Izvor: Politika

Otvoreno preteće pismo dvojice američkih senatora Teda Kruza i Rona Džonsona ostavilo je proteklog vikenda Edvarda Heremu, vlasnika švajcarske firme „Olsiz”, specijalizovane za postavljanje podvodnih cevi gasovoda širom sveta, bez izbora.

Dva dana pre nego što je američki predsednik Donald Tramp prošlog petka potpisao zakon o vojnom budžetu SAD za 2020, Kruz i Džonson pismeno su se obratili Heremi, upozoravajući ga na razorne posledice ukoliko „Olsiz” još „samo jedan dan” nastavi sa postavljanjem cevi rusko-evropskog gasovoda „Severni tok 2” podno Baltika nakon što šef Bele kuće potpiše spomenuti zakon. Zakon o vojnom budžetu SAD za 2020. sadrži i članove koja se odnose na izgradnju dva gasovoda koji sibirski energent treba da dopreme do Evrope.

Prema tim odredbama, graditelji „Severnog toka 2” i „Turskog toka” imaju 30 dana da prekinu s radovima na tim projektima ako žele da budu izuzeti od najavljenih drakonskih sankcija Vašingtona.

Senatori Kruz i Džonson javili su se vlasniku „Olsiza” i pre potpisa predsednika SAD.

„Ovo pismo upućeno je vama, vašim zaposlenima, kompaniji i deoničarima kao formalnopravna nota. Zakon je usvojen s specifičnim ciljem da momentalno zaustavi vaše radove na ’Severnom toku 2’. Jedini odgovorni potez vaše kompanije i vas jeste da taj posao smesta prestane. Ukoliko ipak nastavite, makar i samo jedan dan nakon što predsednik potpiše zakon, suočili biste se sa razornim i potencijalno fatalnim pravnim i ekonomskim sankcijama”, napisali su Kruz i Džonson.

Šta je onda ostalo Heremi sem da već u subotu objavi suspenziju rada na „Severnom toku 2” i momentalno povuče svoje brodovlje sa gradilišta na Baltiku? Kompanija „Olsiz” izdala je potom saopštenje u kome ističe „značaj gasnog projekta za energetsku bezbednost Evrope”, ali je tajming završetka „Severnog toka 2” ozvaničenjem „permanentnih sankcija” Vašingtona i brzometnim povlačenjem švajcarske-holandske firme, jedine koja na Zapadu ima ekspertizu i tehnologiju za taj složeni posao – zasigurno pomeren u budućnost.

Iz Vašingtona su juče stigle najave da će nadležna tela Kongresa po ubrzanoj proceduri (zakonom postavljeni rok je 60 dana) sastaviti spisak kompanija koje učestvuju u izgradnji dva spomenuta gasovoda i dostaviti ga Stejt departmentu radi kažnjavanja. S ove strane Atlantika, u Berlinu i Briselu, od proteklog vikenda izražen je verbalni otpor prema „eksteritorijalnim sankcijama SAD”, dok Moskva i Ankara ne skrivaju da će „recipročno uzvratiti” na nove američke sankcije, kada i kako bude odgovaralo Rusiji i Turskoj.

U Moskvi, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio je juče da su „SAD još jednom pokazale da diplomatiju vode prvenstveno metodama zastrašivanja: sankcijama, ultimatumima i pretnjama”. „Kongres sankcijama protiv ’Severnog toka 2’ bombarduje bilateralne odnose SAD i Rusije ne bi li sprečio predsednika Trampa i šefa diplomatije Majka Pompea da razviju trgovinu sa Rusijom”, ocenio je Lavrov, uz najavu da će „Severni tok 2” biti završen bez obzira na američke pretnje i „beskrupuloznu konkurenciju”.

Berlin je Vašingtonu proteklog vikenda izbio ključni argument za sankcije protiv „Severnog toka 2”. Naime, neviđenim diplomatskim žongliranjem Berlina tokom devetočasovnih pregovora u nemačkoj prestonici prošlog petka, ruski „Gasprom” i ukrajinski „Njeftogaz” utanačili su kompromisni dogovor o nastavku tranzita sibirskog gasa ka Evropi u sledećih pet godina (s opcijom produžetka na još deset godina), a nakon 31. decembra, kada ističe tekući sporazum.

Novim dogovorom „Gasprom” i „Njeftogaz” obećali su da se više neće međusobno tužiti dok će tekuće sudske sporove baciti u koš. Pride, „Gasprom” je najavio da će „Njeftogazu” do Nove godine isplatiti 2,9 milijardi dolara, koliko mu je razrezala stokholmska arbitraža u jednom ranijem sporu.

„Kakav je smisao američkih sankcija ’Severnom toku 2’, najavljenih kao mera zaštite interesa i Evrope i Ukrajine, ako su ’Gasprom’ i ’Njeftogaz’ postigli sporazum koji je aminovao i Maroš Ševčovič, zamenik predsednika Evropske komisije”, pitala se Ulrike Demer, zamenik portparola vlade u Berlinu.

Američke sankcije su ništa drugo do „mešanje” u njihove „unutrašnje poslove”, dodala je Demerova.

Američko viđenje smisla sankcija protiv „Severnog toka 2” izneo je potom Ričard Grenel, ambasador SAD u Nemačkoj.

„Vašington je doneo veoma proevropsku odluku. Cilj je oduvek bila diverzifikacija evropskih energetskih snabdevača i obezbeđivanje da niti jedna zemlja energetikom ne ostvari isuviše veliki uticaj na Evropu. Uz to, 15 evropskih država, Evropska komisija i Evropski parlament jasno su izrazili svoju zabrinutost oko ’Severnog toka 2’”, naglasio je Grenel.

Zvanični Berlin procenjuje da bi se oko 350 nemačkih firmi –učesnika gradnje „Severnog toka 2” – moglo naći na radaru sankcija Vašingtona, ali Nemačka, izgleda, ne odustaje od ovog projekta.

„Američke sankcije uticaće na gradnju rusko-nemačkog gasovoda ’Severni tok 2’, ali će taj projekat od najveće važnosti ipak biti završen u drugoj polovini 2020”, prognozirao je juče Peter Bejer, koordinator nemačke vlade za transatlantsku saradnju, u izjavi državnom radiju.