi bez dve milijarde dolara iz tzv. kohezionih fondova.

Mađarska je pod pritiskom i zbog promena Ustava, i nedavno donesenih zakona o medijima i izborima, kojima po mnogim mišljenjima ojačava autoritarnu vlast premijera i partije Fides. Povodom toga, generalni sekretar Saveta Evrope i komesar za ljudska prava EU uputili su mađarskim vlastima oštre kritike „zbog kršenja ljudskih prava“, a Evropska komisija je u Briselu najavila da će razmotriti tužbu protiv Mađarske pred Evropskim sudom zbog kršenja osnovnih konvencija i sporazuma. Pored toga, liberalni poslanici u Evropskom parlamentu su izneli zahtev da EP uvede konkretne sankcije po članu 7. evropskog sporazuma, poput oduzimanja prava glasa u Evropskom savetu.

Zahtev da Orban povuče zakon o banci iznela je i Evropska centralna banka, a mađarska vlada se nalazi i pod pritiskom nezadovoljnih građana, pošto je početkom januara u Budimpešti demonstriralo oko 100.000 ljudi. Ukoliko bi Orban ostao čvrst, mogao bi da se suoči sa bankrotom, premda analitičari procenjuju da EU ne bi smela da dopusti bankrot Mađarske. Budimpešti su krediti hitno potrebni, tako da Orban ipak ne sme mnogo da rizikuje. Zato je izjavio da je Mađarska spremna da izmeni delove zakona o centralnoj banci, ali i EU i MMF zahtevaju potuno povlačenje zakona i odbijaju nastavak pregovora o kreditu. Predsednica MMF-a Kristin Lagard je izjavila da MMF očekuje od Mađarske „opipljive korake, pre nego što odluči da li i kada će da otpočne nove pregovore o finansijskoj pomoći“, i dodala da bi podrška evropskih vlasti i institucija bili od ključnog značaja za uspeh razgovora.

Lagard nije želela da objavi datum za početak zvaničnih pregovora o novom kreditu. Njena reakcija svedoči da je Orban već izgubio „finansijski rat“, dok odnos MMF-a i Brisela prema Budimpešti jasno pokazuje da je Mađarska ulaskom u EU umesto očekivanog blagostanja samo dobila drugog gospodara.