Izvor: Advance

Predstavnici američkog vladajućeg establišmenta su taman odahnuli kada se ispostavilo da britanski kontroverzni političar Boris Johnson neće postati novi premijer mada je bio vrlo istaknut za vreme Brexit kampanje zalažući se (kontra zvaničko iskazane želje SAD-a) za izlazak Britanije iz EU. Nikako im se nije sviđala ideja da novi premijer postane čovek koji se želi zajedno sa sirijskim predsednikom Assadom i ruskim predsednikom Putinom boriti protiv terorizma.

No, juče je ipak usledio šok – naime, nova premijerka Theresa May postavila ga je na funkciju ministra spoljnih poslova. Drugim rečima, Boris se sada nalazi na mestu gde njegovi spoljnopolitički stavovi mogu imati najveći uticaj.

Ko je zapravo on? Boris Johnson je rođen u SAD-u, u New Yorku (ima dvojno državljanstvo). Član je Konzervativne stranke, no njegovi stavovi se često razlikuju od većine njegovih kolega. Jedni ga smatraju humorističnom i zabavnom osobom koja je znatno pristupačnija od tradicionalnih konzervativaca. Drugi pak tvrde da je lenj, nepošten te da koristi rasističku i homofobnu retoriku – ne čudi da su ga neki stoga proglasili “britanskim Donaldom Trumpom”.

Mnogi su ga prozvali i “Putinovim apologetom” kada je rekao da je EU takođe odgovorna za rat u Ukrajini.

No, Johnson uistinu ima vrlo drugačije stavove od establišmenta, naročito kada je reč o spoljnoj politici. Naime, u decembru prošle godine objavio je tekst u listu The Telegraph u kojem poziva na saradnju s Vladimirom Putinom i Basharom al-Assadom u Siriji.

U tom tekstu pozvao je na ujedinjenje svih sila u borbi protiv ISIL-ovog terorizma, a to je zapravo gotovo identičan stav koji zastupaju Assad i Putin.

Nema sumnje da će Johnson protresti britansku diplomatiju. Reč je o čoveku koji je jednom ciljeve EU-a uporedio sa ciljevima Adolfa Hitlera i Napoleona. Pitanje je i kako će ga dočekati u SAD-u imajući u vidu da je rekao kako Obama nije sklon Britaniji jer “njegovi preci nisu voleli britansku imperiju” (Obamin otac je iz Kenije, a Kenija je bila britanska kolonija) – mnogi su ovu izjavu protumačili kao rasističku uvredu američkog predsednika.

Što tek ako u novembru predsednica SAD-a postane Hillary Clinton? Naime, nju je u tekstu iz 2007. Johnson uporedio sa “sadističkom medicinskom sestrom u ludnici”.

Neće biti puno bolje ni ako Tramp pobedi jer se Johnson već zamerio i njemu rekavši kako se boji otići u New York zbog “velikog rizika da bi tamo mogao susresti Donalda Trampa”.

Što tek reći o odnosu Borisa prema Turskoj? U maju ove godine pobedio je u satiričnom takmičenju lista The Spectator za “najuvredljiviju pesmu o Erdoganu” – Borisova pesma Erdogana naziva “dr*adžijom” te se spominje i polni odnos s jednom domaćom životinjom (kompletna verzija na engleskom, kako prenosi Reuters, glasi ovako: “There was a young fellow from Ankara, Who was a terrific wankerer, Till he sowed his wild oats with the help of a goat, But he didn’t even stop to thankera”).

Neki Borisa nazivaju velikim šaljivdžijom, no dele li baš svi njegov smisao za humor i koliko zapravo ima humora u njegovim izjavama? To je pravo pitanje. No, bivšeg gradonačelnika mnogi Britanci vole upravo zbog njegovog čudnog karaktera.

Ipak, Boris je i lukavi kockar. Njegova odluka da se usprotivi dojučerašnjem premijeru Cameronu i zauzme stav protiv ostanka u EU danas mu je osigurala visoku poziciju u novoj administraciji premijerke May. Ona ga je pre ismijavala, no, izgleda da se iza kulisa u Britaniji zaista puno toga dešava i preslaže zadnjih dana.

Hoće li Johnson sada naglo odustati od svojih prepoznatljivih ekstravagantnih izjava, uvreda i šala i postati uglađeni predstavnik britanske diplomatije ili će nastaviti po svom? Vreme će pokazati, i to brzo, jer pred njim se nalaze veliki izazovi – prethodna administracija na čelu sa Cameronom bila je ekstremno lojalna SAD-u – izveli su agresiju na Libiju i aktivno su učestvovali u destabilizaciji Sirije. Cameron je hteo i vojno napasti Siriju, no britanski parlament ga je tada zaustavio. Tu je i nerešena situacija u Ukrajini.

Ovih dana se intenzivno govori o kriminalnom britanskom učešću u agresiji na Irak pre 13 godina. Može li Britanija s Borisom okrenuti novu stranicu? Boris je bio protiv rata u Iraku i žestoko se obrušio na Tonyja Blaira zbog njegove uloge u agresiji na Irak ističući kako Tony “kao jegulja nastoji izmigoljiti” od odgovornosti za rat u kojem je ubijeno više od milion ljudi. Takođe, ističe kako Blaira treba zatvoriti zbog rata u Iraku.

Ukoliko ministar spoljnih poslova Boris bude isti onaj Boris kojeg smo poznavali do sada, onda zaista možemo s pravom reći kako diplomatija više nikada neće biti ista.