Izvor: Fakti

Postepeno se sužava prostor za one koje nazivaju liberalima. U celom svetu. Uostalom, to je potvrdila i pobeda Donalda Trampa, ali to ne znači da će Tramp biti samo dobar za Rusiju i da će s njim biti lako.

Važnije i od toga je što je zajedno sa Hilari Klinton poražen najparazitskiji i najpsihopatskiji deo svetske vrhuške. Onaj na koji se – još iz vremena jeljcinštine – orijentisala ruska liberastija.

Jasno je šta je poželjna budućnost. Ali, kakva će ona biti u stvarnosti?

Verujem da će se u 2017-oj potresi nastaviti.

Sjedinjene Države će imati mnogo problema. Evropska unija će dalje slabiti. Teroristički akti u Evropi, na žalost, neće prestati jer je ovo što mi nazivamo „savremenim terorizmom“ samo je jedna od novih formi upravljanja globalnim procesima. Zato će se pritisak na Evropu nastaviti.

Dakle: 2017-ta spokoj neće doneti. Svet ulazi u epohu ozbiljnih turbulencija. Čini mi se da će svaka naredna godina biti turbulentnija od prethodne.

Ni unutar Rusije neće biti mnogo dobrog.

Ekonomska situacija jedva da će se poboljšati. Protivrečje između spoljnopolitičkog kursa i stanja ekonomije – kao ni klasni antagonizmi, da se izrazim marksističkim jezikom – neće nestati.

Jer, mi imamo 105.000 dolarskih milionera i 96 milijardera. Oni zajedno kontrolišu preko 90 odsto bogatstva zemlje.

Stambeno-komunalni fond i infrastruktura istrošeni su 70-80 odsto.

Situacija u prosveti se pogoršava iako smo dobili novog ministra.

Zdravstvo takođe degradira.

Kad državni funkcioneri govore da se stabilizovala demografska situacija – to nije istina… Smrtnost se nije smanjila.

Formiraju se opasne „makaze“ protivrečnosti između naše spoljne i unutrašnje politike. A stanje u vrhovima društva i u masama veoma liči na situaciju uoči 17-te… Dok životni standard većine opada – manjina se bacila na luksuz.

Takve situacije ne mogu trajati dugo. Ili se menjaju u jednu ili u drugu stranu. Znamo čime se sve završilo 17-te.

Drugim rečima: svoju unutrašnju situaciju moramo uskladiti sa svojim spoljnopolitičkim kursom. Jer, spoljnopolitički kurs – ako ne bude imao podlogu i podršku u ekonomiji – može loše završiti.

Borba za suverenitet u spoljnoj politici mora imati obezbeđenu pozadinu.

Veliki Otadžbinski rat smo dobili zato što Nemačku nismo pobedili samo na bojnom polju. Naša pozadina je bila jača od nemačke.

Zato nam je potrebno dovođenje u red pozadine, zajedno sa gušenjem Pete kolone.

Moramo prestati sa davanjem prostora u medijima svima koji se drže antiruskih i rusofobskih pozicija. I to je neophodan uslov za naše dalje uspehe. Makar i skromne.