Izvor: Strukovno udruženje sektora bezbednosti

Strukovno udruženje sektora bezbednosti (SUSB) je 29. juna 2018. godine u amfiteatru Fakulteta za diplomatiju i bezbednost održalo stručni skup na temu: „Problematika u radu na liniji policija-tužilaštvo-sudstvo i slika u društvu“. Motivi za organizaciju jednog ovakvog skupa nalaze se u želji da se razmene iskustva i ukaže na pozitivne, ali i one elemente ove saradnje koji se mogu dalje unaprditi. Cilj svakog unapredjenja odnosa policije, tužilaštva i sudstva je vladavina prava i sigurniji građani koji imaju poverenja u nezavisnost, samstalnost i efikasnost ovih organa. Kao polaznu osnovu za organizaciju ovog skupa SUSB je sprovelo kratku anketu na osnovu koje su se mogle utvrditi percepcije građana o odnosu i radu policije, tužilaštva i sudstva u Srbiji i uvideti u kojoj meri oni ove organe smatraju nezavisnim, samostalnim i efikasnim.

Skup je otvorio Dejan Milutinović, predsednik Udruženja i ujedno moderator skupa, koji je istakao značaj razumevanja između lica koja rade u ovim usko povezanim organima i saradnje među njima u najboljem interesu društva.

Dimitrije Milutinović, predsednik Skupštine SUSB, obratio se skupu na temu tužilačke istrage i promena koje su se desile u Srbiji usled prelaska sa sudske istrage na tužilačku. On je objasnio značaj istrage sa aspekta organa koji vodi krivični postupak, okrivljenog i njemu Ustavom zajemčenih osnovnih prava i sloboda, efikasnosti. Posebno je ukazao na kršenje pretpostavke nevinosti kada okrivljeni u postupcima u kojima postoji veća zainteresovanost javnosti „dolazi na loš glas“ i često ostaje upamćen u tom svetlu. Tužilac je sa uvođenjem tužilačke istrage glavni akter prve faze krivičnog postupka koji rukovodi istragom i odlučuje o njenom pokretanju, preduzimanju predistražnih radnji i završetku istrage. Milutinović je istakao značaj razumevanja građana za zakonito i profesionalno postupanje policije u slučajevima kao što je to blokada saobraćajnica ili drugi vidovi remećenja javnog reda i mira, kao i značaj donošenja adekvatnih presuda višestrukim počiniocima krivičnih dela, posebno ako je među njima i napad na policijske službenike.

Specijalni pedagog Ljiljana Marković iz Centra za životno usmeravanje „Adverto“ istakla je da su u svom dugogodišnjem radu sa decom i mladima, koji su u sukobu sa zakonom ili su u riziku, uvideli da je od ključne važnosti za zaštitu maloletnika komunikacija policije, tužilaštva, suda i centra za socijalni rad. Brza i pravovremena reakcija na vršenje krivičnih dela od strane maloletnih lica može doprineti boljoj prevenciji recidiva i usmeravanju maloletnika na prosocijalne oblike ponašanja. Na žalost, praksa pokazuje da postupci prema maloletnicima traju dugo, a primena vaspitnih naloga kao oblika diverzivnih mera nije u značajnoj meri zaživela u svim gradovima u Srbiji, pa ni u Beogradu, uprkos naporima svih gore navedenih sistema. Ona je istakla da mediji često senzacionalistički objavljuju informacije o maloletnicima koji su ili počinioci krivičnih dela ili su žrtve/svedoci, ne vodeći računa o zaštiti najboljeg interesa deteta. Senzacionalističko izveštavanje medija o krivičnim delima u kojima su učesnici i maloletnici stvara negativnu sliku u društvu o ovoj deci i vodi ka diskriminaciji. Iz svega navednog mišljenja je da je neophodno da se postupci prema maloletnicima vode po principu hitnog postupka i promoviše primena vaspitnih naloga, a u cilju zaštite maloletnika. Na ovaj način deci šaljemo poruku da je takvo ponašanje štetno i opasno i da društvo osuđuje vršenje krivčnih dela, ali istovremeno šaljemo im poruku da ćemo im pomoći da svoje ponašanje promene i dobiju priliku da naprave boje izbore u svom životu.

