Izvor: Balkanmagazin

Inicijativa premijera Grčke Jorgosa Papandreua da se organizuje referendum o sprovođenju mera MMF i EU očigledno je u sferi političke i nacionalne kocke, odnoso sudbina EU je u rukama Grčke a Grčka je u rukama Papandreua.

Papandreu pokušava da pritisne EU da što pre dobije pare od “finansijske infuzije“ i otpis duga, ali i da sebe i svoju partiju spase poraza, dakle pokušaj da se preko referenduma očuva Papandreu. Istovremeno takva strategija može da znači i brži put do pada vlade i prevremenih izbora. Iskustvo višegodišnje krize u evrozoni i Grčkoj govori da je bliže politički pad vlade PASOK.

SVE MANJE POVERENJE U VLADU

EU ne želi pad vlade dok se ne krene u realizaciju programa mera. Jedan broj istaknutih članova PASOK-a traže od Papandreua da podnese ostavku posle neočekivane najave referenduma o novom EU sporazumu o pomoći. Očigledno je da u delu PASOKA politiku Papandreua doživljavaju kao vid lične političke samovlade-diktature i kao veliki državni hazard za Grčku ali i evrozonu. PASOK je sve svesniji da sam ne može da drži kormilo Grčke u najvećoj krizi posle Drugog svetskog rata, pa se traži put ka vladi nacionalnog jedinstva ili spasa.

Poslanica PASOK-a Milena Apostolaki napustila je svoju parlamentarnu grupu, čime je smanjila broj poslanika koji podržavaju vladu na 152 od ukupno 300. To je put ka padu vlade i gubitku poverenja u Jorgosa Papandreua. Moguć je i rascep PASOK i traženje smene Papandreua ne samo sa mesta premijera već i kao lidera PASOK-a. Socijalistički poslanik Vaso Papandreu traži formiranje vlade nacionalnog jedinstva i sazivanje prevremenih izbora.

„Pozivam predsednika Republike da okupi političke lidere radi formiranja vlade nacionalnog jedinstva kako bi se sačuvao paket pomoći, usvojen 27. oktobra, i potom sazvali prevremeni izbori“, rekao je Vaso Papandreu.

KO STOJI IZA PAPANDREUA?

Iza igre Papandreua oko referenduma uskoro će se videti da li je ovo lični stav grčkog premijera ili iza njega stoji i neki strani mentor koji “povlači konce”, gde su EU i evrozona meta a Grčka kolateralna šteta monetarne krize u Evropi. U Grčkoj trenutno preovlađuje mišljenje da je zemlja otišla predaleko dozvoljavajući Evropskoj uniji i MMF da vode ekonomsku politiku zemlje u zamenu za spas od bankrota. Tačnije, Grci većinski smatraju da nove pozajmice vode i novim ograničavanjima suvereniteta i jačim kontrolama međunarodnih poverilaca.

Vrh grčke države očekuju i teški razgovori sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koji su izjavili da su „odlučni“ u tome da bude primenjen plan za spasavanje Grčke, koji je doveden u pitanje iznenadnom najavom grčkog premijera da će taj plan izneti na referendum. Predsednik Svetske banke Robert Zelik kaže: “Meni to liči na kockanje. U ovom trenutku ne znam kako će biti formulisano pitanje, a još nije jasno ni kada će referendum biti održan”, i dodaje: “Sasvim je sigurno da će odluka Grčke dodatno ugroziti tržište u vreme kada su se ljudi ponadali da će dogovori država evrozone smanjiti neizvesnost”.

Najavom referenduma došlo je do poremećaja na berzama i do pada evra.

„Primili smo na znanje najavu grčkih vlasti o održavanju referenduma. Uvereni smo da je dogovor (postignut na samitu evrozone) najbolji za Grčku. U potpunosti verujemo da će Grčka poštovati preuzete obaveze u vezi s evrom i međunarodnom zajednicom“, kaže se u zajedničkoj izjavi Van Rompeja i Baroza.

Treba sagledati kako će reagovati SAD na ovakvo stanje u EU, evrozoni i Grčkoj, posebno pošto su SAD zatražile smanjeni uticaj MMF na krizu u evrozoni.

Evidentno je da Papandreu nije doneo odluku o referendumu sam, već da je primao “savete” od pojedinih moćnih političkih krugova u Evropi ili van nje. Najava referenduma negativno utiče na grčke banke, ali i na svetske berze. Iza ovakvih poteza mogu biti i neki mnogo veći interesi “u senci”.