Izvor: Standard (preveo: Aleksandar Vujović)

Pred najvećim auditorijumom u njegovoj političkoj karijeri, izuzev možda inauguracionog govora, Donald Tramp je održao govor života. Iako će to obraćanje možda biti nazvano umerenim, čak i inkluzivnim, Trampova totalna nadmoć nad sopstvenom partijom bila je jasno uočljiva. Republikanci iz Kongresa, koji su nekad ispovedali „slobodnu-trgovinu“ kao dogmatsku istinu, ustajali su iznova i iznova da pozdrave ekonomski nacionalizam.

„Izgubili smo više od četvrtine radnih mesta u proizvodnji otkad je usvojen sporazum NAFTA“, grmeo je Tramp, „i izgubili 60.000 fabrika otkako je Kina pristupila u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine“.

Republikanska partija, koja je podržala NAFTA i svaki put glasala u korist Kine u STO, Trampove reči je pozdravila stojećim ovacijama.

„Nasledili smo niz tragičnih političkih katastrofa“, rekao je Tramp. „Amerika je potrošila oko 6.000 milijardi dolara na Bliskom istoku, a domaća infrastrukutra je u fazi raspada“.

Republikanci u Kongresu, koji su podržali svaki Bušov/Obamin rat – Avganistan, Irak, Libiju, Siriju, Jemen – nisu pokazali ni najmanji znak protesta dok je njihov spoljnopolitički legat bivao bacan u kantu za otpatke. Gledajući republikance kako iznova i iznova ustaju da pozdrave Trampa, pao mi je na pamet franački kralj Hlodoveh, koji je, zbog verovanja da mu je hrišćanski Bog njegove žene podario pobedu nad Alemanijom, posmatrao versku konverziju i pokrštavanje svojih bataljona.

Sticao se utisak da su slobodnotržišna uverenja republikanaca bila dublje ukorenjena. „Povukli smo SAD iz za radna mesta pogubnog Transpacifičkog partnerstva“, likovao je Tramp, bacivši u kantu za smeće ogromni trgovinski sporazum, koji su Bušovi republikanci obožavali. Republikanski zagovornici TPP, ako takvih još uvek ima, sedeli su ćuteći.

POVRATAK IZGUBLjENE PARTIJE STAROJ RELIGIJI

Tramp je citirao prvog republikanskog predsednika Linkolna, navodeći da je bio u pravu kad je upozorio da će, „ako američka vlada napusti protekcionašku politiku, doći do nestašice i propasti među našim narodom“. Slaveći protekcionizam, pozdravljajući politiku „Amerika na prvom mestu“ u stvarnom obraćanju naciji – Tramp nikako nije mogao bolje od ovoga.

Republikancima koji su zagovornici politike otvorenih granica i koji su podržali amnestiju 11 miliona ilegalnih imigranata poručio je: „Uskoro ćemo početi sa izgradnjom velikog zida duž naše južne granice“. I ovacije nisu prestale.

Predsednik se pozvao na model Ajzenhauerovog međudržavnog sistema autoputeva, najvećeg javnog projekta 20. veka. Ajku se usprotivilo Taftovo krilo u partiji i iz Ajkovog republikanizma rođen je moderni konzervativni pokret.

Ipak, udaljavajući republikance od globalizma ka ekonomskom nacionalizmu, Tramp ne piše novo Jevanđelje. On izgubljenu partiju vodi od modernističke jeresi nazad u staru religiju. Ponavljajući svoju privrženost problemima koji su ga odvojili od drugih republikanaca i pomogli mu da osvoji Viskonsin, Mičigen, Ohajo i Penslivaniju, Tramp je istovremeno potvrdio i aspekte konzervativizma drage njegovim biračima. Založio se za regulatornu reformu, oslobađanje privatnog sektora, obuzdavanje administrativne države. Cevovodi Kiston i Dakota akses na putu su da budu završeni. Tramp u potpunosti podržava javno-privatno školstvo (school choice).

Iako je govor bio ujediniteljski i aspirativan, predsednik je postavio ciljeve i izložio parametre prema kojima će njegov mandat biti ocenjen. I nijedan od njih neće biti lako ostvarljiv.

„Umiruće industrije će se vratiti u velikom stilu. (…) Raspadajuća infrastruktura će biti zamenjena novim putevima, mostovima, tunelima, aerodromima i železnicama… Naša užasna narkomanska epidemija će biti ublažena, a na kraju i zaustavljena. (…) Naši zanemareni gradovi u unutrašnjosti će videti preporod nade, sigurnosti i mogućnosti.“

Budući da se neke od domaćih kriza temelje na narodnom karakteru (ili njegovom nedostatku), pokazalo se još od perioda Velikog društva da njihovo rešavanje prevazilazi kapacitete državnog rukovodstva. Ronald Regan nije pogrešio kad je rekao: „Vlada nije rešenje za naše probleme; vlada je problem“.

ODGOVORI NA VELIKA PITANjA

Iako je predsednikov govor zapanjio kritičare i ohrabrio prijatelje, izostali su odgovori na velika pitanja. Kako je moguće ostaviti socijalno osiguranje i zdravstvenu negu netaknutim, povećati troškove odbrane za više od 50 milijardi dolara, skresati takse, pokrenuti infrastrukturni program vredan 1.000 milijardi dolara – a da deficit i javni dug ne eksplodiraju.

Sad, kad smo zaglavljeni u ratovima širom Bliskog istoka, kako se iščupati i vratiti kući a da naši neprijatelji ne popune vakuum?

Kako će Republikanska partija odbaciti i zameniti „Obamaker“ bez uskraćivanja povlastica na koje se danas oslanjaju milioni Amerikanaca?

Kako eliminisati 800 milijardi dolara trgovinskog deficita bez tarifa koje podižu cenu jeftinih uvoznih proizvoda – od kojih su Trampovi birači iz radničke klase postali zavisni?

Trampov republikanski establišment danas kleči pred Cezarom. Ali koliko vremena će proći pre nego što lobisti transnacionalnih kartela iz ulice K (ulica K, ili na engleskom K Street, neformalni je naziv za vašingtonske lobije; prim. prev.) političkim donacijama ubede republikansku elitu da uspori predsednikovu agendu „Amerika na prvom mestu“?

Ovaj govor je Trampa stavio u poziciju čoveka koji drži stvari u svojim rukama. Ali koliko će njemu i njegovim programima biti lojalna „duboka država“, koja dominira gradom koji je Trampu dao samo četiri odsto glasova (Vašington), paranoično verujući da je on agent Vladimira Putina?

Ratovi na relaciji Tramp-Beltvej su tek počeli.