Izvor: Balkan magazin

Finansije EU su u krizi. Period oporavka za celu EU kretaće se najmanje tri stabilne finansijske godine. EK je u svom izveštaju napomenula da se “u razdoblju između 2010. i 2014. godine ne očekuju promene kod dugova ni u zemljama evrozone niti u celoj Evropskoj uniji”. Studija EK procenila je da je 17 članica evro-zone prosečno zaduženo sa 85,5 posto svog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda. Moguća kretanja prosečne stope zaduženja do 2013. godine mogla bi se povećati na 88,7 posto godišnjeg bruto dohotka a nakon toga, do 2014. godine smanjiti na 85 posto.

Ove, nimalio optimističke prognoze opterećuju čitavu EU ali pre svega države vidno pogodjene ekonomskom krizom kao što je Grčka.

Kako dobiti “finansisku infuziju”?

EU je spremna da podrži kurs reformi vlade Jorgosa Papandreua ali traži primenu oštrih mera koje ne odgovaraju interesima grčkog društva. Grčka vlada treba da primi “finansisku infuziju“ od osam milijardi evra kao šesti deo podrške MMF i EU ali još postoje sporna pitanja pre nego što se Grčkoj transferiše taj novac. Grčko ministarstvo finansija saopštilo je da je deficit budžeta u 2011. godini porastao za jednu petinu, na 18,1 milijardu evra.

Zamenik grčkog ministra finansija Filiposa Sahinidesa upozorava da Grčka ima još do kraja septembra novac za plaćanje državnih službenika. Grčka se nalazi pred “paralizom” a prethodne demonstracije u Solunu sa više od 30.000 učesnika, kao i štrajkovi taksista i drugih profesija, upozoravaju na veoma burnu političku jesen u Grčkoj. Prema odredbama Evropske unije, svako ko želi da zarađuje od prevoza putnika svojim vozilom, ima pravo da kupi licencu za taksiranje za 3.000 evra. Do sada je broj licenci bio ograničen na 30.000 u čitavoj Grčkoj.

Glavne boljke Grčke – korupcija i utaja poreza na svim nivoima – i dalje su, pored ubedjivanja EU za finansijsku podršku, najveći problem vlade Jorgosa Papandreua. Vladi do sada nije uspelo da se izbori sa utajama poreza i da zaista stegne kaiš. Da bi rupe u budžetu bile zapušene, do kraja godine će toj zemlji biti potrebno još milijardu i 700.000 evra.

Premijer Papandreu poručuje građanima da moraju da se disciplinuju kao „u ratu“. Zahtev premijera Grčke za nacionalnu mobilizaciju podrazumeva da se to prvo oseti u vrhu države, dakle u funkcionisanju državnih i političkih institucija kao i velikih budžetskih korisnika. Vlada Papandreua je „na brzaka” donela i usvojila ukaz o uvodjenju “specijalnog poreza” na nekretnine. Po toj odluci vlade vlasnici kuća i stanova će 2011. i 2012. već prema vrednosti nekretnine, morati da plate između 50 centi i 10 evra po kvadratnom metru. Procena je da će se na taj način sakupiti oko četiri milijarde evra. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos rekao je da je uvođenje “specijalnog poreza” na nekretnine u funkciji balansiranja sa budžetskim “rupama” za 2011. godinu, ali i kako bi se izišlo u susret zahtevima međunarodnih kreditora i osigurala nova tranša kredita – ključna za izvlačenje države iz krize. Ministar Venizelos kaže: ”Naš neposredni prioritet je puno poštovanje budžetskih ciljeva za 2011. s deficitom od 17,1 milijardi “uključujući servisiranje duga”, a za “2012. od 14,9 milijarda evra”.

Predsedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker rekao je da Grčka nije ispunila ciljeve postavljene u programu za pomoć, zbog čega možda neće dobiti sledeću, ključnu tranšu pozajmice. Junker je rekao da “svi uslovi koje je postavila evro-grupa moraju biti ispunjeni. Ako to nije slučaj, nije sigurno da će biti isplate sledeće tranše pozajmice”.

Grčka vlada je pred velikim izazovima i “Tantalovim mukama”. Bez rate od osam milijardi evra, Grčka će u narednih nekoliko nedelja postati nelikvidna i neće moći da plaća svoje finansijske obaveze. Objavljeni statistički podaci u Atini govore o negativnom privrednom rastu od minus 7,3 odsto u drugom tromesečju. Indikativno je da mere štednje u Grčkoj loše utiču na privredu i da je sve manje verovatno da će biti ispunjen cilj smanjenja budžetskog deficita u 2011. godini na 7,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 10,5 odsto iz prethodne godine.

Tradicionalno grčko društvo sa jakim uticajima pravoslavlja i patrijahalnog mentaliteta sada, pod pritiskom EU mora da se ubrzano prilagodjava promenama. Grčka zahvaćena najtežom krizom posle II svetskog rata, suočava se sa potrebom legalizacije “malih doza” droge. Grčki ministar Papainou najavio je uskladjivanje sa zakonodavstvom EU gde se mala količina svih vrsta droge ne tumači kao kriminal. Prema aktuelnom grčkom zakonu, svako ko koristi ili poseduje čak i malu količinu droge rizikuje kaznu do pet godina zatvora. Ako se doda opšte siromašenje gradjana Grčke onda će “liberalizacija” upotrebe droga biti odlično područje za delovanje narko-kartela, pre svega albanske i turske narkomafije i jačanje organizovanog kriminala u Grčkoj.

Druga novina je najava gradnje džamije u Atini. Procena je da samo u Atini živi oko 800.000 muslimana. Grčki parlament je većinom glasova – 198 od ukupno 300 poslanika – usvojio odluku da se podigne islamska bogomolja koju pripadnici te veroispovesti traže već godinama. Na severoistoku zemlje, u Trakiji živi muslimanska manjina koja ima oko 100.000 članova i oni u tom delu zemlje imaju svoje bogomolje. Odluku o izgradnji džamije podržale su sve vodeće stranke desnice i levice. Protiv je bila mala populistička partija LAOS čiji lider Jorgos Karaceferis je ocenio da je to “igranje vatrom ” i da će nova džamija u Atini biti “fabrika terorizma”.