Izvor: Danas

Tokom četiri decenije od afere Votergejt koja se dovodi u vezu s tadašnjim američkim predsednikom Ričardom Niksonom, političari neprekidno ignorišu glavnu lekciju tog skandala: zataškavanje je gore od zločina. Poput Niksona, oni su platili veću cenu za skrivanje svojih nedela nego što bi platili za sama nedela.

Ali, sada smo svedoci skandala koji predstavlja kršenje takvog pravila – afere prisluškivanja telefona u Velikoj Britaniji koja je uzdrmala temelje političke scene u toj državi. U prošloj deceniji, tabloid News of the World, u vlasništvu kompanije Ruperta Mardoka News Corporation, prisluškivao je telefone 4.000 ljudi. Na listi se nalaze ne samo članovi kraljevskih porodica i slavne ličnosti, već i porodice vojnika ubijenih u Avganistanu i Iraku, te porodice žrtava terorističkog napada u Londonu 2005.

Afera je razotkrivena kada je Gardijan objavio da je taj tabloid hakerisao poruke u mobilnom telefonu nestale trinaestogodišnjakinje Mili Douler, očigledno u nadi da će pronaći izraze bola ili očaja članova njene porodice koji bi mogli da se nađu na naslovnoj strani. Sve dok šest meseci kasnije nije pronađen leš devojčice, članovi porodice i policija verovali su da je ona, možda, još živa, budući da su operativci lista News of the World brisali poruke iz njenog telefona kada bi se „sanduče“ za prijem poruka napunilo. Londonska policija saopštila je da su u tu svrhu često unajmljivani i pripadnici policije koji su dostavljali informacije u zamenu za novac.

U obimnim dokumentima o prisluškivanju, sve to predstavlja novost. Čak ni Staljin nije prisluškivao mrtve. Naredna faza bila je zataškavanje. Džejms Mardok, Rupertov sin, predsednik evropskog i azijskog ogranka kompanije dozvolio je da se u tajnosti izdvoji milion funti, odnosno 1,6 miliona dolara, za „kupovinu ćutanja“ žrtava prisluškivanja. Milioni imejlova koji su stigli toj kompaniji navodno su uništeni. Ipak, stiče se utisak da je nečovečnost prvobitnih dela šokantnija od detalja ovog ili nekog drugog zataškavanja.

Političke posledice skandala u vezi sa prisluškivanjem telefona u najvećoj meri će zavisiti od rezultata zvaničnih istraga koje su već pokrenute u Britaniji. Takođe, ta afera uticaće na stav Vlade i građana prema onome što News Corporation uistinu predstavlja. Mardokovi nazivaju tu kompaniju „novinarskim preduzećem“. U stvari, reč je o kompaniji koja obezbeđuje zabavu, jer većinu prihoda dobija od filmske i televizijske industrije.

Što je još značajnije, radi se o propagandnoj mašini za desničarske akcije i političare. To je „glavno lice“ kompanije News Corporation o Sjedinjenim Državama, predstavljeno posredstvom televizijske stanice Fox News, čiji zaštitni znak predstavlja neprekidno propagiranje desničarske ideologije. Mada su za političku propagandu nekada bili zaduženi Vlada i političke partije, a Fox News je zvanično nezavisan, ta televizijska stanica uglavnom služi interesima američkih republikanaca.

U slučaju Britanije, News Corporation je predstavljala neku vrstu „države u državi“, budući da je podmićivala policiju, preuzimala nadležnosti policije u domenu prisluškivanja, te zastrašivanjem primoravala političare da „skrenu pogled na drugu stranu. Ta kompanija slično se ponašala i u Sjedinjenim Državama, gde je koristila moć medija da „udahne život“ pokretu Čajanka.

Sve ovo predstavlja suviše veliko udaljavanje od onoga što bi novinarska organizacija trebalo da predstavlja. Njena glavna uloga u demokratskom sistemu jeste da omogući ljudima da ispune svoje građanske dužnosti tako što će im obezbediti informacije o Vladi, drugim snažnim institucijama, građanskim pokretima, događajima na međunarodnoj sceni, i tako dalje. Ali, News Corportation je zamenila takvo novinarstvo „golicavim“ temama i tračevima, što je učinjeno kada je News of the World, koji ima stošezdesetosmogodišnju tradiciju, pre 27 godina pretvoren u tabloid i postao pristrastan, kao i kada je 1996. pokrenuta televizijska stanica Fox News.

Autor je član Instituta nacije, organizacije koja se bori za slobodu štampe, i gostujući profesor na Univerzitetu Jejl. Napisao je delo „Sedma decenija – novi oblik nuklearne opasnosti“