Izvor: Politika

U Vašingtonu raste politička zbrka oko načina kako da se izbegne da 2. avgusta zemlja dospe u situaciju prvog fiskalnog bankrota u svojoj istoriji. U opticaju je nekoliko planova kako da se pre tog roka podigne zakonsko ograničenje za zaduživanje vlade, ali nijedan, zasad, nije dobio prioritet niti ima izgleda da obezbedi potreban broj glasova u oba kongresna doma.

Ovu situaciju najbolje je opisao predstavnik za štampu Bele kuće Džim Karni: „Ka stanici ide nekoliko vozova i mi treba da se odlučimo (kome da damo prednost)”, rekao je on, objavljujući najnoviju koncesiju na koju je spreman njegov šef – predsednik Barak Obama.

Iako se zarekao da neće potpisati nijedno kratkoročno rešenje, Obama je sada spreman i na to – da se malim podizanjem plafona za zaduživanje kupi vreme, neophodno za veću pogodbu.

To se sada čini kao jedina mogućnost za izlazak iz krize, jer su svi raniji rokovi istekli i pošto je očigledno da i oko novog plana, poteklog prekjuče iz senata, do 2. avgusta ne može da se postigne konsenzus.

Suočen sa rastućom izvesnošću da do ovog roka neće biti rešenja, centar američke finansijske industrije „Volstrit” započeo je, kako piše „Njujork tajms”, pripreme za situaciju u kojoj obveznice američkog državnog duga, dosad najpouzdaniji vrednosni papiri – to više neće biti.

Te obveznice su dosad bile „čvrsta moneta”: njihovi posednici su ih koristili kao depozit i garanciju da će izvršavati svoje obaveze. Ako se zaista dogodi da one ne mogu da budu isplaćivane po dospeću, nije teško zamisliti lančani poremećaj u celom finansijskom sistemu, ne samo u SAD.

Na berzama su, prema „Njujork tajmsu”, već udvostručene cene finansijskih paketa, takozvanih derivata, koji garantuju profit, u slučaju da blagajna američke vlade ostane prazna.

Procenjuje se da bi prva posledica ovakve situacije bila snižavanje kreditnog rejtinga (ocena pouzdanosti nekog dužnika) Amerike, što podrazumeva porast cene zaduživanja, ne samo države, nego i skuplje kredite za korporacije i građane, što je situacija koja je drugde već viđena.

SAD bi, drugim rečima, dospela u položaj unekoliko sličan onome u kome je sada Grčka.

U ovom momentu se zaista ne vidi kako demokrate i republikanci mogu da premoste političke prepreke, koje su sami postavili na putu sporazuma o stvari koja je kroz istoriju bila sasvim rutinska. Granica za zaduživanje vlade dosad je podizana, čak, oko 90 puta – i sedam puta samo u poslednjih deset godina.

Zaplet je sada stvoren zbog insistiranja republikanaca, koji su većina u Predstavničkom domu (a svaki zakon mora da se usvoji i tamo i u senatu), da podizanje limita na vladinoj „kreditnoj kartici” bude praćeno značajnim kresanjem budžetskih izdataka, i kratkoročno i dugoročno. Američka zaduženost – nešto preko 14 biliona dolara, bezmalo je sto odsto bruto nacionalnog proizvoda, ukupnog godišnjeg obrta u celoj ekonomiji zemlje, dok je ovogodišnja razlika između budžetskih prihoda i rashoda projektovana na 1,6 biliona (hiljada milijardi).

Obama je ponudio plan, po kome bi se budžetska potrošnja smanjila za četiri biliona u idućih 10 godina, što bi podrazumevalo istinsko stezanje kaiša: ne bi bili pošteđeni ni Pentagon ni socijalni programi. Republikanci, međutim, ne prihvataju da to bude praćeno i povećanjem budžetskih prihoda za jednu milijardu, kroz ukidanje nekih poreskih olakšica za bogatije Amerikance i subvencija za neke industrije.

Čak 87 republikanaca izabranih u Predstavničkom domu prošlog novembra, uz podršku ultrakonzervativnog pokreta „Čajanka”, potpisalo je obavezu da nikad neće glasati za bilo kakvo povećanje poreza.

Demokrate u kongresu su sve uverenije da ne postoji način da se ovom bloku izađe u susret – i to je politička drama koju većina Amerikanaca, ali i ostatak sveta, prati sa velim strepnjama i sve manjim nadama da će imati srećan rasplet.