Izvor: Alter MSI

Uvreženo je mišljenje kako u ratu protiv nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva prednjače Kuba, Rusija, Kina i Indija, ali i Kambodža, Venezuela ili Bolivija.

Neke jednostavno proteraju nevladine organizacije koje se upliću u unutrašnju politiku zemlje domaćina, dok su Rusija, Kina i Indija usvojili posebne zakone po kojima sve strane, pre svega zapadne NVO, moraju podneti precizne finansijske izvještaje ko ih, koliko i zašto finansira. Moskva je svojim građanima koji deluju za račun zapadnih nevladinih organizacija dodelila status “stranih agenata”.

Sve navedene zemlje su nemilosrdno kritikovane i satonizovane zbog odluka da stanu na kraj nekontrolisanom delovanju pre svega udruženja iz galaksije “Otvorenog društva” ili američkih agencija USAID i NED.

Zanimljivo, ali je u obračun s nevladinim organizacijama krenuo i Izrael. Opravdano je usvojen zakon da NVO vladi moraju dati podatke o izvorima i ciljevima financiranja spolja. Međutim, zakon koji je usvojio izraelski Knesset je kontroverzan, posebno ako se u obzir uzme istorijsko iskustvo jevrejskog naroda iz Drugog svetskog rata, kada su Jevreji u nacističkoj Nemačkoj i širom okupiranje Evrope morali nositi žutu traku oko ruke ili “Davidovu zvezdu”. Međutim, to je vest koju nećete pročitati na naslovnicama novina.

Kako prenosi BBC, izraelski parlament je u utorak doneo takozvani “Zakon o stranim agentima”. Većina članova Knesseta je glasala da NVO koje se 50% i više finansiraju iz inostranstva moraju dati podatke o izvorima i svrsi takvog finansiranja.

Prema izraelskom parlamentu, ovaj zakon je donesen kako bi se “sprečilo mešanje stranih država u izraelske unutrašnje poslove”. Zakon je usvojen nakon dugogodišnje rasprave o transparentnosti rada udruženja koje se finansiraju iz inostranstva.

Još u novembru prošle godine je Ministarstvo pravosuđa te zemlje izdalo dekret prema kojem aktivisti stranih NVO moraju nositi posebne bedževe kojima bi informisali građane o statusu neprofitne organizacije kojoj pripadaju.

Izrael, Rusija, Kina, Indija i druge nisu jedine države u kojoj postoji takav zakon. Malo je poznato da su prva zemlja koja aktiviste ovakvih NVO smatra “stranim agentima”, možda iznenađujuće, Sjedinjene Američke Države. Tamo su se slični zakoni počeli uvoditi krajem tridesetih godina prošlog veka. U Sjedinjenim Državama NVO finansirane stranim sredstvima trebaju biti javno odgovorne prema državi i društvu. Prema zakonu o “stranim agentima” iz 1938. godine, aktivnosti NVO se mogu zabraniti ako vlada odluči da se neprofitna organizacija bavi “neprijateljskom propagandom”. Od šezdesetih godina zakon nije aktivno korišten, ali nije ukinut, te se može primeniti u bilo kojem trenutku.

Pravila rada NVO su dodata i u “Patriot Act” iz 2011. godine, od kada, kao u Rusiji i Izraelu, nevladine organizacije ili političke stranke finansirane iz inostranstva moraju dati javni izveštaj o svojim aktivnostima i finansiranju do najsitnijih detalja.

U Izraelu je opozicija ogorčena i navodi kako je zakon “diskriminišući”. Čelnik stranke “Cionistički kamp” Isaac Herzog je nazvao novi zakon “buđenje fašizma u Izraelu”.

“U principu, jednako kao i Hitler, aktivisti NVO u Izraelu su obilježeni bilo gde da idu. Mnoge organizacije se obraćaju stranim vladama, jer je ova vlada nesposobna”, rekao je Herzog.

Međutim, službeni predstavnici izraelske vlasti u obilježavanju aktivista NVO ne vide “Hitlera i nacizam”, nego tvrde “kako se radi o interesima nacionalne bezbednosti”.

“Moramo izbeći apsurdnu situaciju u kojoj se strane države mešaju u unutrašnje stvari Izraela finansiranjem NVO, a da izraelska javnost to ne zna. Zakon će povećati transparentnost, a tok rasprave je pokazao da odražava javno mnjenje Izraela, te će dati doprinos jačanju demokratije”, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanyahu.

