Izvor: Politika

Nove finansijske sile sveta nemaju više pardona prema Evropi, gorki je zaključak domaćina samita G-20 održanog krajem prošle sedmice na francuskoj rivijeri.

Bogata Evropa ima sredstava i umeća da sama razreši domaću dužničku krizu, zavađenim domaćinima samita u Kanu otvoreno su poručili i američki predsednik Barak Obama i ruski lider Dmitrij Medvedev. Ako Evropljani ipak žele da se iz dvogodišnje finansijske drame izvuku osloncem na tuđi novac, onda za to moraju da plate novu cenu, nagovestili su kineski predsednik Hu Đintao i lider Brazila Dilma Rusef.

Nijedan učesnik samita lidera najjačih ekonomija sveta istovremeno u Kanu nije izrazio interesovanje za investiranje u Evropski fond za finansijsku stabilnost, skrušeno je priznala nemačka kancelarka Angela Merkel početkom prošlog vikend u Kanu.

Ko bi pristao da olako investira u zajednicu u kojoj siromašni krše dogovor sa poveriocima, prete narodnim plebiscitom, a bogatiji zauzvrat urušenima najavljuju izbacivanje?

EU u Kanu pred bogatim ostatkom sveta nije uspela da sačuva profil dostojanstvenog igrača koji ima svoj plan za svoje probleme.

Da evropska dužnička kriza ne ugrožava ekonomski rast ostatka sveta, kao i stabilnost globalnog finansijskog tržišta, da li bi se ostatak G-20 osvrnuo na evropsku političku, ekonomsku i dužničku svađu? Evropska dužnička kriza ugrožava globalni ekonomski oporavak, upozorila je u Kanu i Kristin Lagard, izvršna direktorka MMF-a.

Nakon javne evropske drame sa Jorgosom Papandreuom i Silviom Berluskonijem, ostalim članovima G-20 dve stvari postale su jasne. Prvo, Evropa još ne pokazuje znake da je u stanju da se sama izbori sa svojom dužničkom krizom, Drugo, ulog u rešavanju tog problema poprima globalne razmere.

Samit u Kanu završen je stoga najavom radikalne transformacije tekućeg međunarodnog poretka u kome je do juče Evropa igrala vrlo uticajnu ulogu. Po predlogu iz Kana, MMF treba da dobije novu ulogu u rešavanju evropske dužničke krize, ne zato što to želi Zapad, već zato što nove finansijske sile sveta – Kina, Rusija, Brazil… Međutim, ove sile samo kroz MMF žele da pomognu evrozoni, računajući pri tom na profit od ulaganja.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, pred jučerašnji susret sa Kristin Lagard u Moskvi, nije mogao biti jasniji.

„Nove narastajuće ekonomije sveta spremne su da obezbede finansijsku pomoć evrozoni kanalima MMF-a, ali zauzvrat zahtevaju reforme upravljačkog mehanizma te institucije. Nedavni događaji ukazuju da pojedine posledice globalne krize iz 2008. godine tek izbijaju na videlo. Nema smisla na živo plasirati novac tamo gde postoje sistemske falinke”, poručio je juče šef diplomatije Rusije, zemlje sa trećim najvećim deviznim rezervama na svetu. „G-20 je već ranije dogovorio da su promene u rukovodećoj strukturi MMF-a neophodne shodno novom odnosu snaga u međunarodnom finansijskom i ekonomskom sistemu: sada dolazi vreme za ostvarivanje tog dogovora.”

U sadašnjoj strukturi rukovođenja MMF-a, 27 članica EU ukupno drže 32 odsto glasačkih prava. Kina, Rusija, Brazil, Indija i JAR istovremeno u MMF-u ukupno raspolažu sa 11 odsto glasova.

Evropu će razrešenje domaće dužničke krize tek skupo koštati.