Izvor: NSPM

Izuzetno važan integracioni projekat započinje 1. januara 2012. godine – Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana (JEP). Ovaj projekat, bez preuveličavanja, predstavlja istorijski međaš ne samo za naše tri zemlje, već i za sve države na postsovjetskom prostoru.

Put do tog rezultata bio je težak i često krivudav. On je započet pre dvadeset godina, kada je posle raspada Sovjetskog Saveza bila osnovana Zajednica nezavisnih država (ZND). Gledajući krupni plan, pronađen je model koji je pomogao da se očuvaju mirijade civilizacijskih i duhovnih niti, koje povezuju naše narode, kao i da se očuvaju prozvodne, ekonomske i druge veze, bez kojih je nemoguće predstaviti naš život.

Efikasnost ZND može se ocenjivati na različite načine, kao što se mogu beskonačno razmatrati njeni unutrašnji problemi i nerealizovana očekivanja. Ali teško je osporiti da je Zajednica ostala nezamenljivi mehanizam koji omogućuje da se približe pozicije i razradi jedinstvena tačka gledišta na ključne probleme sa kojima se naš region suočava, kao i da ona donosi vidljivu i konkretnu korist svim svojim članovima.

I više od toga, upravo je iskustvo ZND omogućilo da se na više nivoa i u više brzina pokrene integracija na postsovjetskom prostoru i da se izgrade neophodne forme saradnje kakve su Savezna država Rusije i Belorusije, Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Evroazijska ekonomska zajednica (EvrAzEZ), Carinski savez i najzad – Jedinstveni ekonomski prostor.

Karakteristično je da su u vreme svetske finansijske krize, koja je države naterala da traže nove resurse za ekonomski rast, integrativni procesi dobili dodatni impuls. Mi smo objektivno pristupili pitanju ozbiljne modernizacije principa našeg partnerstva, kako u ZND, tako i u drugim regionalnim organizacijama, a svoju pažnju skoncentrisali smo pre svega na razvoj trgovinskih i proizvodnih veza.

Suštinski gledano reč je o pretvaranju integracije u projekat koji je razumljiv, privlačan za građane i poslovanje, održiv i dugoročan, i koji ne zavisi od padova dnevnopolitičke, ili bilo koje druge konjunkture.

Skrećem pažnju da se upravo takav zadatak pojavio prilikom osnivanja EvrAzEZ 2000. godine. Kada se podvuče crta, upravo je logika tesne, uzajamno korisne saradnje i poimanje zajedničkih strateških nacionalnih interesa dovela Rusiju, Belorusiju i Kazahstan do formiranja Carinskog saveza.

Na unutrašnjim granicama naše tri države 1. jula 2011. godine ukinuta je sva kontrola kretanja robe, što se završilo formiranjem potpuno jedinstvene carinske teritorije sa jasnim perspektivama realizacije najambicioznijih poslovnih inicijativa. Sada od Carinskog saveza mi iskoračujemo ka Jedinstvenom ekonomskom prostoru i gradimo kolosalno tržište sa 165 miliona potrošača, sa objedinjenim zakonodavstvom i slobodnim kretanjem kapitala, usluga i radne snage.

Od principijelnog značaja je to što će se JEP zasnivati na usaglašenom delovanju u ključnim institucionim oblastima – u makroekonomiji, obezbeđivanju pravila konkurencije, u sferi tehničkih regulativa i poljoprivrednih subvencija, transporta, ili tarifa prirodnog monopola. Sledi i jedinstvena vizna i migraciona politika, koja će omogućiti da se u potpunosti ukine granična kontrola na unutrašnjim granicama. To znači da će se kreativno primeniti iskustvo Šengenskog ugovora, koji je postao bogatstvo, ne samo za Evropljane, nego za sve koji dolaze da rade, školuju se ili odmaraju u zemljama EU.

Dodajem i da više nije neophodno tehničko opsluživanje 7.000 km rusko-kazahstanske granice. I više od toga –grade se kvalitativno novi uslovi za razvoj pogranične saradnje.

Za građane će ukidanje migracionih, graničnih i drugih prepreka i tzv. „radnih kvota“ označiti mogućnost da bez ikakvih ograničenja odaberu gde žele da žive, da se školuju, ili da rade.

Pored toga, mi ćemo značajno da povećavamo količine roba za ličnu upotrebu koje se mogu izvoziti bez carine, istovremeno oslobađajući ljude ponižavajućih provera na carinskim prelazima.

