Izvor: Beta

Velika ulaganja u vojsku omogućila su Kini da razvija kapacitete koji bi mogli da poremete vojnu ravnotežu i povećaju napetost u pacifičkom regionu, ocenjeno je danas u Vašingtonu.

„Tempo i razmere ulaganja u vojsku omogućile su Kini da razvija kapacitete koji bi, kako verujemo, mogli da poremete vojnu ravnotežu u regionu, povećaju rizik od nesporazuma i pogrešnih procena i doprinesu povećanju napetosti u regionu”, rekao je zamenik pomoćnika ministra odbrane za istočnu Aziju Majkl Šifer.

U juče objavljenom izveštaju Pentagona navodi se da je Kina je posle razvoja novog stelt aviona i nosača aviona, kao i rekordnog broja lansiranja u svemir prošle godine, na putu da do 2020. godine stvori modernu, regionalno fokusiranu vojsku.

Šifer je ocenio da zabrinutost raste ne zbog nosača aviona, stelt aviona ili bilo kojeg drugog programa, već da postojano povećanje razvoja vojske i naoružanja može da predstavlja destabilizaciju i „poveća krvni pritisak” zemalja u regionu.

Izveštaj je, navodi agencija Asošiejted pres, objavljen u trenutku u kojem SAD i Kina pokušavaju da obnove odnose poremećene zbog vojnog jačanja Kine, stalne američke pomoći Tajvanu i upada u računarske mreže američkih državnih i vojnih institucija za koje se veruje da dolaze iz Kine.

U izveštaju se navodi da je Peking prevazišao jaz u tehnološkom razvoju i da ubrzano modernizuje vojnu opremu, s eventualnim ciljem da spreči moguću američku intervenciju u sukobu s Tajvanom.

Izveštaj Pentagona takođe upozorava da se vojni uticaj Kine može protegnuti do zapada Tihog okeana kako bi se sprečilo kretanje američkih snaga i njihovih saveznika.

Pentagon navodi da novi stelt borbeni avion zajedno s raketama velikog dometa može omogućiti Kini da napada regionalne vazdušne baze i druga postrojenja.

„Kina modernizuje svoj nuklearni arsenal” i ima novo oružje sposobno da ojača svoju bezbednost, navodi se u izveštaju i dodaje da to poboljšanje naoružanja ima za cilj da se „obezbedi sposobnost oružja za razuveravanje Kine” u odnosu na stalni napredak SAD i u manjoj meri Rusije.

Kina se zalaže za politiku nekorišćenja atomskog oružja i koristila bi ga samo u slučaju odbrane, odnosno nuklearne agresije na zemlju.