Izvor: Politika

Posle bezmalo 500 dana od parlamentarnih izbora, flamanske i valonske partije u Belgiji na korak su da formiraju koalicionu vladu i okončaju institucionalnu krizu u zemlji. Međutim, politički dogovor nije bio moguć sve dok Flamanci i Valonci nisu usaglasili u belgijskoj istoriji šestu po redu reformu države, kojom će vlast sa federalnog nivoa poprilično sići na nivo Flandrije i Valonije.

U skladu sa frazom „kralj je mrtav, živeo kralj”, predstavnici osam vodećih stranaka u Belgiji su objavili da praktično „sahranjuju” aktuelno državno ustrojstvo i vaspostavljaju „novu Belgiju” koja će ličiti na švajcarsku konfederaciju.

Glavni pregovarač Elio di Rupo, valonski socijalista i verovatno budući premijer Belgije, priznao je da je do ovog dogovora došlo najviše zbog „duboko ukorenjenih želja za promenama”, pre svega u delu Belgije koji govori flamanski.

„Ovaj dogovor zadovoljava flamanski zahtev za promenama i frankofoni zahtev za stabilnošću”, rekao je Di Rupo, koji će verovatno biti prvi frankofoni premijer Belgije od sedamdesetih godina prošlog veka.

Iako je od 1970. godine Belgija zabeležila pet reformi državnog ustrojstva, ova šesta reforma je najdrastičnija, jer podrazumeva ogroman transfer moći sa saveznog nivoa na nivo Flandrije, Valonije i Brisela, koji je dvojezična prestonica-region, ali sa većinski frankofonim uticajem.

Regioni ne samo što će dobiti veća prava u oblasti dečje zaštite, tržišta rada i brige o starima, već će im se iz saveznog budžeta preliti 17 milijardi evra, što je oko četiri odsto nacionalnog proizvoda države u kojoj živi više od deset i po miliona ljudi. Da je borba za nadležnosti bila žestoka svedoči i podatak da je državnom reformom predviđeno da svaki region ima pravo da samostalno određuje ograničenje brzine kretanja vozila na autoputevima koji se nalaze na njenim teritorijama.

Saveznoj vladi ostaje isključiva nadležnost na samo nekoliko oblasti, kao što su spoljna politika, odbrana, socijalna zaštita i nacionalna železnica. Osim toga, od 2014. godine izbori će biti svake pete, a ne svake četvrte godine, kao dosad.

Vođa valonskog Reformističkog pokreta Šarl Mišel okarakterisao je dogovor kojim se regionima daje veća vlast kao „najznačajniji od Drugog svetskog rata”, preneo je AFP.

Najzadovoljniji su, ipak, Flamanci jer su oni najviše insistirali na većoj autonomiji u ubiranju poreza i trošenju prikupljenog novca, budući da je upravo ovaj region, na severu zemlje, bogatiji.

S druge strane, i Di Rupo je uspeo da u pregovorima obezbedi zaštitu frankofone zajednice, budući da je reformom predviđeno da se Brisel kao jedna izborna jedinica podeli na dva dela. U pregovorima, Di Rupo je uspeo da izdejstvuje specijalna prava za frankofone građane koji žive u briselskim predgrađima gde se većinski govori flamanski.

Prema rečima Žana Fanijela, analitičara briselskog Centra za društeno-političko informisanje i istraživanje, zahvaljujući ovoj reformi svaki od tri regiona će moći da rešava svoje specifične probleme. Na primer, Valonija će moći da rešava pitanje nezaposlenosti mladih, Brisel rasnu diskriminaciju pri zapošljavanju a Flandrija problem kako da duže zadrži starije ljude radno aktivnim.

Vodeća komentatorka uglednog lista na francuskom „Soir” Betaris Delvo piše da „Belgija više neće biti ista”.

„Od sada njene pokretačke snage biće njeni regioni i zajednice. I njen opstanak u ovoj formi je u najboljem slučaju hipotetičan”, piše Beatris Delvo i dodaje da ne bi trebalo zanemariti da je upravo ovako komplikovana Belgija uspela da se održi godinama kroz čudnovate transformacije i „strpljive i promućurne napore da se obnovi ravnoteža i ponude ustupci obema stranama. „Međutim, nema nikakve sumnje, ustavna reforma će obeležiti kraj federalne države kakvu sada znamo.”

Sada kada su rešili ove razmirice, belgijske stranke imaju težak zadatak da usaglase budžet za 2012. godinu, budući da se Belgija nalazi na ivici dužničke krize sa zaduženošću koja je oko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Samo brzom akcijom u rešavanju nagomilanih finansijskih problema, Belgija će uspeti da ovom ustavnom reformom, koja daje veću vlast regionima, bude sličnija više Švajcarskoj nego Bosni i Hercegovini ili nekadašnjoj Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.