Široke mogućnosti otvaraju se i za poslovanje. Govorim o novim, dinamičnim tržištima, gde će važiti jedinstveni standardi i zahtevi za robu i usluge, koji će u većini slučajeva biti objedinjeni sa evropskim. To je važno, zato što mi sada prelazimo na savremenu tehničku regulativu i usaglašena politika omogućiće nam da izbegnemo tehnološki jaz ili trivijalnu nekompatibilnost proizvodnje. Štaviše, svaka kompanija u našim zemljama faktički će u svakoj državi-članu JEP raspolagati svim preimućstvima domaćeg proizvođača, uključujući pristup javnim nabavkama i ugovorima.

Prirodno, da bi se učvrstio na takvom otvorenom tržištu, biznis će morati da poradi na svojoj efikasnosti, da smanjuje troškove i izdvaja resurse za modernizaciju. Potrošači će od toga samo profitirati.

Zajedno sa tim možemo govoriti i o početku istinske „konkurencije nadležnosti“, o borbi za svakog preduzetnika. Jer svaki ruski, kazahstanski ili beloruski biznismen dobija pravo da bira u kojoj od ove tri zemlje će registrovati svoju firmu, gde će poslovati, a gde će se baviti carinjenjem robe. To je ozbiljan stimulans za nacionalne birokratije da se pozabave usavršavanjem tržišnih institucija, administrativnih procedura, poboljšavanjem poslovne i investicione klime, jednom rečju, da odstrane ona „uska grla“ i rupe koje su ranije bile nedostižne i da usavrše zakonodavstvo u saglasnosti sa najboljom svetskom i evropskom praksom.

Svojevremeno je Evropljanima bilo potrebno 40 godina da bi prešli put od Evropske zajednice za ugalj i čelik do sveobuhvatne Evropske unije. Osnivanje Carinskog saveza i JEP ide znatno dinamičnije, utoliko što uzima u obzir iskustvo EU i drugih regionalnih organizacija. Mi vidimo i njihove jače i slabije strane. I u tome je naša očigledna prednost, koja nam omogućava da izbegnemo greške i ne dozvolimo umnožavanje različitih oblika birokratskih opterećenja.

Mi se takođe nalazimo u stalnom kontaktu sa vodećim biznis asocijacijama tri države, razmatramo sporna pitanja, uzimamo u obzir konstruktivnu kritiku. Konkretno su veoma korisni bili susreti na Poslovnom forumu Carinskog saveza, koji se u julu ove godine održao u Moskvi.

Ponavljam: nama je izuzetno važno da javnosti naših država, kao i preduzetnici, integracioni projekat ne dožive kao birokratske igre elite, već kao apsolutno živ organizam i dobru šansu za realizovanje inicijativa i dostizanje uspeha.

Tako je, u interesu poslovanja, već doneta odluka o početku kodifikacije pravne osnove Carinskog saveza i JEP, kako učesnici u ekonomskom životu ne bi morali da se probijaju kroz „šumu“ brojnih formulara, članova i referentnih pravila. Za njihov rad biće dovoljna samo dva osnovna dokumenta – Carinski kodeks i Kodifikovani ugovor o pitanjima Carinskog saveza i JEP.

Od 1. januara 2012. godine u punom kapacitetu počinje da radi i Sud EvrAzEZ. Ovom sudu će se po svim pitanjima vezanim za diskriminaciju, narušavanje pravila konkurencije i jednakih uslova poslovanja moći da se obraćaju, ne samo države, već i učesnici u ekonomskom životu.

Principijelna osobina Carinskog saveza i JEP jeste prisustvo naddržavnih struktura. One u punoj meri snose odgovornost za takve temeljne zahteve, kakvi su minimalizacija birokratskih procedura i usmerenost na realne interese građana.

Sa naše tačke gledišta, neophodno je povećavati ulogu Komisije Carinskog saveza (KCS), koja već sada raspolaže sa značajnim ovlašćenjima. Njih danas ima oko četrdeset, a kasnije će, već u okvirima JEP, njih biti više od sto. Ona uključuju ovlašćenja za donošenje niza odluka o politici konkurentnosti, tehničkim regulativama i subvencijama. Rešavati tako teške zadatke moguće je samo kroz izgradnju potpune i neprestano delatne strukture koja će biti kompaktna, profesionalna i efikasna. Zato je Rusija predložila osnivanje Kolegijuma KCS sa učestvovanjem predstavnika država „trojke“, koji će raditi već kao nezavisni, međunarodni činovnici.

