Izvor: Deutsche Welle

Nemačka je zaradila pre svega prodajom tenkova Leopard i podmornica najnovije generacije iz brodogradilišta u Kilu čija je cena nekoliko stotina miliona evra po komadu. Mnogo Grci smatraju da je to krajnji apsurd. Ugovor ne može da se poništi, ali bi na kraju bi umesto šest mogle biti kupljene četiri podmornice.

Elias Eliopulos iz sindikata smatra da su i one suvišne i kaže: „Kupujemo podmornice koje su nam beskorisne. Ne trebaju nam, jer ne moramo da ratujemo. Zaštita spoljnih granica je u nadležnosti EU“.

Prva podmornica isporučena je Grčkoj prošle jeseni, kada je kriza bila u jeku. Preostale tri podmornice neće se praviti u Kilu, nego u brodogradilištu kod Atine, kako bi Grci imali bar radna mesta od tog posla.

Izdaci za naoružanje su proteklih meseci smanjeni, ali uglavnom na insistiranje Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF. Grčka vojska i političari – nacionalisti neprestano podsećaju na „neprijatelja sa istoka“ – Tursku. Iako su predsednici vlada postali prijatelji, zategnutost u odnosima dve zemlje i dalje postoji.

Zato i evropski koncern EADS, u kome četvrtinu akcija ima Nemačka, i dalje u Atini ima predstavništvo. Za sada nema novca za skupe borbene avione, ali je dobro biti tu za slučaj da se budžetska situacija popravi ili dođe do zaoštravanja u tursko-grčkim odnosima.

Nemačka industrija naoružanja od trke u naoružanju dve zemlje očekuje zaradu i u vazduhu, i na moru. Naime, i Turska je pre tri godine poručila nemačke podmornice za dve i po milijarde evra.

Elias Eliopulos smatra da se iza svega krije sistem i kaže: „Ne može se dopustiti da nam nameću evrofajtere, podmornice, helikoptere i municiju, a sve to na kraju ionako bacimo. To su ucenjivačke metode. To je sprega političara i lobista industrije naoružanja i to će upropastiti evropsko blagostanje“.

Istina, trenutno u grčkom budžetu novca još ima samo za municiju i čizme, tako da bi to mogao biti i kraj unosnih poslova nemačke industrije naoružanja.