Izvor: Politika

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da podržava širenje NATO-a i na zemlje Bliskog istoka, u trenutku kada, kako podseća Rojters, SAD traže načine da smanje prisustvo svojih trupa raspoređenih širom sveta.

„Mislim da bi NATO trebalo da se proširi i da, apsolutno, uključi Bliski istok”, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući, prenosi Tanjug.

Tramp je juče predložio veće prisustvo NATO-a na Bliskom istoku, posle napada iz Irana na američke vojnike u Iraku, u znak odmazde zbog ubistva iranskog generala Kasima Sulejmanija, koji je imao ključnu ulogu u borbi protiv ekstremističke Islamske države u regionu.

Tramp je rekao da Islamska država predstavlja međunarodni problem s kojim treba da se suoče i druge zemlje, pored SAD.

On je rekao da su SAD zaustavile Islamsku državu i učinile veliku uslugu Evropi i da bi NATO trebalo da se više angažuje.

Rojters prenosi da se Tramp našalio da bi Alijansa trebalo da se zove NATO-ME, odnosno NATO plus Srednji istok, i dodao da je to ime juče predložio generalnom sekretaru saveza Jensu Stoltenbergu.

Bela kuća je saopštila da je Tramp u razgovoru sa Stoltenbergom „naglasio značaj povećanja uloge NATO-a u sprečavanju sukoba i očuvanju mira na Bliskom istoku”.

Američka ambasadorka Kej Bejli Hačison izjavila je danas da je borba protiv Islamske države važna i za SAD i za saveznike u NATO-u.

————–

Politika, 13.04.2017. godine

Američki predsednik koji je stalno ponavljao da je NATO zastarela organizacija, preksinoć se predomislio i poručio da „NATO više nije zastareo”.

Donald Tramp je izjavio da više ne smatra da je Severnoatlantska alijansa prevaziđena posle sastanka sa  generalnim sekretarom saveza Jensom Stoltenbergom u Beloj kući.

Promene u retorici Vašingtona mora da su umirile američki spoljnopolitički establišment i prekookeanske saveznike, posebno zbog toga što je zaokret u politici prema alijansi tek jedan od mnogih zaokreta koje je Tramp napravio u sferi spoljne politike.

U poslednje dve nedelje, predsednik je promenio mišljenje i o mnogim drugim političkim i ekonomskim pitanjima, navodeći birače da se zapitaju da li je ovo kraj njegovih predizbornih obećanja. Da li je ovo kraj populiste Trampa i početak još jedne uobičajene američke administracije?

Kada je reč o zapadnom vojnom savezu, Tramp je istakao da se predomislio jer je uvideo da se NATO sada bori protiv terorizma. Nije jasno zašto je predsednik promenio ploču jer se u radu alijanse ništa značajnije nije promenilo otkako je on za nju isticao da je izgubila smisao postojanja.

Pomenuo je doprinos vojnika iz država članica u borbi protiv talibana, ali njihovo učešće u ratu u Avganistanu svakako nije novijeg datuma jer se NATO bio uz SAD od početka invazije.

Predsednik je za 180 stepeni promenio i stav prema vladi sirijskog predsednika Bašara el Asada, za koga je ranije tvrdio da ubija teroriste i da Amerika zato treba sa njim da sarađuje, a za koga sada ističe da je „kasapin” koji ubija žene i decu.

Ranije je osuđivao Baraka Obamu kada je ovaj hteo da napadne vladu iz Damaska zbog upotrebe hemijskog oružja, ali je on prošle nedelje stvarno uradio ono o čemu je Obama samo razmišljao – pokrenuo je oružje protiv Asada.

Tako je kritičar Bušove i Obamine politike izvoza demokratije i smenjivanja režima poslao 59 krstarećih raketa na sirijski vojni aerodrom ne bi li kaznio režim zbog ubijanja civila.

Zbog intervencije protiv ruskog štićenika, Tramp je pogoršao i odnose sa Moskvom, pa je morao da izmeni i stav prema Kremlju.

Dok je ranije za Putina imao samo reči hvale, šef Bele kuće sada izjavljuje da ruskog predsednika uopšte ne poznaje i da su odnosi između dve zemlje na veoma niskom nivou. Onoliko koliko je pogoršao mišljenje o Putinu, toliko je poboljšao stav prema kineskom predsedniku Si Đinpingu i Pekingu uopšte.

Za razliku od prethodnih meseci kada je isticao da Kina namerno obara vrednost juana, šef Bele kuće je posle prošlonedeljnog susreta sa Sijem na Floridi izjavio da Kina više ne manipuliše valutom (pa da zato i neće pretrpeti sankcije).

Iako je kandidat Tramp obećao da će uvesti visoke carine na kineske proizvode, predsednik Tramp od toga odustaje i tvrdi u intervjuu „Volstrit džornalu” da ništa ne mora da se promeni u trgovinskim odnosima između dve zemlje ako Peking pomogne SAD da suzbiju severnokorejski nuklearni program.

Kada je reč o unutrašnjoj i ekonomskoj politici, Tramp je i na tim poljima doživeo preobražaj, pa je za direktorku Federalnih rezervi (američka narodna banka) Dženet Jelen istakao da je voli i ceni i da može da ostane na funkciji i nakon isteka mandata sledeće godine.

Koliko tokom kampanje, republikanac je optuživao Dženet Jelen, koja je bila Obamin izbor, da je sramota za SAD i da je namerno držala niske kamatne stope za vreme izbora da bi pomogla njegovoj demokratskoj protivnici Hilari Klinton.

Prema oceni medija, sve ove promene dokazuju da je Tramp sada pod većim uticajem njujorške elite koju je poveo sa sobom u Vašington, poput kćerke Ivanke i zeta Džareda Kušnera, nego pod uticajem populista koji su njega doveli u Belu kuću, poput stratega Stivena Benona.

Veruje se da je Benon, sa stavovima usmerenim protiv Volstrita i američkog mešanja u svetske sukobe, bio ključan za Trampovu pobedu na izborima, ali se sukobio sa Kušnerom i došao pod led. Njegova karijera je dovedena u pitanje, a u prilog tome govori i činjenica da ga je Tramp izbacio iz Saveta za nacionalnu bezbednost koji se u Beloj kući bavi pitanjima sigurnosti.

Vakuum je popunio ministar odbrane, general Džejms Matis, koji je, za razliku od Benona, zagovornik Severnoatlantske alijanse i tradicionalne američke uloge u svetu.

Posle neuspelog pokušaja da u Kongresu ugasi „Obamaker”, Tramp je, čini se, odustao od ukidanja reforme zdravstvenog sistema, što je bilo jedno od njegovih središnih predizbornih obećanja.

Iako je održao reč i doneo uredbu o zabrani ulaska u SAD za građane sedam muslimanskih zemalja, ne može se reći da makar na tom polju nije razočarao birače, jer mu je uredba oborena na sudu. Ostaje još da se vidi da li će podići zid prema Meksiku ili će i o ilegalnim imigrantima promeniti mišljenje.

Za mnoge umerene republikance, demokrate i elitu ovo su pozitivne promene. Za one koji su bukvalno verovali u sve što je Tramp obećavao, ovo je dokaz da se njujorški politički novajlija autsajdera brzo i sigurno pretvara u vašingtonskog insajdera.