Izvor: SEETimes

Govoreći zajedno sa liderima balkanskih država na Balkanskom forumu u Njujorku prošle nedelje (22. septembra), premijer Redžep Tajip Erdogan naglasio je kulturne i istorijske veze između Turske i Balkana, pozivajući istovremeno region da prevaziđe svoju problematičnu istoriju kako bi sarađivao i integrisao se, zarad stvaranja zajedničke budućnosti.

„U budućnosti je najurgentnija potreba Balkana da izvuče pouku iz svog iskustva i počne da radi u pravcu prosperiteta, razvoja i mira“, rekao je on, dodajući da se svi problemi koji postoje na Balkanu direktno odražavaju na Tursku, zbog istorijskih bratskih veza.

Međutim, neprisustvovanje Srbije i Grčke forumu zbog učešća Kosova i Makedonije bilo je jasan podsetnik da je Balkan i dalje podeljen.

Ekonomska integracija i investicije unutar Balkana bile su ključne teme, dok su brz rast turske ekonomije i njene investicije u regionu pružili pogled na sve veći značaj Turske.

Opisujući Balkan kao „Vrata Turske ka Zapadu“, predsednik Konfederacije biznismena i industrijalaca (TUSKON) Rizanur Meral rekao je da je Turska prošla ekonomsku transformaciju posle 2002, sa sada drugom ekonomijom u svetu po brzini rasta i porastom izvoza sa 35 milijardi dolara na 135 milijardi dolara.

Balkanske zemlje će morati da šire tržišta zbog male veličine njihovih domaćih tržišta, rekao je zamenik guvernera Centralne banke Turske Ibrahim Turhan, dodajući da zemlje kao što su Turska i Rusija nude mogućnosti.

Prema rečima Timotija Eša, šefa istraživanja novih tržišta u RBS Global bankingu, dok se Evropa suočava sa finansijskim nevoljama, Turska može da igra ulogu pokretača balkanskog rasta. Međutim, upozorio je on, balkanske države će morati da učine više da privuku direktne strane investicije dok evropski finansijski resursi presušuju.

Kao najveći investitor na Kosovu, Turska igra jedinstvenu ulogu u zemlji, zbog „zajedničke prošlosti, vere, geografskog položaja i velike podrške koju smo dobili od Turske vlade“, objasnio je kosovski ministar inostranih poslova Enver Hodžaj.

Podsećajući na sporazum o slobodnoj trgovini između Albanije i Turske, albanski premijer Sali Beriša je naveo da su se turske investicije u Albaniji povećale četiri puta između 2005. i 2010. godine.

U međuvremenu, bugarski ministar inostranih poslova Nikolaj Mladenov izjavio je da je energetska saradnja sa Turskom, a posebno dovršavanje Nabuka, glavni prioritet njegove zemlje .

„Povezati energetska tržišta, osigurati da imamo tržište jugoistočne Evrope sa zajedničkom strategijom, kako bismo osigurali povezanost energetskih mreža“, jedno je od polja na kojima bi balkanske države, kako je rekao Mladenov, mogle da ulože opipljive napore u pravcu saradnje i integracije.

Na političkom frontu, Mladenov kaže da je zajednički rad na prevazilaženju poteškoća iz prošlosti neophodan za regionalnu saradnju. „Jedan od vrlo važnih primera u proteklih nekoliko godina bila je uloga koju je Turska igrala na polju zalaganja i pomaganja zemljama da učvrste svoju saradnju zajedno, a posebno Bosna i Srbija“, rekao je on.

Sve države, uključujući Tursku, rekle su da je njihova budućnost u EU i NATO-u, koji će delovati kao oslonac regionalne saradnje i bezbednosti.

Međutim, Erdogan je istakao da je za zajedničku budućnost potrebno više od ekonomskog rasta i materijalnog dobitka: ljudska prava, demokratija i vladavina zakona su od jednakog značaja.

Govoreći u subotu (24. septembra) na događaju koji je organizovala turska Fondacija za politička, ekonomska i socijalna istraživanja (SETA), Erdogan je rekao da je vreme autokratskih režima prošlo i da će Turska postupa u skladu sa univerzalnim principima i voljom naroda.

Opisujući Balkan kao srce Turske i naglašavajući univerzalna prava, Erdogan je pokušao da istakne ideologiju i principe kao centralni deo svoje poruke.

„Sudbina Sarajeva je sudbina Jedrena, sudbina Skoplja je sudbina Kosova, sudbina Palestine je sudbina Istanbula, pa bi u tom slučaju sudbina čovečanstva trebalo da bude i sudbina Ankare“, rekao je on.