Izvor: Deutsche Welle

Kineski premijer Ven Điabao dolazi u Evropu. Mađarska, Velika Britanija i Nemačka nalaze se na spisku država koje će Điabao posetiti. Stabilnost evra, privredna saradnja samo su neke od tema razgovora koje će imati.

Prva stanica Ven Đijabaoa u Evropi jeste Budimpešta. Prvi put će posle 24 godine jedan kineski predsednik posetiti mađarsku prestonicu. Ova zemlja je do kraja juna predsedavajuća u Savetu EU – pa će evropske teme dominirati u razgovorima mađarskih zvaničnika i kineske delegacije. Grčki dugovi brinu i Kineze, kaže Jan Jin iz Centra za evropske studije na Narodnom univerzitetu u Pekingu:

„Kina je uverena da evropska dužnička kriza i Grčka nisu samo problem EU. Ako se ta kriza ne reši, to može da pogodi evropsku privredu, svetsku privredu, a time i Kinu.“

Kina je pre svega zainteresovana za stabilan evro i pouzdane evropske partnere. Peking je u evro investirao milijarde svojih ogromnih deviznih rezervi – Kinezi su kupili između ostalog državne obveznice Grčke i Španije i najavili spremnost za dalje investicije. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da ne bi trebalo previše očekivati – Kina ne može da bude spasilac Evrope.

Tokom posete važnu ulogu imaće i jačanje trgovinskih odnosa. Evropske firme se nadaju novim velikim porudžbinama iz Kine, žaleći se pri tome na nepovoljni položaj na kineskom tržištu. S druge strane, mnoge zabrinjava sve veće angažovanje kineskih firmi u Evropi, na primer ponuda kineske kompjuterske firme Lenovo da preuzme Medion. Zamenica ministra spoljnih poslova Fu Jing kaže da razloga za brigu nema:

“Neki evropski političari tumače ekonomske odluke iz ugla politike. To nije ispravno i vodi tome da kineske firme gube interesovanje da investiraju u Evropu.“

Ven Đijabao ne želi samo da smanji nepoverenje Evropljana prema Kini, nego ima i nekih želja. Naime, Kina već godinama želi da je Evropa prizna kao tržišnu privredu. Nada su uperene u Nemačku, koja bi zbog dobrih odnosa sa Kinom mogla da utiče na odluke u Briselu.

Sporna su i neka međunarodna pitanja: Kina je skeptična prema sankcijama Siriji, a ne slaže se ni sa vojnom akcijom protiv Libije. I na kraju, večito pitanje ljudskih prava. I o tome će biti reči tokom posete. Pomenimo samo svetski poznatog umetnika Aj Vej Veja koji je posle dva i po meseca iznenadno pušten iz zatvora. Svet je to pozdravio, ali nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da puštanje na slobodu može biti samo prvi korak ka većem poštovanju ljudskih prava.