Izvor: NSPM

Dopisnik radiostanice Glas Rusije Andrej Žvirblis je dobio ekskluzivni intervju Marin Lepen – lidera jedne od uticajnih francuskih stranaka.

Nacionalni front 2012. godine obeležava 40. godišnjicu. Sve se menja: stranke, menja se društvo. Što se promenilo, prema Vašem mišljenju?

Tokom poslednjih 25 godina se promenila situacija u svetu. Stupili smo u eru globalizacije, koja rezultira postepenim brisanjem granica među nacijama. Nacionalni front je spočetka bio liberalna stranka. Danas se međunarodni liberalizam transformisao u ultra-liberalizam. Nacionalni front, dakle, istupa ne samo za povratak granica, već i za jaku i stratešku državu. Stranka uvek liči na svog lidera. Iz stotinu razloga Žan-Mari Le Pen i Marin Le Pen nisu ista ličnost. Imamo različito životno iskustvo. On je stariji od mene 40 godina i preživeo nešto, što ja nisam.

U Rusiji je nedavno stvoren Narodni front. U vezi sa tim je bilo mnogo špekulacija. U nazivu vaše stranke ima reč front. Imate li vi nepriatelje?

Svakako, postoje neprijatelji. Oni spadaju u totalitarizam, kao što su u 20. veku tamo spadali komunizam i nacizam. Čini mi se da u 21. veku postoje dve velike totalitarne pojave. Jedna od njih je globalizacija s teorijom „sve je za prodaju“. Druga je islamizam, kada sve mora da bude strogo u okviru religioznih pravila. Svaka religija može da bude totalitarna. Međutim, osobina islamizma je u tome, što ne postoji granica između svetovnog i duhovnog života. Upravo s tom teškoćom su se suočile arapske revolucije. Ne sudim islamu. Postavljam pitanja: moramo li da branimo našu samoniklost – evropsku, francusku? Problem se krije ne u religiji, već u političko-religioznim grupama koje teže da krše zakone, u našem slučaju zakone francuske republike. Uglavnom su to radikali, koji istupaju u ime svoje religije umesto toga da se podrede ustavnom zakonu i tradicionalnim vrednostima zemlje koja je ih prihvatila.

Uvek se govorilo da je Nacionalni front raspoložen dovoljno evroskeptično. Danas kažu da je Marin u većoj meri proevropljanka nego njen otac. U čemu se promenio vaš pogled na Evropu?

Da, vezana sam za Evropu. Osećam se Francuskinjom za hiljadu odsto, ali pripadam i evropskoj civilizaciji. Međutim, otvoreni sam protivnik EU, antidemokratske konstrukcije koja teži da vodi nacije kroz ponizne uslove finansijskih tržišta. EU sve više podseća na blaži oblik Sovjetskog Saveza, gde tehnokrati, koje niko nije birao, nameću svoje direktive, vladaju bez naroda, ponekad i protiv njih. Ta evropska konstrukcija, mislim, mašina je za proizvodnju nezaposlenih, bede, uništavanje nacionalnog identiteta. Treba sagraditi Evropu nacija, Evropu saradnje. Međutim, radi toga je potrebno steći deo našeg nacionalnog suvereniteta, jer se ne smeju gaziti interesi naroda radi profita oligarhije, koja je odlučila da obnovi dužničko ropstvo. Treba mnogo raditi da bi se vratili dugovi finansijskim tržištima. Taj model, prema mom mišljenju, blizu je eksplozije. Moja uloga je u ubrzavanju te eksplozije i u izgradnji Evrope slobodnih i suverenih nacija.