Izvor: Politika

Kineska mornarica je danas uputila svoj prvi nosač aviona na probnu vožnju, korak koji će kod kuće svakako izazvati patriotski ponos, a žmarce kod suseda zbog pomorskih ambicija Pekinga.

Dugo očekivana premijera nosača, redizajniranog i obnovljenog bivšeg sovjetskog plovila, označava veliki pomak u dugoročnim kineskim planovima izgradnje flotile nošača aviona sa pratećim brodovima, kojom bi mogla da pokaže snagu u regionu Azije gde su važni pomorski putevi i brojni pomorski teritorijalni sporovi.

„Simbolični značaj prvog kineskog nošača nadmašuje njegov praktični značaj”, kaže, međutim, Ni Lesiong, stručnjak za kinesku pomorsku politiku na šangajskom Univerzitetu političkih nauka i prava.

„Mi smo već pomorska sila i zato nam treba odgovarajuća snaga, bilo u nosaču aviona ili bojnim brodovima, kao i SAD ili Britanija”, rekao je Ni u razgovoru za Rojters.

„Nosač aviona je jutros napustio brodogradilište u luci Dalijan, na severoistoku provincije Liaoning, kako bi započeo svoju prvu plovidbu morem”, javila je agencija Sinhua opisujući putovanje kao osetljivu probnu vožnju za još nedovršeni brod.

Nosač koji je dugačak oko 300 metara zaplovio je kroz izmaglicu i tri puta se oglasio sirenom napuštajući dok, navela je Sinhua na svom sajtu posvećenom vojnim vestima.

Agencija je istakla da je „izgradnja snažne mornarice, koja odgovara sve značajnijem statusu Kine, neophodan korak i neizbežan izbor za zemlju kako bi očuvala svoje sve veće globalističke nacionalne interese”.

Kinezi kažu da porinuće nosača aviona pokazuje da njihova zemlja zaslužuje veće poštovanje od ostatka sveta i pored problema s kojima se suočava kod kuće.

„Nosač aviona je znak velike sile”, kaže Pan Čunli, 29-godišnji IT tehničar iz Pekinga.

„Kina je dramatično ojačala. Ceo svet treba da baci novi pogled na Kinu i sagleda je kao narastajuću silu koja je sposobna da štiti svoja prava i teritorije”, kaže on.

Penzionisani kontra-admiral Jin Džuo izjavio je za državnu televiziju da mornarica planira da izgradi grupu nosača aviona, ali da će taj zadatak biti dug i težak.

„Za formiranje grupe sa nošačem aviona, ja mislim da će biti potrebno najmanje 10 godina”, rekao je Jin u izjavi za televiziju povodom prve plovidbe novog nošača.

Prošlog meseca Kina je zvanično potvrdila da je rekonstruisala jedan stari nedovršeni sovjetski nošač aviona, kupljen od Ukrajine, a vojni izvori su rekli Rojtersu da takođe gradi dva vlastita nošaca.

Da bi oni uspešno obavljali svoju funkciju dalje od obala Kine, mornarica tek treba da razvije celu flotilu pratećih brodova i formira borbenu grupu sa nošačem aviona.

U kineskom susedstvu Indija i Tajland već imaju nosače aviona, Australija je naručila dva višenamenska nosača, a SAD imaju ukupno 11 nosača aviona.

Uoči porinuća novog kineskog broda predstavnik američkog Pentagona je osporio mogućnost velikog pomaka u pomorskoj snazi Kine dolaskom novog nosača.

„Kineski prvi nosač je veoma ograničenih vojnih sposobnosti i primarno će služiti da bi se udovoljilo potrebama prestiža velike sile, pomoglo u ovladavanju osnovnih vojnih procedura i projektovalo nesto od vojne moći”, ocenio je predstavnik Pentagona.

Međutim, nosač aviona je samo jedan segment kineske pomorske i opšte vojne modernizacije, koja velikim koracima grabi napred, dok druge zemlje i susedi stežu kaiš i smanjuju vojne budžete kako bi izašle na kraj s privrednim teškoćama.Zato će za mnoge susede ovaj nosač sigurno predstavljati nešto sasvim drugo i biće svakako simbol vojne pretnje.

Azijski analitičari ukazuju da će mnoge okolne zemlje reagovati uznemireno, posebno imajući u vidu nedavne teritorijalne sporove u Južnom kineskom moru i pomorske incidente između Kine i Japana poslednjih godina oko spornih voda ispod kojih se protežu bogata nalazišta nafte i gasa.

Međutim, Kina ne želi da plaši svoje susede novim nošačem aviona, kaže šangajski profesor Ni.

„Jedan usamljeni nošač aviona koji plovi morem bez pratećih brodova, ne predstavlja borbenu grupu”, kaže Ni i dodaje da bi on bio samo laka meta ako ga takvog poslali na otvoreno more.