Marina Kostić, generalni sekretar SUSB, je predstavila prisutnima rezultate ankete o percepciji građana o radu policije, tužilaštva i sudstva. Oko 45% anketiranih lica je videlo izvršnu vlast kao odgovornu što se osuđeni počinioci krivičnih dela nalaze na slobodi, a tek potom su kao odgovorni navedeni sudstvo (25,8%) i tužilaštvo (22,6%). Na pitanje „Ko je odgovoran za nepokretanje postupaka po prijavama građana?“, 38,7% ispitanika je odgovorilo da je to tužilaštvo, a po 29% ispitanika da su to izvršna vlast i policija. Oko trećine ispitanika smatra da je sud odgovoran što se lica poznata policiji kao kriminogena nalaze na slobodi, a slede izvršna vlast (25,8%) i tužilaštvo i policija sa po 19,35%. Slika ispitanika o ulozi medija u ostvarivanju pravde u Srbiji je pretežno negativna budući da se 64,5% posto njih izjasnilo da mediji u Srbiji doprinose remećenju ostvarivanja pravde. Ipak, u pojedinim slučajevima mediji su označeni kao pokretači pojedinih pitanja i značajni za osvetljavanje pojedinih slučajeva. U pogledu nezavisnosti u radu policije, tžilaštva i sudstva i njihove efikasnosti oko 80% ispitanika se izjasnilo da rad policije nije nezavistan a 67,7% da nije efikasan, 87% se izjasnilo da ne vidi rad tužilaštva kao samostalan i efikasan, a čak 90,3% ispitanika se izjasnilo da rad sudova nije nezavistan a 93,5% da nije ni efikasan. Marina je ponudila neka od objašnjenja za ovakvu percepciju građana o nezavisnosti ovih organa: percepcija policije, tužilaštva i sudstva kao visoko politizovanih organa, zavisnih od izvršne vlasti i „moćnika“ koji kontrolišu rad lokalnih partijskih organa i kadrovsku politiku u njima; postojanje paralelnih centara upravljanja i moći u policiji, službama bezbednosti i vojsci, kao i partijama na vlasti, jer korupcija počinje najpre u njima još i pre dolaska na vlast; javna odbrana ili osuda pojedinih lica od strane visokih državnih zvaničnika čime se obesmišljava čitav pravosudni sistem a oni pokazuju i kao policajci i kao tužioci i kao sudije. U tom sklopu ona je istakla značaj poštovanja Kodeksa ponašanja članova Vlade i narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.

Član SUSB Milan Petrić je naveo da u analizi ovog odnosa moramo krenuti od činjenice da su i pravosuđe i policija institucije koje rade svoj posao sa zajedničkim ciljem da građanima pruže sigurnost i bezbednost i da građani to očekuju od njih. U pogledu odnosa prema svedocima Petrić je naveo da ih u nekim situacijama, zakoni tretiraju kao kolateralnu štetu. Recimo ukoliko se ne odazovu sudskom pozivu oni moraju biti privedeni. Istovremeno tuženi se brani sa slobode. Takvim stavom postoji mogućnost da se na svedoka vrši pritisak. Psihički, pa čak i fizički. U strahu od nekakve osvete svedok se povlači, menja iskaz ili ne dolazi na suđenje. Pa čak i svesno pristaje na zakonsku kaznu, jer je ona veoma blaža od one koju može dobiti od tuženog. Nekom bizarnom logikom zakon u ovakvim slučajevima ide u korist tuženog, tj počinioca.

U drugoj situaciji, poučen ličnim iskustvom, Petrić je izneo mišljenje da je sud previše blag kada su u pitanju krivična dela u pokušaju. Upotrebiću doktorski žargon i reći da je moja dijagnoza da zločin u pokušaju može preventivnim delovanjem da se spreči i da pravosuđe mora biti identično efikasno i posvećeno sprečavanju mogućih zločina kroz kaznenu politiku, a ne da se bavi samo blagim sankcionisanjem istih. Tu treba nastupiti sa predlozima, izmenama, dopunama i rešenjima postojećih zakona a sve u cilju pružanja sigurnosti i bezbednosti građanima. On je istakao da je posebno značajno poraditi na boljoj koordinaciji između policije i tužilaštva sa jedne i sudova sa druge strane u cilju prilagođavanja i menjanja kaznene politike u skladu sa pojavom novih ili učestalih devijantnih ponašanja pojedinaca u društvu u cilju preventivnog delovanja na potencijalne izvršioce krivičnih dela, jer jedino zajedničkim nastupom može se ozbiljno uticati na smanjenje stope kriminala u našoj državi.

Diskusija koja je usledila je bila izuzetno značajna i korisna. Ukazano je na to da se i pored promena vlasti sistem zadržava, da se zbog toga mora raditi na jačanju etike i integriteta samih pripadnika policije, tužioca i sudija, ali i onih koji vrše njihov izbor i kadriranje kako bi na ova mesta došli profesionalci a ne poslušnici. Istaknut je značaj podele vlasti, njene disperzije, budući da je jedino u takvim uslovima moguć nezavistan rad ovih organa. U uslovima koncentracije moći u rukama jedne strane, nikakva nezavisnost rada policije, tužilaštva i sudstva nije moguća. Apelovano je na profesionalno izveštavanje medija i poštovanje etičkih standarda i zakonskih normi, kao i njihovo ne učestvovanje u plasiranju lažnih vesti i širenju panike. Neophodno je da kaznena politika ispunjava svoju preventivnu svrhu (specijalnu i generalnu) usmerenu na sprečavanje kriminala i nasilja, kao i da se poboljša komunikacija između prekršajnog suda i policije. Posebno je istaknut značaj političke volje da se obračuna sa huliganizmom i nasiljem na javnim okupljanjima i sportskim manifestacijama, potreba povećanja broja sudija, tužilaca i socijalnih radnika, profesionalizam u radu i odabir kvalitetnog kadra, kao da se napad na policijske službenike oštrije sankcioniše.