Izgradnja Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora postavlja osnovu za perspektivno formiranje Evroazijskog ekonomskog saveza. Istovremeno će se raditi na postepenom širenju kruga učesnika u Carinskom savezu i JEP na račun punopravnog uključivanja u njihov rad Kirgizije i Tadžikistana.

Nećemo se zaustaviti na tome i sebi ćemo zadati ambiciozan zadatak – podizanje na sledeći, viši nivo integracije – Evroazijski savez.

Kako nam izgledaju perspektive i konture tog projekta?

Prvo, nije reč obnavljanju SSSR u ovom ili onom obliku. Naivno je pokušavati da se restaurira ili kopira nešto što je ostalo u prošlosti, ali tesna integracija na novoj vrednosnoj, političkoj i ekonomskoj osnovi – to je zahtev vremena.

Mi predlažemo model moćne nadnacionalne organizacije, koja je sposobna da postane jedan od polova savremenog sveta, istovremeno igrajući ulogu efikasne „veze“ između Evrope i dinamične azijsko-pacifičke regije (APR). To podrazumeva da je polazeći od osnove Carinskog saveza i JEP neophodno preći na snažniju koordinaciju ekonomske i monetarne politike i osnivanje potpunog ekonomskog saveza.

Spajanje prirodnih resursa, kapitala i snažnog ljudskog potencijala omogućiće Evroazijskom savezu da bude konkurentan u industrijskoj i tehnološkoj trci, u takmičenju za investitore, za izgradnju novih radnih mesta i napredne proizvodnje. On će, zajedno sa drugim ključnim igračima i regionalnim strukturama, kakve su EU, SAD, Kina i APEC (Azijsko-pacifička ekonomska saradnja), obebeđivati održivost globalnog razvoja.

Drugo, Evroazijski savez poslužiće će kao svojevrsni centar daljih integracionih procesa. To znači da će se on formirati putem postepenog spajanja postojećih struktura Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora.

Treće, bila bi greška suprotstavljati Evroazijski savez Zajednici nezavisnih država. Obe organizacije imaju svoje mesto i svoju ulogu na postsovjetskom prostoru. Rusija je spremna da zajedno sa partnerima aktivno radi na usavršavanju institucija Zajednice i njeno ispunjavanje praktičnim zadacima.

Preciznije, reč je o pokretanju unutar ZND konkretnih, razumljivih i privlačnih inicijativa i zajedničkih programa, recimo u sferi energetike, transporta, visokih tehnologija i socijalnog razvoja. Značajne su perspektive humanitarne saradnje u nauci, kulturi i obrazovanju, kao i uzajamnog delovanja u oblasti regulacije tržišta rada i izgradnje civilizovane sredine za radne migracije. Ostalo nam je veliko nasleđe Sovjetskog Saveza – to je infrastruktura, ustanovljena specijalizacija proizvodnje, kao i zajednički jezički i naučno-kulturni prostor. U interesu je svih da se taj resurs zajednički iskoristi za razvoj.

Pored toga, ubeđen sam da ekonomskom osnovom Zajednice treba da postane maksimalno liberalizovani režim trgovine. Na inicijativu Rusije, u okviru njenog predsedavanja ZND u 2010 godini, izgrađen je projekat novog Ugovora o zoni slobodne trgovine, koji se, između ostalog, zasniva na principima Svetske trgovinske organizacije, i koji je usmeren na najšire moguće spuštanje različitih vrsta prepreka. Računamo na ozbiljan napredak na planu usaglašavanja pozicija o Ugovoru tokom narednog zasedanja Saveta šefova vlada ZND, koji će se održati uskoro – u oktobru 2011 godine.

Četvrto, Evroazijski savez je otvoren projekat. Mi pozdravljamo pridruživanje i drugih partnera, pre svega zemalja Zajednice. Pri tome ne nameravamo da bilo koga požurujemo ili podgurkujemo. To mora biti suverena odluka države, zasnovana na sopstvenim dugoročnim nacionalnim interesima.

Ovde bih se hteo dotaći jedne, kako se meni čini, veoma važne teme. Neki naši susedi objašnjavaju svoje odbijanje da učestvuju u predstavljenim integracionim projektima na postsovjetskom prostoru time što je to navodno suprotno njihovom evropskom izboru.

Smatram da je u pitanju lažna dilema. Mi se ne spremamo da bilo koga ograđujemo, niti da se bilo kome suprotstavljamo. Evroazijski savez će se graditi na univerzalnim integracionim principima kao neodvojivi deo Velike Evrope, ujedinjene zajedničkim vrednostima slobode, demokratije i zakona tržišta.

