Izvor: Vesti, Dejan Lukić

Na globalnom planu Nova godina počela je lošim znamenjem – okončanjem hladnog rata između Irana i Imperije. I mnogi su znaci da smo sada pred novom dramom i da je Lažni Nobelovac naumio da u Zalivu potpali vatru prema kojoj će svi dosadašnji ratovi koje je Imperija pokretala poslednjih decenija po svetu radi održavanja „američkog sna“ biti Miki Maus incidenti.

Retorika hladnog rata u Zalivu iz koga izlazi 40 odsto svetske nafte – a samo u Iraku leže dve trećine svetskih rezervi – ustupa mesto „atirtiljerijskoj pripremi“ za novi sukob;

Peta američka flota je već sa obe starne moreuza Hormuz, NATO je uz bok Pete flote, arapski sateliti Imperije (Saudija, Katar, Emirati) koračaju na repu, dok „meka Imperija“ iz Brisela objavljuje „smrtonosne“ sankcije na izvoz iranske nafte koja, sa 80 odsto učešća u budžetu zemlje, znači život ili smrt Irana.

I omča oko teheranskih ajatolaha će da se steže, ne samo dok ne odustanu od pretnje da će – ako sankcije prorade – zatvoriti Hormuški tesnac nego sve dok Iran ne odustane od nuklearnog programa i poslednji komad atomskog prljavog veša ne izvesi na konopac da Imperija sve to lepo pregleda, proveri i eventualno odobri. Ako se sve to ne desi, Veliki Šarlatan poručuje da su „sve opcije na stolu“ – što će reći i ona atomska.

TMURNA PREDVIĐANJA NA ZAPADU

Niko živ na Zapadu ne zna da li Iran proizvodi atomsku bombu, dokle je stigao ako je proizvodi i da li mu je atomski program u civilne svrhe – kako tvrdi Teheran – ili je u svrhu nuklearne bombe, kako tvrdi Veliki Šarlatan.

U svim ratovima kroz istoriju vojske su se pokretale kada je postojao stvarni ili isfabrikovani casus belli – povod za rat. Lažnom Nobelovcu i Velikom Šarlatanu za casus belli je dovoljan On sam. Dovoljno je da Amerika zaključi kako je ugrožen njen „američki san“ – ma šta to značilo – da ajatolasi tamo nešto muvaju ispod zemlje (što ne znači da ne muvaju), pa da se imperijalni humanizam, demokaratija, vladavina prava, demokratija i ostalo imperijalno smeće obruše na nesretnika.

Veliki Šarlatan se, gospodo moja, u iranskom slučaju igra velikom vatrom. Ako Imperija, NATO i Izrael udare na Iran, sve varijante su u igri, naročito ona najgora. Ni analitički tekstovi u interenim zapadnim predviđanjima događaja u Zalivu nisu prijatni za čitanje.

U slučaju da Imperija sa NATO paktom na boku, zalivskim satelitima na repu i Izraelom rame uz rame, udare na Iran, analize govore da Rusija i Kina ne mogu ostati po strani, jer je reč o vitalnim geostrateškim interesima dve zemlje. Predstavnik Rusije u NATO i zamenik premijera, Dmitrij Rogozin kreće polovinom januara u Peking da sa Kinezima usaglasi zajednički odgovor za slučaj davljenja Irana.

GOREĆE SVET Rat u Zalivu bi – idu dalje analize – aktivirao sve zamrznute konflikte u regionu – oko Abhazije, Južne Osetije, Gruzije, Nagorno-Karabaha, Jermenije i Azerbejdžana. Jermeni, saveznici Rusije i Irana u ovoj oblasti, već su zvanično objavili da neće ostati skrštenih ruku, i to već saopštili Moskvi i Pekingu.

U konflikt bi automatski ušle sve zemlje Šangajske oragnizacije za saradnju. A u Pekingu admiral Čjanzeng, vrhovni kinseki vojni planer, otvoreno kaže da će Kina (sa vitalnim interesima u iranskoj nafti) „stati u odbranu Teherana ako Amerika krene na Iran“. Još kaže da bi taj sukob rasplamsao „nesaglediv požar u celom prostoru Evroazije“.

Hoće li se Veliki Šarlatan i Lažni Nobelovac, trgnuti pre nego što stigne do ambisa, širom je otvoreno pitanje. „Američki san“ je fatalna fikacija Imperije, a Lažni Nobelovac je fatalna lutka u rukama jedan odsto onih koji u institucijama američkog korporativnog i oligarhijskog sistema odlučuju o „životu i smrti“ ostatka Amerike i sveta, a svoj inters i profit vide u perpetuiranju spoljnih ratova. Sve do atomskog. Kada zatreba.

„Prilike na nebu“ ne obećavaju ništa dobro, nego (svetski) rat usred naftnih polja, u kome zemlje sa 2.800 atomskih bojevih glava – SAD 2.150, Britanija 160, Francuska 290 i Izrael sa svojih 80 – prete da će udariti čak i taktičkim atomskim bombama na zemlju koja navodno pokušava da napravi svoju prvu atomsku bombu. Zastrašujuće i groteskno u isti mah.

Ali to je svet u kome smo. Pa je moj savet da, kada sledeći put čujete Lažnog Nobelovca da kaže kako kako su „sve opcije na stolu“, ne časite ni časa nego bežite u prvi bunker.