Izvor: Jacob Heilbrunn, The National Interest, NSPM

Neki posmatrač – pristalica teorije zavere – imao bi dosta muke da se otme zaključku da je evropska finansijska kriza ustvari plan Nemačke. Južna Evropa, zadužena preko svih svojih mogućnosti i suočena sa siromaštvom, jer su lešinari – trgovci obveznicama namirisali svoj laki plen, sada gleda u Nemačku kao svog spasioca. Ova finansijska zbrka je dovela oporavak i spas Nemačke – od ranijeg statusa parije do mesta predvodnika Evrope. Zaista, nije preterano kada se tvrdi da je Nemačka ponovo postala velika sila koja na miran način diktira budućnost Evrope – ovog puta pomoću evra – a ne pomoću metaka. Ona pokušava da širom tog kontinenta ukine državni socijalizam i da ga zameni umerenošću i strogom štednjom – a to je nešto što pre nekoliko godina Grčka nikada ne bi prihvatila.

Završni vrhunac tog ponovnog nemačkog uzleta je došao glasanjem u Bundestagu u četvrtak, kada je odobreno ogromno povećanje Evropskog fonda stabilnosti na 440 milijardi evra. Nekolicina parlamentaraca je protestovala protiv te akcije spasavanja, ali ga je većina poslušno odobrila. Na Nemačkoj počiva odgovornost za oko polovinu te svote. Taj fond neće ukloniti prezaduženost, koja najverovatnije mora biti likvidirana nametanjem nižeg životnog standarda zemljama Južne Evrope uz stroge mere štednje koje je i Nemačka uprkos velikim protestima uvela pre jedne decenije – ali, koje su imale za posledicu ostvarenje njene sadašnje dinamične ekonomije. Namena tog fonda je da zaštiti Grčku od haotičnog sunovrata u bankrot i da ujedno spreči eventualno širenje te zaraze na Španiju, Italiju i Portugaliju. Istovremeno, Grčka mora da uvede drakonska smanjenja trošenja, što je već i počela da čini. To izglasavanje u Bundestagu je bila velika pobeda kancelara Angele Merkel, čiji je položaj izgledao prilično uzdrman. Ako nastavi da sakuplja takve uspehe, moglo bi se desiti i da postane kancelar sa najdužim stažom u istoriji Savezne Republike Nemačke. Bila bi poprilična ironija ako bi ova žena sa istoka Nemačke uspela da stvori ujedinjenu Evropu, kojoj je prvi – i sa pogledom čvrsto upravljenim na Zapad, bio tako predan onaj vredni čovek iz Rajnlanda, Konrad Adenauer.

Angeli Merkel nije bila potrebna podrška opozicije – ni onih crvenih, ni zelenih, kako bi postigla ubedljivu većinu od 535 glasova. Njena koalicija sa Slobodnim demokratima treba da potraje još nekoliko godina – do sledećih izbora. Ona ima šanse da postane “Gvozdena kancelarka Nemačke“. Dok je Helmut Kol ujedinio Nemačku, ona sada na dohvatu ruke ima mogućnost da ujedini Evropu – i to po nemačkim principima.

Ona je delala sporo, oprezno i uporno. Kritičari tvrde da je oklevala. Ali, ona je stalno tvrdila da Evropa ne može da sledi put SAD. Ona na Obamin program fiskalnog stimulisanja gleda sa užasom. Tokom prethodne decenije Nemačka je sledila politiku stroge štednje. Broj njenih nezaposlenih je sada sa prethodnih 7% opao na 6,6%. Obama može samo da sanja o takvim ciframa.

A sada, Merkel koristi ovu krizu kako bi insistirala na tome da Južna Evropa počne da prihvata mere stroge štednje. Era neograničenog trošenja u Evropi je došla do svog kraja. Svakako je moguće i da Merkel bude primorana da ide u pravcu dvospratne Evrope – u kojoj ona najvažnija, centralna zona ide ka bržoj političkoj integraciji, dok Južna Evropa oporavlja svoju ekonomiju.

Ali, za sada je glavni dobitnik Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, a Slovačka će morati da bude savladana kao jedina od 17 država koja još treba odobri paket spasavanja. Ali – Berlin će obezbediti da to toga dođe, jer uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć. Merkelovoj se sada pruža prilika da ponovo stvori Evropu po modelu Nemačke.