Izvor: Politika, Glas Rusije

Dogovor lidera Evropske unije na samitu u Briselu sa nestrpljenjem je iščekivan na Dalekom istoku, pre svega u prestonici azijskog pomaljajućeg ekonomskog džina – Kine. Peking je proteklih dana dao naznake Briselu da je spreman da investira u Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), budući da Kina ne želi da dozvoli da se Evropa, kao njeno glavno izvozno tržište, ekonomski uruši.

U ovom trenutku iz Pekinga nije stigao nijedan konkretan predlog, ali iz nezvaničnih izvora se saznaje da su kineske diplomate evropskim kolegama već naznačile da postoje dva načina na koje je Kina zainteresovana da učestvuje. Prvi je da direktno učestvuje u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost kroz takozvani ulagački fond za specijalne namene (SPIV, koji predstavlja svojevrsni paket evroobveznica), a drugi je da poveća svoj doprinos u Međunarodnom monetarnom fondu, u delu u kojem MMF transferiše novac Evropi.

Međutim, brojne su dileme kao što su ko će sve sipati novac u taj evropski „ulagački fond za specijalne namene”, da li će tu doprineti i druge zemlje kao što je Brazil, kakav će biti proces donošenja odluka u okviru ovog fonda, kakav je plan investiranja…

„Kina podržava napore EU da se bori sa krizom i mi smo već preuzeli određene mere, kao što je kupovina grčkih obveznica. Nastavićemo da pomažemo, a što se tiče ’ulagačkog fonda za specijalne namene’, zasad ništa nam konkretno nije predočeno da bismo mogli da reagujemo”, rekao je neimenovani kineski diplomata za internet portal „EU obzerver”.

Kineska državna novinska agencija Sinhua je u jučerašnjem komentaru istakla da je ishod samita EU „pozitivan, ali pun poteškoća”, ali da je dogovor pokazao da Evropa može da prebrodi svoje ekonomske probleme.

Iako komentar Sinhue ne predstavlja i reakciju zvaničnog Pekinga, analitičari smatraju da ovaj komentar ukazuje da bi kineske vlasti mogle da daju pozitivnu ocenu rezultata samita.

„Samit pokazuje da su članice EU, a posebno njene najveće privrede, odlučne da prebrode poteškoće i stvore efikasan ’zaštitni kišobran’ za evro”, navela je Sinhua, dodavši da je sastanak takođe pokazao neke sistemske i strukturne probleme koje EU ima kad je reč o obuzdavanju krize, a koji zahtevaju rešavanje.

„Čajna dejli” u prekjučerašnjem izveštaju navodi da je Peking okvirno pristao da učestvuje u finansiranju evropskog spasilačkog fonda ulaganjem u SPIV, odnosno „ulagački fond za specijalne namene”. Danas u Peking stiže nemački ekonomista Klaus Regling, šef EFSF-a, tako da se očekuje da će biti utvrđeni detalji kineske pomoću EU.

Kina je u januaru ove godine, prema pisanju francuskog lista „Tribjun”, držala oko 650 milijardi evra u obveznicama država evrozone, pri čemu se procenjuje da su Kinezi između šest i osam milijardi evra uložili u grčke dužničke obveznice.

Evropljani, inače, strepe da li će prilikom davanja pomoći Kinezi tražiti nešto od njih zauzvrat. Na primer, da EU Kini da status tržišne ekonomije pre 2016. kako je dogovoreno ili da joj ukine embargo na izvoz oružja.

S druge strane, Brazil je juče odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.

„Mislim da zemljama u evrozoni neće biti potrebne brazilske finansije za kupovinu takvih obveznica”, rekao je brazilski ministar finansija Gvido Mantega.

Međutim, analitičari ukazuju da je petorka okupljena u BRIKS-u i te kako zainteresovana da spreči evropski ekonomski krah jer bi to uticalo direktno na ekonomsko posrtanje celog sveta. Sve to bi se direktno odrazilo na drastičan pad izvoza Kine, Brazila i Indije, dok bi Rusiju i Južnoafričku Republiku pogodio pad cena energenata, što petorka ne želi.

SAD ne nameravaju da pružaju pomoć evropskim zemljama koje su u finansijskim neprilikama, rekao je novinarima portparol Bele kuće DŽej Karni.

– „Ne mislim da će Amerikanci direktno pružati pomoć Evropljanima. I dalje smatramo da Evropljani imaju dovoljne finansijske mogućnosti za rešavanje ovog problema“, rekao je portparol komentarišući rezultate samita Evropske unije koji je održan u Briselu.

Prema Karnijevim rečima evropski lideri bi trebalo da pokažu potrebnu političku volju.

„To je važno ne samo zbog toga što su ove zemlje naše saveznice, već i zbog toga što to stvara probleme za američku ekonomiju“, dodao je predstavnik Bele kuće.