Izvor: FDB
Intervju: prof. dr Nenad Đorđević, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost
Poštovani profesore, kojim rečima biste približili mlađim generacijam delo i karakter profesorke Smilje Avramov?
Smilja je nesvakidašnja žena po svim parametrima za jedno živo biće. Govorim o njoj na ovaj način, u ubeđenju da za takve veličine smrt nije prepreka. One nastavljaju da žive kroz svoja dela, kroz duhovni i intelektualni legat koji ostavljaju svom okruženju i ljudima koji su imali prilike da blisko sarađuju sa njom.
Ona se ostvarila u svim poljima sopstvenog života: kao žena, kao majka i kao profesionalac. U svim segmentima bila je više nego brilijantna. Bila je čovek, ali čovek sa velikim “Č”. A to sam saznao onog momenta kada sam prvi put video na koji način je negovala odnos sa svojim suprugom, Dušanom. Njen unuk nosi isto ime… zar je potrebno izgovoriti još nešto?
Čuli smo glasine o njenom izbacivanju iz partije… Možete li nam reći nešto više o tome?
Imala je sopstvene stavove i svoje mišljenje i to mišljenje je uvek iznosila maksimalno korektno. Ona nije imala ogradu u iznošenju i odbrani sopstvenog vrednosnog sistema. Na nju niko nije mogao da utiče. To možemo videtu u njenim delima koje je sprovodila u praksi, kao i u knjigama koje je napisala. Bila je prava heroina svog doba! Prezirala je nepravdu i nikada se nije odricala svojih prijatelja. Bila je i ostaće simbol moralnog patriotizma i moralne čistote.
Napomenuli ste da je bila ostvarena kao profesionalac. Da li smo mi svesni u kojoj meri je ona doprinela našoj naučnoj zajednici i srpskom društvu u celini?
Vršila je funkciju predsednika Svetskog udruženja za međunarodno pravo. Kada je u Hagu bila svedok optužnice protiv Miloševića, možemo videti da se Karla del Ponte neprijatno iznenadila kada je shvatila pravac u kojem je Smilja izlagala, a taj pravac je, bez izuzetka, i u ovom slučaju išao na stranu odbrane interesa naše otadžbine i Slobodana Miloševića.
Smatram da je suvišno govoriti o značaju i veličini opusa njenih naučnih radova, knjiga i publikacija uopšte. Činjenica da je ona napisala u svojoj devetoj dekadi života 11 knjiga, više je nego dovoljni pokazatelj od kakvog smo intelektualca imali čast i privilegiju da učimo. Ja sam kod nje branio svoju doktorsku disertaciju na temu međunarodnog terorizma, a pošto sam imao problem sa literaturom, koja je u našoj državi na tu temu bila izuzetno retka, ona je prilikom povratka sa službenog puta iz Sjedinjenih Američkih Država, donela 20 kilograma knjiga koje su bile najreferentnije za ovu oblast. Zar to, uz nebrojani broj gestova sa njene strane, ne stvara obavezu kod čoveka da se stara i da neguje delo i lik naše profesorke? Siguran sam da je u tom pogledu nismo izneverili.
Fakultet za diplomatiju i bezbednost je jedina institucija koja je objavila sabrana dela profesorke Avramov?
Da. Fakultet kao institucija je osećao dužnost da u svakom mogućem smislu ne dozvoli da se ovakav intelektualni biser zaprlja. Vremena se menjaju, tehnologija napreduje… moramo biti odgovorni prema našoj akademskoj zajednici.
Za kraj, ovom prilikom bih najavio događaje, naučnog i svečanog karaktera, koji za cilj imaju da se naučni, intelektualni i duhovni kapital naše profesorke, Smilje, nikada ne zaborave. Naprotiv, naša je namera da se oni produbljuju i da služe kao baza, kako našim studentima, tako i celoj omladini koja ima nameru da se obrazovno i patriotski usavršava.