Izvor: Standard

Kina je predložila rukovodstvu EU zamenu. Peking je spreman da pomogne finansijski ako Brisel ispuni bilo koji od tri uslova: podigne status Kine u Međunarodnom monetarnom fondu, proširi prava zemlje u STO ili ukine embargo na isporuku evropskog oružja. Rukovodstvo EU je ocenilo predloge kao „ponižavajuće i opasne“.

Peking je već predlagao finansijsku pomoć EU – istina, svaki put sa uslovima. Početkom oktobra Kina je ubeđivala da je spremna da pomogne Evropi sa 100 milijardi dolara, ali uz garancije da će joj se pozajmica vratiti. Kasnije su vlasti Kine precizirale da novac neće biti predat direktno, već preko MMF – zbog čega je privlačnost ponude naglo izgubila draž. A uoči samita G20 u Kanu predsednik Hu Đintao je neočekivano izjavio da je Evropa u stanju da samostalno izađe iz krize.

Novi kineski predlozi svedoče o tome da je rukovodstvo zemlje dobilo tačnu predstavu dešavanja, smatraju analitičari. U Pekingu su shvatili da mogu izvući debelu korist od nastale ekonomske situacije u EU. Takav prilaz je po svemu sudeći uvredio Brisel, smatra ekspert Instituta za Evropu u RAN Vladislav Belov:

„Zahtevi su neprihvatljivi jer je Kina počela da se cenka. Nudi ekonomsku podršku u zamenu za ekonomske olakšice. U zapadnom civilizovanom svetu se to ne radi: nudite podršku, ali istovremeno govorite slabijem partneru da vam ustupi u određenim stvarima“.

Sa tim se naravno ne moramo složiti. U Evropi takođe znaju da se cenkaju. „Ajkule“ zapadnog biznisa ne bi propustile šansu da izvuku korist od partnera koji se našao u teškom stanju. Druga je stvar što bi u ovoj situaciji „kineski uslovi“ odmah podigli Peking na nekoliko lestvica u svetskoj hijerarhiji. Jer radi se o – ni više, ni manje – kontroli nad međunarodnim finansijskim institucijama i pristupu naprednim vojnim tehnologijama. Pored toga Kina može da dobije veću slobodu na evropskom tržištu, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ direktor Centra za strateška istraživanja Kine Aleksej Maslov:

„Treba shvatiti da je čitava kineska politika i tradicionalna politička kutura osnovana na tome da Kina veoma pametno izvodi računicu svih svojih daljih koraka. U tome nema filantropije, to je precizan plan ulaska Kine u Evropu. To je počelo u periodu krize 2008-2009 godina, kada je aktivno kupovala najrazličitije evropske firme. Danas Kina ima šansu da preuzme kontrolu nad čitavim oblastima evropske industrije“.

Brisel je pre svega zabrinut time što Peking traži da juan bude uključen u korpu SDR – koji se koristi u MMF kao rezervna valuta. Sada su tamo američki dolar, evro, britanska funta i japanski jen. Ako se pridoda i juan, Peking će imati pravo veta u MMF. A znači da će Kina dobiti mogućnost da blokira rad jednog od najvažnijih finansijskih instrumenata SAD i Evrope. Isto će se dogoditi i sa STO, ako Kina dobije veća prava u toj organizaciji. A predlog da se ukine zabrana za isporuku oružja zaoštrava raskol u samoj EU. Pre nekoliko godina Francuska i Nemačka – glavni evropski izvoznici oružja – su predlagale da se odustane od te zabrane, ali naišle na protivljenje Velike Britanije, Švedske i Holandije.

Ipak sve je to bilo pre dužničke krize u EU. A sadašnji ekonomski potresi mogu naterati Evropu da se zamisli, smatra Aleksej Maslov:

„Kina je danas praktično jedini izlaz za Evropu. Nijedna druga zemlja ne može da ponudi kredite u takvim iznosima. Drugo, Kina je spremna da otvori svoja tržišta za evropske proizvođače, da podrži razvoj evropske industrije. U ovom slučaju Kina, naravno, ozbiljno pomaže Evropi“.

Zasad evropska javnost sa negodovanjem komentariše azijsku ponudu. Ali, stručnjaci kažu, vreme nije na strani Starog Sveta. U Pekingu naglašavaju da se u ekonomskim pregovorima umešala velika politika. Kina želi da pomogne, ali to nije dobrotvorna akcija. Kada SAD i MMF predlažu pomoć, oni takođe postavljaju uslove. Pa logično je da Kina čini isto.