U principu, vlasti tvrde da je logika kako svi građani imaju pravo znati sve o finansiranju pojedinih NVO, što povećava transparentnost i veći je stepen demokratije, što nije ne “diskriminacija i fašizam”, kao što tvrde izraelski “levičari”. Osim toga, govorimo o udruženjima koja najviše rade s civilnim društvom i nije baš logično da NVO od javnosti skrivaju svoje izvore finansija i ciljeve delovanja.

U svakom slučaju, Izrael sledi globalni trend, jer sve više zemalja uvodi slične standarde, pravdajući izmene zakonodavstva potrebom da ljudi imaju pravo znati sve o radu nevladinih organizacija, daleko više informacija nego što su NVO spremne dati.

Vlada Indije je uvela oštre zakone o finansiranju NVO, naglasivši da mora osigurati “domovinsku bezbednost”. Neposredno nakon usvajanja zakona, mnoge indijske političke nevladine organizacije su preko noći otkrile da su njihovi računi zamrznuti, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Indije je najavilo da su sve pogođene NVO aktivno uticale na javno mnjenje i pokušale kontrolisati političke procese u zemlji.

Dakle, može se reći da Rusija i Kina doslovno zaostaju po pitanju praćenja i kažnjavanja subverzivnih nevladinih organizacija u odnosu na napredne demokratije poput Izraela i  Indije.

SAD, Evropska unija, Human Rights Watch, među ostalima, ogorčeni su odlukom izraelskog Knesseta, prenosi The Washington Post.

Izraelski Haaretz piše kako nevladine organizacije u Izraelu poručuju svojim aktivistima da svoj “bedž srama” nose s ponosom.

Zakon uglavnom pogađa nevladine udruge koje se bave pravima žena, gay zajednica, manjina, slabih i siromašnih, a ne dira organizacije koje bez ikakve transparentnosti primaju milione dolara u stranim donacijama kako bi širili izraelska naselja na okupiranim područjima.

Izraelska ministarka pravosuđa, predsednica ultranacionalističke stranke “Jevrejski dom”, Ayelet Shaked, tvrdi “kako će zakon slomiti grupe koje primaju novac iz inostranstva kako bi kritikovali Izrael”.

Rekla je da bi to bilo slično kao da je Izrael finansirao nestranačke organizacije u Velikoj Britaniji koje podržavaju britanski izlazak iz Evropske unije.

“Do sada smo prihvatali takva spoljna mešanja pognute glave, ali ovaj zakon nije ništa više od transparentnosti”, rekla je Ayelet Shaked.

Gilad Grossman, portparol udruženja za ljudska prava Yesh Din, jedne od pogođenih grupacija, rekao je prošlog meseca da zakon “aktiviste organizacija za ljudska prava proglašava stranim agentima”.

Ranije ovog meseca, The Jerusalem Post otkriva da su 23 od 25 nevladinih organizacija levičarska udruženja, a druge dve navodno centristička ili nevezane za bilo koju političku opciju. Desničarskih provladinih NVO na popisu nema.

Maan News izveštava da postojeći zakon više ne prisiljava predstavnike nevladinih organizacija da nose oznake s nazivom njihove organizacije tokom sastanaka Knessetu. No, aktivist Ayman Odeh tvrdi da postoji popis pogođenih NVO i da će on nositi svoj “bedž ponosa”.

“Vi ste izabrali za progon dve vrste organizacija, svih onih koje rade za jednakost i one koje se bore protiv okupacije. Time ste jasno označiti svoje neprijatelje – mir i jednakost”, rekao je Odeh i dodao “kako su zakonom ograničeni plemeniti ciljevi ženske ravnopravnosti, jednakosti za gay zajednicu, za manjine, za slabe i siromašne”.

Razlozi izraelskih vlasti za usvajanje ovog zakona su prilično upitni, ali sam zahtev za većom transparentnosti inostranog finansiranja nije. Osim toga, gotovo sve slične nevladine organizacije u svetu deklarativno imaju plemenite ciljeve i teško je naći vladu ili kompaniju koja bi finansirali desničarske NVO i pokrete. Ima izuzetaka, ali samo kada je to “nužno”, kao što je bilo finansiranje neonacista Desnog sektora u Ukrajini ili islamističkih ekstremista. No, takva finansiranja teku drugim kanalima, a ne kroz rad NVO za ljudska prava, borbu protiv siromaštva, očuvanje okoline ili prava LGBTQI zajednice.

No, vraćajući se na detalj oko “bedža srama” ili “bedža ponosa”, zavisno iz kog ugla gledamo, oko svega se može raspravljati, ali oko ovog detalja ne, jer je zbog istorijskog iskustva jevrejski narod poslednji na svetu koji je imao pravo učiniti zakonitom ovakvu odluku.