Izvor: Novosti

Zašto je postavljanje američkog raketnog štita u Rumuniji uznemirio ceo Balkan. NATO želi da što pre zatvori priču o ”državi Kosovo”.

Američko raketno postrojenje u stanju neprekidne bojeve gotovosti s projektilima i radarima uperenim ka Istoku biće uspostavljeno u Rumuniji kraj avio-baze Deveselu, ozvaničeno je prošlog utorka u Vašingtonu.

Američki državni sekretar Hilari Klinton i rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski potpisali su ugovor koji je označio početak stvaranja američkog raketnog štita u Evropi na livadama koje se nalaze oko 350 km severozapadno od Beograda.

Istog trenutka prostor oko baze Deveselu, gde planira postavljanje radara AEGIS i raketa SM-3 za presretanje protivničkih projektila, postao je potencijalna meta u koju će nišaniti mnogi. Rusija je besna zbog američkih raketa na kućnom pragu i najavljuje recipročne mere, za njih su životno zainteresovane ”zemlje-odmetnici” kako Vašington naziva Iran, Severnu Koreju i Siriju (ranije su u istom društvu bili Avganistan, Irak i Libija), a stalna pretnja bazi biće islamski fundamentalisti koji Balkan smatraju svojom teritorijom još od vremena rata u BiH, ukazuju srpski vojno-politički stručnjaci.

Smrtonosna varka projekat raketnog štita dosta podseća na američki projekat ”rata zvezda” iz osamdesetih koji nikad nije realizovan, ali je izazvao katastrofu Sovjetskog Saveza, kaže bivši visoki jugoslovenski obaveštajni oficir. – Iako je ”rat zvezda” do kraja ostao samo propagandna floskula, Amerika je njom presudno uticala na svog protivnika u hladnom ratu. SSSR se prenapregao u trci sa naoružanjem što je dovelo do njegovog potpunog iscrpljivanja i raspada.

– Vašington kaže da njegovi projektili nisu usmereni ka Rusiji, ali Moskva u to ne veruje. Američke rakete-presretači su opasne za Rusiju čak i da ne nišane ciljeve u ovoj zemlji. Naime, čak i ako su namenjene isključivo presretanju iranskih raketa, one bi ih najverovatnije rušile iznad ruske teritorije, a zamislite šta bi to značilo u slučaju nuklearnih projektila. Naravno, presretanje ne mora biti iznad Rusije, ono je moguće bilo gde iznad Balkana ili još gore, Srbije – kaže general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju.

Američka raketna postrojenja biće smeštena kraj postojeće vazduhoplovne baze Deveselu na 175 hektara, gde će biti instalirani radarski blok za praćenje cilja i brojne lansirne rampe, saopštio je Stejt department.

– Spoljni krugovi obezbeđenja prostiraće se van rumunskih granica, a pre svega u Srbiji, koja nije NATO zemlja i samim tim je sumnjiva. S obzirom na to da su ambasade centri obaveštajnog rada, a da se u Beogradu gradi najveća ambasada SAD na Balkanu, sigurno je da ni američki protivnici neće sedeti skrštenih ruku. Neizbežno je da se nađemo u vrtlogu špijunskog rata, a to ne može ostati bez posledica na političku i bezbednosnu situaciju – smatra Krstić.

Tezu da će u Srbiju stići ”strani vojno-bezbednosni efektivi koji nisu direktno vidljivi, ali su veoma uticajni i efikasni” zastupa i bivši visoki oficir jugoslovenske vojne obaveštajne službe čija je oblast rada bila istočna Evropa. On ističe da i NATO i Rusija smatraju Srbiju vrlo nezgodnim saveznikom jer se ovde u najnezgodnijim istorijskim trenucima dešavaju neočekivani obrti i prevrati.

AMERIČKI RAKETNI GRAD

Zvanično, bazu raketnog štita će opsluživati osoblje od samo 150-200 pripadnika vojske, civilnih službenika Vlade SAD i ”kontraktora” – što je u vojnom žargonu označava plaćenike koji čuvaju vojne objekte. Osoblje baze će živeti u njenoj neposrednoj blizini, što podrazumeva i izgradnju američkog mini-grada, i njegovo snažno obezbeđenje. U američko-rumunskom sporazumu piše da je raketno postrojenje bezopasno po ljude i okolinu, čak i u slučaju presretačkih akcija, jer rakete ruše protivničke projektile samo kinetičkom energijom udara. Ipak, na dokumenta ”sitnim slovima” ostavlja se mogućnost izazivanja ”proporcinalno veće štete” ukoliko se odluči da presretači nose bojeve glave.

– Zapad je tradicionalno sumnjičav zbog našeg emotivnog odnosa prema Rusiji i vidi nas kao meko mesto u odbrani, naročito kad smo za leđima raketnog štita koji je na ruskim vratima – upozorava obaveštajni ekspert, koji je insistirao na anonimnosti.

On potvrđuje da, s druge strane, kod velikog dela ruskog rukovodstva i naroda postoji velika blagonaklonost prema Srbima, ali je značajan i deo establišmenta u Moskvi.

– Ne bez razloga, oni nam ne veruju i kažu da se Rusije setimo samo kad smo u nevolji, a čim isplivamo okrećemo im leđa. Stav te uticajne grupe u Moskvi je da Rusija ne isteruje srpske interese, ali i da ne prepušta potpuno Srbiju Zapadu – objašnjava obaveštajni stručnjak.

Profesor Andrija Savić s Akademije za bezbednost i diplomatiju upozorava da Srbija sada spada u red malih zemalja kojima preostaje samo da pažljivo prate situaciju i snalaze kako znaju u zoni sukoba interesa globalnih geopolitičkih igrača.

– Jednostavno, mi nemamo nikakve vojne potencijale i gabarite da se suprotstavljamo velikim silama. Floskula o otporu diplomatskim i političkim sredstavima, uobičajena u našem političkom žargonu je, nažalost, samo fraza, u praksi važi pravilo da onaj ko nema vojnu moć nema ni uticaj – konstatuje Savić.

On naglašava da je postavljanje raketnog štita u Crnomorskom regionu vrhunsko vojno i političko pitanje globalnog karaktera, ali da će se najteže odraziti na lokalnom nivou.

Po njegovom mišljenju nije uverljivo zvanično opravdanje Vašingtona za postavljanja raketnog štita oko Rusije, da će služiti odbrani evropskih članica NATO od iranskih projektila.

– Projekat raketnog štita samo je ilustracija pomeranja pažnje NATO ka Istoku, odnosno zaokruživanje Rusije, države s najvećim energetskim i rudnim resursima na planeti. Drugi cilj je Kina, koja posebno brine SAD, jer sve američke projekcije ukazuju da može vrlo brzo grabi ka poziciji vodeće sila sveta – navodi Savić.

On naglašava da su Rusi veoma svesni opasnosti i da se njihov odgovor ne završava na žestokim diplomatskim reakcijama.

– Šta Rusija misli o raketnom štitu pokazuje činjenica da sve značajniji deo budžeta ulažu u novu vojnu tehnologiju. Pošto Amerika ne odustaje od štita, nad svetom se nadvija pretnja nove velike vojne krize. U toj priči Balkan i Srbija više nisu u primarnom fokusu i zato NATO želi da što pre zatvori priču o ”državi Kosovo” koju je ova organizacija doslovno stvorila. Oni svim sredstvima sad pokušavaju da i sever Kosova stave pod kontrolu Prištine jer im se žuri da osiguraju leđa i u potpunosti se posvete geopolitičkim ciljevima na istoku – zaključuje prof. Savić.