Izvor: Politika

„U svetu ideologije morate da budete u pravu čak i kad niste u pravu”, kaže Džon Ralston Sol, kanadski pisac i predsednik Međunarodnog PEN centra, objašnjavajući proces propadanja globalizacije koja se, kako kaže, još održava veštačkim putem. Sol je stigao u Beograd na 77. kongres PEN-centra koji počinje u ponedeljak, ali i na predstavljanje svoje knjige „Propast globalizma i preoblikovanje sveta” koja je objavljena i kod nas u izdanju izdavačke kuće „Arhipelag” i u prevodu Igora Cvijanovića i Alena Bešića.

U ovoj knjizi, prevedenoj na sve veće svetske jezike, koju inače i naši čitaoci mogu da prate u feljtonu koji „Politika” objavljuje, Džon Ralston Sol, provokativno govori o tome zašto je globalizam bio dominantan, zašto je okončan nezapamćenom krizom, kako je ekonomija pretvorena u religiju modernog doba…

Već u knjizi „Nesvesna civilizacija” Džon Ralston Sol, kojeg je inače američki Tajm proglasio prorokom jer je predvideo svetsku krizu koja je počela 2008, govorio je o korporativizmu koji je nastao usled preteranog klanjanja slobodnom tržištu. Suprotno široko rasprostranjenoj pretpostavci po kojoj nesputani kapitalizam stimuliše demokratiju, ovaj autor smatra da nama danas upravlja odabrana grupa menadžera i birokrata koji podrivaju demokratiju isključujući običnog građanina iz procesa donošenja odluka. On smatra da je tragedija što su danas u korporativistički sistem uvučeni i današnji univerziteti, pokušavajući da od obrazovanja prave biznis umesto da mladima prenose dublje filozofske vrednosti.

Džon Ralston Sol je najpoznatiji po filozofskoj trilogiji, a objavio je i pet romana. Dobitnik je mnogih kanadskih i međunarodnih nagrada (između ostalih, prvi je dobitnik nagrade „Gutenbergova galaksija” za životno delo). Dobitnik je i francuske Legije časti za oblast umetnosti i literature. Njegove knjige prevedene su na 23 jezika u više od 30 zemalja, a za predsednika Međunarodnog PEN-a izabran je 2009. godine.

Kažete da globalizacija zastareva i da o njoj može da se govori u prošlosti, ali ona je još uvek tu, čini nam se duboko ukorenjena. To građani osećaju u svom životu. Kada će joj zaista doći kraj?

Danas vlada jedan veliki haos i on će još trajati osim ako se ne desi neki veliki rat ili neki drugi kolaps. Globalizacija je već izvan sistema, ali se produžava na jedan veštački način. Kako bi se taj sistem održao, i dalje se ta silazna linija prikazuje kao uzlazna i plasiraju se neistine. Dakle, oni su protiv nečega a zapravo rade to protiv čega su. Kažu da će nešto proizvesti napredak, a zapravo ništa ne funkcioniše. Menadžerstvo je nesposobno da oporavi svet od sebe samog. Slepa globalizacija ne priznaje mogućnost izbora i zato njeno vreme prolazi. Ona je već duže vreme na silaznoj liniji.

Rekli ste u jednom intervjuu da je tehnokratija zauzela mesto Boga?

Da, tehnokrate su u modernom dobu zamenile Boga, a u svrhu učvršćivanja moći uvek se koristi strah.

To zvuči dosta ozbiljno.

Sve civilizacije su bazirane na sistemu verovanja, ali iznenađujuće je da su oni koji veruju u globalizaciju i oni sa fundamentalističkom verom u Boga uspeli da stvore tako jaku koaliciju na kraju 20. veka. Tehnokratija je danas klasa kao sveštenici. Do kraja 20. veka, pod uticajem industrijske revolucije, ukorenilo se osećanje da je tradicionalni Bog mrtav i da je za njega ostalo upražnjeno mesto. Tu je uskočila tehnokratija koja je novom doktrinom zamenila doktrinu starog Boga. Vremenom je ekonomija postala nova religija, pa danas uspeh i razvoj svih civilizacija gledamo kroz ekonomiju. Globalizacija je donedavno zaista bila svojevrsno božanstvo i određivala naše ponašanje. Ali to lažno božanstvo neće oblikovati našu budućnost.

Koliko je globalizacija uticala na poziciju intelektualaca?

Zavisi od vrste intelektualca. Mislim da je ona vrsta intelektualaca koja se bavila fikcijom vrlo dobro reagovala. Jako su dobro uspeli da kreiraju neku novu realnost, što podseća na činjenicu da su ljudi koji pišu fikciju, zapravo, vrlo blizu istine i činjenica. U drugim oblastima, u oblasti filozofije i na univerzitetima, nisu uspeli da se održe zato što se u sferi usko specijalizovanih stvarao menadžment. Filozofi, koji su takođe važni, ostali su opterećeni naučnom istinom. Filozofija ne treba da ima naučni pristup, ona treba da se bavi idejama. Mislim da je suština u tome da treba da se zapitamo šta se dešava danas, odakle sve to dolazi, gde odlazi i kako menjati pravac.

Da li mislite da se dovoljno ljudi danas upitalo šta se sve to dešava?

Mislim da ne. Nisam ubeđen da su intelektualci van književne sfere našli pravi odnos prema ovom pitanju. Odgovornost za krizu prebačena je sa onih koji su krizu stvorili na građane, dug koji su stvorili prebačen je na javni dug… Politika postaje plitka i vezana za ličnosti, potpuno nesposobna da reši konkretne probleme nezaposlenosti, društvenog kolapsa i ekonomije. Treba napraviti distancu prema strahu i sagledati gde smo i kako dalje. U 19. veku je prosečan ljudski vek bio 50 godina. Ako se danas rodite, pretpostavka je da ćete živeti 100 godina. Dakle ljudski vek je duplo produžen, ali sistem je ostao isti kao u 19. veku. Rodite se, školujete, zaposlite, radite, odete u penziju i onda treba da umrete. Ali oni koji se danas rađaju neće umreti kad odu u penziju. To potpuno menja ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje…

Rekli ste da ne znate mnogo o Srbiji?

Ne znam mada sam dolazio u nekoliko navrata i pre rata, i posle. Mislim da se Srbija gradi iz početka. Kada sam bio u Beogradu krajem osamdesetih godina, grad je bio siv. Osećao sam neki oblak iznad. Jednostavno, znalo se da će nešto da se desi. Teško je reći, možemo samo da nagađamo, da li je to moglo da se spreči. Ali nalazim sličnost sa današnjom situacijom na Zapadu. Ljudi na Zapadu se danas tako osećaju i iznad njih je sada takav oblak, što je veoma loš znak.