Izvor: Standard
Možda se avganistanski konflikt sada nalazi u kritičnoj fazi, ali energija i pažnja NATO ubrzanom dinamikom kopne. Već je povučena vojska Holandije, koja važi za jednu od najizdržljivijih i najpredanijih Alijansi. Druga „zvezda“ Kanada takođe se sprema za povlačenje. Iz drugih kutaka sveta, naročito iz Istočne Evrope, čuje se gunđanje zbog toga što troškovi izvođenja operacija iscrpljuju sposobnost zemalja učesnica da modernizuju svoje oružane snage. Generalni sekretar NATO i dalje upućuje prekore državama Alijanse da ne žele da se drže do kraja, ali je već jasno da on samo odlaže neizbežno.
Sve se to događa na pozadini približavanja sledećeg samita NATO i pokušaja Alijanse da okonča izradu nove strateške koncepcije. Od okončanja hladnog rata NATO je skoro uvek imao nekakav krupan problem. Najpre je to bilo širenje na Centralnu i Istočnu Evropu. Početkom 90-ih Alijansa je bila okupirana sređivanjem konflikata u Hrvatskoj i Bosni, kao i razmatranjem pitanja širenja. Do kraja 1998. godine fokus pažnje premestio se na Kosovo. A posle 11. septembra Alijansa se pozabavila Avganistanom. Pošto ključni članovi NATO redukuju svoje prisustvo u tom konfliktu, a proces predaje kontrole Avganistanu će početi tek iduće godine, Alijansa se može suočiti sa čudnom i zabrinjavajućom pojavom zvanom „relativna nezaposlenost“. Naravno, treninzi i manevri, kao i samiti i konferencije, nikud neće otići, ali postavganistanski NATO može da ostane bez ijedne aktivne misije i bez bilo kakvih značajnijih arhitrektonskih promena svoje delatnosti.
Rukovodstvo NATO se prema takvoj perspektivi odnosi sa nervozom. Organizaciju apsolutno ne privlači ideja da postane strateški zaslon, koji postoji tek onako za svaki slučaj, jer je toliko naviknuta da se nalazi u vrtlogu događaja. Sve izgleda upravo tako kao da se natovski činovnici pribojavaju da će se organizacija raspasti ukoliko hitno ne razvije burnu aktivnost na nekakvom drugom koloseku. U vodećim krugovima NATO već cirkuliše nekoliko ideja u pogledu novih uloga.
GLOBALNA POLICIJSKA SNAGA NATO: može probati da se afirmiše u ulozi koju je igrao u Avganistanu nastupajući kao globalna stabilizaciona snaga. Više od svih ostalih za tu ideju najverovatnije su zagrejane SAD, koje žude da igraju aktivnu ulogu na međunarodnoj areni pri bilo kojim okolnostima. One će se radovati jačanju snaga Alijanse i učvršćivanju njene zakonodavne osnove. Ali za mnoge članove saveza Avganistan je postao traumatizujuće iskustvo i nemaju naročitu želju da traže nove višeglave zmajeve kojima bi mogli odrubiti glavu.
POMILOVATI MEDVEDA: Šireći se Alijansa je već uspela da prekorači granice bivšeg Sovjetskog Saveza. Zašto onda sada ne bi primila u članstvo i Rusiju i zakucala poslednji ekser u kovčeg hladnog rata? Predavač Džordžtaunskog univerziteta Čarls Kupčan je nedavno izjavio:
„Zapad sebi dopušta istorijsku grešku odnoseći se prema Rusiji kao prema strateškom otpadniku. Kako jasno pokazuju sporazumi, potpisani posle Napoleonovskih ratova i Drugog svetskog rata, za razliku od onih koji su usledili posle Prvog svetskog – uključivanje bivših protivnika i poratni svetski poredak veoma je značajan korak u stranu konsolidacije opšteg mira. Zato bi pojavljivanje Rusije u proširenom Evroatlantskom poretku danas trebalo da bude neodložni prioritet za NATO.
ALIJANSA DEMOKRATSKIH DRŽAVA: Za vreme poslednje predsedničke kampanje u SAD Džon Mekejn je oglasio ideju o stvaranju svetske Lige demokratskih država. Za one koje očarava ta misao kao jedina polazna tačka uvek je važio NATO. Zašto se ne bi ponudilo članstvo u NATO Japanu, Australiji, Južnoj Africi itd. Tako bi NATO postao aktivna snaga za celokupni demokratski svet? Aktuelni ambasador Amerike u NATO Ivo Dalder samo je pre koju godinu nastupio u ulozi koautora eseja u kome je izneta ideja o neophodnosti upravo takvog razvoja događaja.
ZALEČITI RANE I ČEKATI: A evo i još jedne alternative za Alijansu – i to je i najverovatniji kurs u bližoj budućnosti – da zaleči svoje rane, da odsedi sadašnju rundu smanjenja odbrambenih rashoda i konsolidacije, a zatim da sačeka novu mogućnost i pokaže svoju korisnost. Na sadašnji put Alijansu podstiču događaji, za čiju kontrolu on nije kadar. I oni će praktično najverovatnije pomoći NATO da odabere novi put.