Još su se u 2003. godini Rusija i EU dogovorili o obrazovanju zajedničkog ekonomskog prostora i koordinaciji pravila ekonomske delatnosti bez izgradnje nadnacionalnih struktura. Kao razvoj te ideje, mi smo Evropljanima predložili da zajedno promislimo o izgradnji harmonične zajednice ekonomija od Lisabona do Vladivostoka, o zoni slobodne trgovine i čak o naprednijim oblicima integracije, kao što je formiranje usaglašene politike u sferi privrede, tehnologije, energetike, obrazovanja i nauke. Najzad, predložili smo i skidanje viznih barijera. Ti predlozi nisu ostali da vise u vazduhu – naše evropske kolege ih detaljno razmatraju.

Sada će se u dijalog sa EU uključiti Carinski, a kasnije i Evroazijski savez. Na taj način ulazak u Evropsku uniju, pored neposredne ekonomske koristi, omogućiće svakoj od njenih članica da se brže i na snažnijim pozicijama integrišu u Evropu.

Pored toga, ekonomski logičan i izbalansiran sistem partnerstva Evroazijskog saveza i EU može da izgradi realne uslove za promene geopolitičke i geoekonomske konfiguracije celog kontinenta i imala bi stoga nesumnjivo pozitivan globalni efekat.

Danas je očigledno da je svetska kriza, koja je započela 2008. godine, imala strukturalni karakter. Mi danas osećamo njene žestoke recidive. Koren problema leži u nagomilanim globalnim disbalansima, pri čemu se veoma teško odvija proces razrade postkriznih modela globalnog razvoja. Na primer, runda pregovora sa STO u Dohi je faktički zašla u ćorsokak, dok unutar same STO postoje objektivne poteškoće, dok ozbiljna kriza dovodi u pitanje i sam princip slobodne trgovine i otvaranja tržišta.

Iz naše perspektive, izlaz može biti u razrađivanju zajedničkog pristupa, kako se to kaže, „odozdo“ – isprva unutar postojećih regionalnih struktura EU, NAFTA, APEC, ASEAN i drugih, a zatim kroz njihov međusobni dijalog. Upravo se od takvih integracionih „cigli“ može izgraditi održiviji karakter svetske ekonomije.

Na primer, dve najveće organizacije našeg kontinenta, Evropska unija i nastajući Evroazijski savez, zasnivajući međusobnu delatnost na pravilima slobodne trgovine i kompatibilnosti regulativnih sistema, uključujući u to i odnose sa trećim stranama i regionalnim strukturama, imaju sposobnost da rašire te principe na celi prostor od Atlantika do Tihog okeana. Taj prostor bio bi harmoničan po svojoj ekonomskoj prirodi, ali policentričan sa tačke gledišta konkretnih mehanizama i upravljačkih rešenja. Nakon toga bi bilo logično otvoriti konstruktivni dijalog o principima saradnje sa državama APR, Severne Amerike i drugih regiona.

U vezi s tim podvlačim da je Carinski savez Rusije, Belorusije i Kazahstana već započeo pregovore o izgradnji zone slobodne trgovine sa Evropskom asocijacijom slobodne trgovine. Na dnevnom redu foruma APEC, koji će se za godinu dana održati u Vladivostoku, značajno mesto zauzimaće teme liberalizacije trgovine i spuštanja prepreka na putu ekonomske saradnje. Pri tome će Rusija zastupati zajedničku poziciju, usaglašenu sa svim članovima Carinskog saveza i JEP.

Na taj način, naš integracioni projekat uzdiže se na kvalitativno nov nivo, otkriva široke perspektive ekonomskog razvoja i gradi dodatne konkurentne prednosti. Takvo ujedinjavanje napora omogućiće nam, ne samo da se uglavimo u globalnu ekonomiju i sistem trgovine, nego i da realno učestvujemo u procesu razrade rešenja koja će postavljati pravila igre i određivati konture budućnosti.

Uveren sam da su izgradnja Evroazijskog saveza i efikasna integracija put, koji će svim njegovim članovima omogućiti da zauzmu dostojno mesto u složenom svetu XXI veka. Naše zemlje će samo zajedno biti u stanju da uđu među lidere globalnog rasta i civilizacijskog progresa i da ostvare uspeh i prosperitet.

(Tekst je autorski članak predsednika vlade RF za novine „Izvestiя“, objavljen 3. oktobra 2011. godine (http://izvestia.ru/news/502761). Preveo sa ruskog Nikola Tanasić.)