Izvor: Fakti

Nastojanja Sjedinjenih Država da nametnu svoje interese svima, unakazili su svet – svaka vojna intervencija Vašingtona postala je osnova za još ozbiljniji konflikt, ocenio je viši saradnik Instituta Katona, bivši specijalni pomoćnik predsednika SAD Ronalda Reagana Dag Bendou,

On je u autorskom članku napisanom za The National Interest naglasio da oni koji stoje iza propale spoljne politike Sjedinjenih Država, smatraju da bi sve bilo drugačije da Vašington samo interveniše češće i odlučnije.

“Po njihovom mišljenju, ukazuje Bendou, problem nije u činjenici da SAD započinju ratove, već u tome što ih ne započinju dovoljno”.

Bendou smatra da se takav pristup zasniva na verovanju političara da su SAD u stanju da reše sve svetske probleme.

„Ako bi neki talentovani ljudi realizovali teoretski sjajne strategije uz podršku nekih odlučnih građana, terorizam bi bio poražen, Islamska država bila bi pobeđena, Rusija bi postala pokorna, operacija u Iraku ne bi propala, u Siriji bi bio mir, Libija bi bila jedinstvena zemlja, a Kina bi bila pristojnija. Nažalost, iskustvo pokazuje da takvi “ljudi” i “strategije” ne postoje”, – nastavlja on.

Istovremeno, Vašington veruje u ispravnost vojnih intervencija, bez obzira na posledice koje donosi ta politika, smatra autor. Na takav način, na primer, rat u Iraku je postao katalizator za krupni međureligijski sukob, koji je doveo do stotina hiljada žrtava iračkih civila, uništavanja hrišćanske zajednice, širenja Al-Kaide i Islamske države.

Invazija na Libiju se takođe završila neuspehom jer su nakon pada Gadafija pobedničke snage želele da vladaju same – nisu im bile potrebne američke okupacione snage, naglašava Bendou.

Neuspeh u Siriji u Sjedinjenim Državama se objašnjava činjenicom da je na vlasti ostao njen predsednik Bašar Asad.

“Navodno, da je on bio zbačen i postavljen na njegovo mesto sirijski Tomas Džeferson ili Džordž Vašington – Islamska država se navodno nikad ne bi pojavila. Lepa priča, samo što se u njoj ne pominje međureligijski sukob koji je izbio, pre svega, u Iraku nakon što su SAD zbacile sekularnu vladu u toj zemlji.

Svrgavanje Asada bi dovelo samo do nove runde borbe za vlast”, opominje Bendou.

Po mišljenju autora, Sjedinjene Države veruju da su sve prethodne vojne operacije bile neuspešne, ne zbog loše politike, “već zbog nedostatka ovih ili onih uslova”. Ali, ako podesni uslovi nisu postojali u poslednjih 15 godina, zašto očekivati da će postojati u narednih 15, pita se Bendou. Katastrofalno iskustvo Sjedinjenih Država sa nasilničkim mešanjem u poslove drugih država ne može se opravdati pričom “šta bi bilo, kad bi bilo”.

SAD moraju da prestanu da troše stotine milijardi dolara, koje nemaju, na pokušaje stavljanja pod kontrolu cele Zemljine kugle, rezimira autor članka.

SAD treba da se bave sopstvenom odbranom i bezbednošću svojih građana, a ne zaštitom zemalja koje ne spadaju u sferu američkih interesa, upozorava i kolumnista Huffington Post Brus Fejn.

Nejasno je zašto su Sjedinjene Države preuzele obavezu da šalju svoje vojnike da štite razne Estonije, Letonije i Litvanije, dok je realna dužnost američkih vojnika – da štite Amerikance koji plaćaju poreze, za razliku od Estonaca, Letonaca i Litvanaca, smatra Fejn.

Prema njegovim rečima, napuštajući NATO – SAD bi značajno smanjile napetost sa Rusijom.

“Nakon toga bi Rusija, verovatno, tražila obnovu uticaja nad svojim susedima, ali to ne bi trebalo da brine SAD. Sjedinjene Države su tako delovale više od dva veka”, – piše analitičar.

On napominje da Monroova doktrina oba američka kontinenta tretira kao zonu zatvorenu za uplitanje evropskih sila.

“Tvrdnja da su sve zemlje jednake, ali da su SAD jednakije od drugih, znači podsticanje na rat” – kaže Fejn.

Analitičar takođe primećuje da će povlačenje iz NATO-a stvoriti temelje za sporazum o smanjenju nuklearnog arsenala Rusije i Sjedinjenih Država. Osim toga, taj potez će omogućiti Vašingtonu da se zaštiti od spoljne agresije.

“Vreme je da SAD smeste NATO u muzej, kao eksponat, zajedno sa ostalim artefaktima američke imperije” – sumira autor.