Izvor: Fakti

Nastupivši na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt-Peterburgu, Vladimir Putin je najavio da će njegova zemlja, zajedno sa svojim partnerima iz Evroazijske ekonomske unije, sa Kinom raditi na još širem ekonomskom integracionom okviru „Velike Evroazije“.

Ruski lider je istovremeno pozvao Evropsku uniju da se na tom putu priključi Rusiji, Kini i njihovim partnerima i drugim zainteresoavnim zemljama.

„Mi smatramo da Evroazijska ekonomska unija može da postane jedan od cenata formiranja još šireg integracionog okvira u kojem bismo mogli da rešavamo i velike tehnološke zadatke. Nedavno smo u Astani o tome razgovarali i predlažemo da se formira veliko Evroazijsko partnerstvo sa učešćem Evroazijske ekonomske unije i zemalja sa kojima imamo bliske odnose: Kine, Indije, Pakistana i Irana. Naravno, imam u vidu i naše partnere iz ZND i druge zainteresoavane države i asocijacije.“

Putin je otkrio da će Moskva već krajem juna sa Pekingom započeti oficijelne pregovore o „sveobuhvatnom trgovinsko-ekonomskom partnerstvu u Evroaziji sa učešćem Evroazijske ekonomske unije i Kine. Naglasio je da računa da će to biti korak ka formiranju „Velikog evroazijskog partnerstva“.

U nastavku je ponovio da je projekat „Velike Evroazije“ otvoren i za Evropu. Pa ukazao: „Evropska unija je naš najbliži sused i nije nam svejedno šta se kod naših suseda događa. Za EU izazov nove tehnološke revolucije i strukturnih promena nije manje aktuelan nego za Rusiju. Dobro razumem naše evropske partnere kad govore da za njih nisu lake odluke o formiranju transatlantskog partnerstva. Evropa ima ogroman potencijal i orijentacija na samo jednu regionalnu asocijaciju nesumnjivo sužava njene mogućnosti, a i teže joj je da sačuva povoljan prostor za manevrisanje“.

Putin je – pomenuvši svoje nedavne susrete sa predstavnicima francuskih i nemačkih poslovnih krugova – naglasio da evropski biznis želi da sarađuje sa Rusijom i da je zato potrebno da političari pođu u susret biznisu, da pritom pokažu mudrost, dalekovidost i elastičnost.

Potom je podvukao: „Potrebno je da povratimo međusobno poverenje i obnovimo nivo saradnje. Znamo od čega je sve počelo. Rusija nije bila inicijator postojeće zbrke, razjedinjenosti i problema, a ni uvođenja sankcija. Svi naši potezi bili su isključivo parirajući. Ali, mi ne zlopamtimo i spremni smo da pođemo u susret svojim partnerima. Samo, to nikako ne može da bude igra na jedan gol“.

Ruski lider je objavi da njegova zemlja ima ambiciju da narednih godina ima ekonomski rast od 4 odsto.

Iznova je upozorio da jednostrano delovanje Zapada dovodi do haosa u svetu i da su potrebni dijalog i traganje za rešenjima prihvatljivim za sve preduslov da se izbegne novi hladni rat.

„Ne želim da tako mislim, ali kao da idemo nekakvom hladnom ratu. A uveren sam – dodao je – da to niko ne želi. Koliko nam god izgledala dramatičnom, logika razvoja međunarodnih odnosa nije logika konfrontacije“.

Predsednik RF je u ovom kontekstu naveo da se Rusija suočava sa problemom širenja NATO i pomenuo Crnu Goru:

„Ko ugrožava Crnu Goru? Zašto se razvija protivraketna odbrana i nakon što je postpignut sporazum o iranskom atomskom programu?“

Podsetivši da Zapad i dalje podržava obojene revolucije po svetu, ocenio je da državni prevrat u Ukrajini podržava da bi opravdao postojanje NATO. U nastavku je podvukao:

„Posle arapskog proleća su se primakli i našim granicama. Zašto je data podrška državnom prevratu u Ukrajini? Opozicija, koja je sada tamo na vlasti, verovatno bi došla na vlast preko izbora i demokratskim putem. Verovatno zato im je prevrat bio potreban da bi samo postojanje NATO imalo neko opravdanje. Bio im je potreban spoljni protivnik, spoljni neprijatelj. Jer, inače: za šta je ta alijansa potrebna?“

Putin je u Sankt-Peterburgu pozdravio izjavu Donalda Trampa da je spreman da obnovi odnose sa Rusijom:

„Pozdravljam izjavu gospodina Trampa da je spreman za puni format rusko-američkih odnosa. Šta u tome može da bude loše? Mi ćemo, naravno, imati odnose sa onim ko bude izabran za predsednika SAD. Jedino se nadam da će to biti čovek koji želi razvoj rusko-američkih odnosa“.

Ovome je pridodao da se Rusija nikada nije mešala u unutrašnje stvari drugih zemalja:

„A oni (Sjedinjene Države) sve uče kako da žive. I demokratiji uče druge. Zar Amerikanci veruju da imaju demokratske izbore predsednika? Dva puta su SAD dobile predsednika koji je imao većinu glasova delegata koji odlučuju, a iza njih je stajalo manje birača. Zar je to demokratija?“

U nastavku je naveo: „Kada o ovome diskutujemo sa partnerima iz SAD, od njih čujemo: „Ne mešajte se u naše stvari, mi smo na to navikli“. Ako je tako: onda se ni vi ne mešajte u naše, zašto se gurate?“.

Putin je apelovao na Francusku da ima jednak odnos prema svim navijačima.

Otkrio je da je zahvalan bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu:

„Imali smo veoma dobre odnose. Čak mogu da kažem da sam mu zahvalan za neke momente povezane sa mojim ulaskom u veliku politiku. On je nekoliko puta pokazao znake uvažavanja i prema meni i prema Rusiji. Zahvalan sam mu za to“.

Za Hilari Klinton je rekao da se sa njom nikada nije sretao. Zamoljen da prokomentariše svoju raniju izjavu o bračnom paru Klinton „Muž i žena – isti đavo“, ruski lider je šaljivo uzvratio:

„Šta se sve ne kaže u žustrini“.

Putin nije isključio mogućnost da Klintonova „može imati svoj pogled na razvoj rusko-američkih odnosa“.